Градска библиотека је, упркос значајним тешкоћама условљеним глобалном здравственом ситуацијом у целом свету протекле године, успела да објави два редовна броја „Читалишта”, научног часописа за теорију и праксу библиотекарства. Реч је о најутицајнијем и највише рангираном библиотекарском часопису код нас, који има категорију научног часописа националног значаја.

Рубрика „Тема” у новембарском броју била је посвећена универзитетским и високошколским библиотекама. Анализа кадровске структуре запослених у овим библиотекама показала је мали број ангажованих библиотекара који су завршили студије на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду или Катедри за библиотекарство Педагошког факултета у Сомбору. Стање је исто и у јавним библиотекама о којима се писало у једном од претходних бројева „Читалишта”. Анализирани су утицај академских друштвених мрежа на видљивост научних радова истраживача и „мегачасописи” као релативно нова појава у свету научних часописа.

Дигитализација библиотечке грађе у Србији наглу експанзију доживела је у последње две деценије, те је данас корисницима, потпуно бесплатно, доступан огроман број дигиталних објеката. У овом процесу предњаче Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду.

„Читалиште” је представило најновији пројекат, у коме је учествовала Универзитетска библиотека, а у оквиру кога је развијена платформа за аутоматско препознавање, транскрипцију и претраживање историјских докумената – „Транскрибус”. Она, поред осталог, омогућује бржу и лакшу дигитализацију и рашчитавање рукописне грађе на српској ћирилици. Тематски део новембарског издања приредила је др Бранка Драгосавац, члан уредништва.

Рубрика „Тема” у мајском броју бавила се дечјим библиотекама и дечјим одељењима јавних библиотека. Представљене су инвентивне сторителинг радионице зрењанинског Музеја и Библиотеке, „Причам ти историју”, које су приближиле локално наслеђе младима, и „мала села”, програм за децу Библиотеке града Београда између два светска рата.

Пажња је посвећена и моделима сталног стручног усавршавања библиотекара који раде с децом и младима у Хрватској и њиховој примени у Књижници и читаоници у Копривници. О библиотечким услугама за децу и младе које представљају саставни део друштвеног живота и образовања у Финској пише Ула Потсонен. Она приказује историјски развој и садашњост узорног финског библиотечког система. Рубрику закључује текст Разине Акхтер из Бангладеша у ком се истиче да библиотеке за децу и младе обезбеђују широки спектар услуга, значајно утичу на њихов духовни и интелектуални развој и пружају научно и културолошко знање из различитих области.

Текст Горана Траиловића, одговорног уредника часописа и уредника овог темата, говори о Читалачком клубу за особе са интелектуалним тешкоћама Градске библиотеке Панчево. Реч је о локалном партнерском програму Библиотеке, Центра за културу и екологију „ПанАрт” и удружења
„На пола пута”. Његов рад је пратио и усмеравао стручни тим састављен од дефектолога, педагога, психолога и библиотекара, који су ујединили снаге у овом пионирском подухвату на српским просторима.

„Читалиште” је представило библиотеке у Пироту и Чачку, којима је заједничко да су, недавно, удомљене у зграде у којима су доскора били домови војске. Чачанска библиотека је уз целу зграду добила на располагање и дограђен анекс и тиме стекла најбоље услове за рад у односу на све друге библиотеке у Србији. То је био разлог да стилизовану фотографију ове библиотеке часопис објави на корицама новембарског броја. Фотографију једне од најлепших дечјих библиотека у САД и на свету, која је објављена у мајском броју, снимила је на молбу уредништва Сара Норис, задужена за односе с јавношћу градске управе Брентвуда у Тенесију (у коме је библиотека њен организациони део).

У рубрици „Библиотека” објављени су и прилози о Библиотеци женског стваралаштва у Истанбулу, старој и реткој књизи легата академика Драгутина Анастасијевића у Крагујевцу, ревизији и отпису библиотечких фондова у Градској библиотеци у Новом Саду, сукобима запослених у Народној библиотеци у Београду између два светска рата и писаној традицији и библиотекама Јермена у протеклих шеснаест векова. Текстови у „Одразу” били су посвећени културној политици и стратешком планирању у библиотекама, мотиву читања на плакатима с краја деветнаестог века у дигиталним збиркама Њујоршке јавне библиотеке и технологији великих података (Big Data) и њеној примени у библиотекама. Аутор последњег текста је рођена Панчевка, Јелена Цуца, која је после рада у панчевачкој и вршачкој библиотеци прихватила ангажман у једној великој компанији у иностранству. Реч је о првом прилогу о овој теми код нас и једном од малобројних у стручној литератури у свету.

Приказана су нова издања стручних часописа и књига: „Град међу вихорима: хроника града Панчева” Ђорђа Влајића (издање панчевачке библиотеке), приручник за стицање вештина информационе писмености Библиотеке Дома културе „Студентски град”, монографија посвећена периодици у Свилајнцу од 1871. до 1929. и зборник радова с другог научног скупа „Библиотеке и идентитет”, одржаног у Панчеву 2019. године.

Главни уредник „Читалишта” је проф. др Гордана Стокић Симончић с Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, председница Управног одбора панчевачке библиотеке. Уредништво чине истакнути стручњаци у овој области, који имају највиша академска и стручна звања и раде у библиотекама и на универзитетима у Панчеву, Београду, Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Загребу и Абу Дабију. О дизајну и прелому брине некадашња техничка уредница „Панчевца” Дуња Шашић, а његово објављивање подржавају Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу и Град Панчево.

Заинтересовани могу пронаћи часопис у стотинак библиотека које су претплаћене на њега, укључујући Конгресну библиотеку у Вашингтону и Британску библиотеку у Лондону, а бесплатно је доступно на веб-адреси www.citaliste.rs.

„Панчевац“, 29.01.2021.
www.pancevac-online.rs