Трећи Научни скуп „Библиотеке и идентитет“ одржан је у читаоници Градске библиотеке Панчево 24. маја 2021. године. Своје радове изложили су библиотекари и музеолози из Бијељине, Ваљева, Краљева, Крушевца, Врања, Ниша, Јагодине, Чачка, Врњачке Бање, Вршца, Београда и Панчева.
Научни скуп је одржан у оквиру програма Мајских дана књиге и обележавања славе панчевачке библиотеке св. Ћирила и Методија. Скупу је претходила свечаност доделе Плакете Читалишта проф. др Гордани Стокић Симончић, реч о мајском броју Читалишта и промоција књиге др Биљане Ђурашиновић „Јавне библиотеке у Србији између два светска рата“. Ново издање представиле су проф. др Гордана Стокић Симончић, др Бранка Драгосавац и аутор.
О „дихотомији библиотечко-информационе науке у пост-Kуновском добу“ говорио је Мирко Дрманац (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак), Универзитетској библиотеци у Београду за време Другог светског рата Мср Анђела Стошић (Филолошки факултет – Катедра за библиотекарство и информатику, Београд), Одељењу завичајних и посебних фондова Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу у улози очувања локалног идентитета Ивана Петковић (Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш), а о „библиотеци као чуварима културног наслеђа и старим вршачким фотографима Тамаш Фодор (Градска библиотека Вршац), аутор истоимене изложбе у Галерији панчевачке библиотеке.
Посебна пажња посвећена је личностима који су дали велики допринос развоју библиотекарства и архивистике: Др Михајлу Гавриловићу – историчару и првом управнику Архива Краљевине Србије (Мср Марија Петковић, Народна библиотека „Др Душан Радић”, Врњачка Бања), Драгиши Полужанском и његовом доприносу српском библиотекарству након Другог светског рата (др Биљана М. Ђурашиновић, Београд), „градском библиотекару“ др Миховилу Томандлу (1944-1953), Горан Траиловић (Градска библиотека Панчево) и историји панчевачког библиотекарства кроз живот и рад Верице и Раденка Јевтића (1953-1987), првих „школованих“ књижничара и библиотекара у Панчеву (Мср Милица Ђурђев , ГБП).
Било је речи и о личностима које су обележиле почетак овог миленијума у српском библиотекарству: Јовану Радуловићу управнику Библиотеке града Београда од 2001. до 2009. (Мср Наташа Булатовић, БГБ), Славици Степаненко и њеном доприносу развоју библиотекарства на југу Србије (Јасмина Кнежевић, Небојша Антић, Весна Петриц, Јавна библиотека „Бора Станковић“, Врање ), мр Адаму Стошићу, сараднику Народне библиотеке Крушевац (Богдан Вучковић, Народни музеј Крушевац), Здравку Ранковићу – хроничару библиотекарства ваљевског краја (Бранка Јовић, Ружица Дамњановић, Данијела Падејски, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“, Ваљево) и др Милану Матијевићу, хроничару Краљева и његове околине (Савић Мирјана, Наталија Поповић, Народни музеј Краљево).
Легат професора др Душана Глумца на Православном богословском факултету представила је Маја Аћимовић са Православног богословског факултета у Београду, а „међусобне утицаје и условњавања активности разнородних институција културе и моћ креирања корисника висококвалитетних захтјева“ Jелена Калајџија из Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини. Будући спречена да дође на скуп, она је своје полусатно излагање под називом „Унеси драму“ послала као видео прилог.
Сажеци и презентације свих аутора, као и пријављени рад Марије Црнковић из Народне библиотеке „Радислав Никчевић“у Јагодини, који је посвећен историјату јагодинске библиотеке од оснивања до средине XX века“ наћи ће се, до краја маја, на веб странама Научног скупа „Библиотеке и идентитет“ http://identitet.citaliste.com, а прилози који добију позитивне рецензије у Зборнику радова.
Радно председништво су чинили проф. др Гордана Стокић Симончић, др Бранка Драгосавац, др Драгана Сабовљев и др Жарко Војновић.
