Дан Народне библиотеке Србије (НБС) и њен 192. рођендан обележени су данас свечаношћу, на којој је награда “Јанко Шафарик“ уручена управнику Библиотеке Матице српске Селимиру Радуловићу.

У поздравном обраћању представницима министарстава, дипломатског кора, библиотекарима и другим званицама, управник НБС Владимир Пиштало је подсетио да се национална библиотека бави књигом, али је и културни центар.

Од бројних делатности НБС у 2023. години, Пиштало је подсетио на акцију „Све српске књиге под једим кровом“ у оквиру које се раде дигитална и библиофилска издања наших књига које се налазе у библиотекама у Москви, Бечу, Берлину и другим градовима.

Пиштало је истакао издавачку делатност НБС, у оквиру које бивају објављивана дела Владана Деснице, Милорада Павића и других, пораст броја корисника “на даљину“, и нови депо који ће бити ископан у неколико нивоа поред зграде библиотеке на Врачару.

Национална награда из области библиотечко-информационе делатности и културе „Јанко Шафарик” за укупан допринос библиотекарству у Србији припала је Радуловићу, одлуком стручног жирија у коме су биле Јасмина Нинков, Драгана Милуновић и Ивана Николић.

Жири је оценио да Радуловићева радна биографија сведочи о богатом искуству и да је његово библиотекарско „дело добро познато стручној јавности“, подсетивши да је на месту управника Библиотеке Матице српске од 2014. године.

Оцењено је да је Радуловић библиотекарску каријеру посветио повезивању библиотека, а у својој установи унапређивању инфраструктуре и улагању у издавачку делатност, уз приређивање тематских и других изложби.

Пиштало је уручио награду „Јанко Шафарик“ Радуловићу који је, између осталог, у свом обраћању подсетио да постоји уверење да се „награда доживљава као нека врста накнадне овере онога што сте радили“.

Помоћник министара културе за савремено стваралаштво Радован Јокић је оценио да је НБС једна од најугледнијих установа наше државе и најзначајнијих у српском народу.

Према његовим речима, током свог постојања НБС је делила судбину свог народа, посебно у Другом светском рату, када је спаљена у немачком авионском бомбардовању 6. априла 1941. године.

„Нестала у ватри, поново је била изграђена поред нашег највећег храма Светог Саве“, подсетио је Јокић.

Све књиге које се чувају у НБС су залог нашег знања и духовности, доступне су свима, и бивају надограђене технологијама које доказе, додао је помоћник министра.

„НБС је установа на првој линији одбране националних интереса. У тој нимало лакој мисији има сталну подршку Министарства културе и Владе Србије“, истакао је Јокић.

Према његовим речима, НБС у блиској будућности очекује важан развојни корак – подземни блок са депоима на четири нивоа.

У оквиру уметничког програма беседио је књижевник Милисав Савић, који је подсетио на значајан допринос српској култури словачког научника и библиотекара Шафарика (1814-1876), и оценио да је рођендан НБС „значајан дан за библиотекаре у Србији“.

Савић је упозорио да српска књижевност, услед скупе књиге и малих тиража, опстојава захваљујући библиотекама, преко којих наслови стижу и до најсиромашнијих читалаца.

Према његовим речима, улагање у библиотеке је једна од најуноснијих културних инвестиција.

У оквиру уметничког програм прославе наступио је Земунски камерни оркестар, а у холу је у специјалној витрини изложено рукописно „Ивићево четворојеванђеље” из 16. века, дар НБС-у поводом отварања нове зграде на врачарском платоу 6. априла 1973. године.

Фотографија: Никола Томић
Извор: www.telegraf.rs