„Рад библиотека у ванредним околностима“ била је тема стручног скупа који су, у Малој Ремети од 16. до 17. априла 2021, организовали Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Градска библиотека Панчево и Српска читаоница у Иригу.
Излагања учесника тицала су се како актуелне ситуације и активности библиотека у прошлој години, тако и раду библиотека у ванредним околностима у скоријој и даљој прошлости. Уводну реч дала је проф. др Гордана Стокић Симончић, а o „ванредном стању као редовном у историји српске културе“ приповедао је др Жарко Војновић из Народне библиотеке Србије.
Књига је ослонац у времену ванредних околности“ истакла је Славица Варничић, директор шидске библиотеке у истоименом излагању. О драматичним искуствима ваљевске библиотеке у вези са радом у ванредним околностима проузрокованим бујичним поплавама говорила је њен директор, Виолета Милошевић. Сродна искуства, имале су библиотеке у Шапацу и Кладову; Небојша Цвејић, руководилац матичне службе Библиотеке Шабачке провео је учеснике кроз „црвени аларм… поплаву и пандемију“ у граду на Сави, а Жаклина Николић, директор Библиотеке „Центар за културу“ Кладово подсетила на велике невоље са набујалим Дунавом, оштећеним кровом и незапамћеним сметовима који су уследили.
Била је ово прилика да се проговори о законској регулативи и „мирнодопским“ припремама за неприлике које могу у неком тренутку уследити, о пожртвованом ангажовању библиотекара у таквим околностима, о пруженој помоћи великог броја непознатих људи из свих крајева Србије, сарадњи која се наставила у бољим околностима када су невоље прошле… Испоставило се да постоје и ванредне околности, које закон не препознаје, које итекако утичу на библиотеке и читаве градове на граници или оне у којима су стратешка предузећа дата страним инвеститорима.
Милица Матијевић је говорила о прошлогодишњим програмима и партнерствима у лазаревачкој библиотеци, Мирјана Белошевић из Руме о „интеграцији савремених технолошких иновација и комуникација са корисницима услед ванредних околности“, а Александра Роквић из Омладинског дигиталног центра Градске библиотеке у Новом Саду о „превазилажење граница пословања уз нове медије“.
Прва емисија на ју тјуб каналу Градске библиотеке Панчево посвећена књигама, писцима и библиотекама, Book box, чији је аутор Немања Ротар, покренула је дискусију о пожељним моделима и концепцијама представљања књига и библиотека широј јавности. Општи закључак је, без обзира на концепцијска неслагања, да су нови медији и технолошке иновације постали незаобилазни канали и алати на које се морамо ослонити у раду ако желимо да допремо до наше публике, посебно у оваквим околностима.
Последња сесија је истакла креативност младог новосадског Дигиталног центра, искуство у раду са децом и младима у Лазаревцу, самопрегоран рад и инвентивност колегинице у Руми и озбиљност и професионалност Одељења за комуникације и инклузију панчевачке библиотеке. Ови примери илуструју став да библиотеке и у тешким околностима могу добро радити с корисницима само је потребно адекватно и креативно осдговорити на изазов ванредних околности. А пример библиотека у Иригу и Кладову, које су без прекида пружале услуге грађанима, показују да је могуће пружати „класичне“ бииблиотекарске услуге и у оваквим ситуацијама.
Показало се да су библиотекари адекватно и пожртвовано деловали у наведеним ситуацијама, да је у тим тренуцима било различитих нејасноћа, а да законска решења која се тичу рада у ванредним околностима, у тим тренуцима, нису обухватала библиотеке и књиге.
У пратећем програму био је предвиђен сусрет са „Калимаховим настављачим“, истакнутим писцима из редова библиотекара и посета библиотекама оближњих манастира. Своје стихове говорили су Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, Гордана Ђилас из БМС, Горан Траиловић и Дејан Боснић из ГБП и више песника из Ирига. Вече је водио Дејан Боснић.
Учесници су имали прилику да посете једну од најлепших манастирских библиотека на Фрушкој гори, ону у манастиру Јазак, као и библиотеку у оближњем манастиру у Малој Ремети (у којој је у исто време била у посети покрајински секретар Драгана Милошевић). Верујући библиотекари су могли присуствовати служби у манастирској цркви. У библиотеци манастира Јазак промовисана је књига „Библиотеке фрушкогорских манастира у 21. веку“ Весне Петровић и Вере Новковић, о којој је говорила мр Гордана Ђилас.
Број учесника је био лимитиран капацитетима „Лугарнице“, јединог објекта за смештај у Малој Ремети (омиљеног за слична окупљања) и на скупу је учествовало 25 учесника из Панчева, Ирига, Сремске Митровице, Руме, Шида, Шапца, Врбаса, Новог Сада, Ваљева, Лазаревца, Кладова, Великог Градишта и Београда.
Био је ово први стручно окупљање које су заједничким напорима организовали библиотекари Баната и Срема. Искуство је драгоцено, а општа оцена је да је скуп био изузетно користан и добро организован. Закључци, проистекли из излагања и плодоносне дискусије, ће бити прослеђени државним органима, стручној и широј јавности. Уз њих ће јавности бити представљени аналитичко-синтетички ауторски текстови у новембарском броју Читалишта.
Избор из фотодокументације, већ присутан на друштвеним мрежама, илуструје радни и неформални део скупа, а друга емисија Book boxа, која је овом приликом снимана у Малој Ремети, ће ускоро бити приказана на ју тјуб каналу панчевачке библиотеке.