Луксузно фототипско издање Српског псалтира из 14. века, који се чува у Баварској државној библиотеци у Минхену, једно је од запаженијих на овогодишњем Београдском сајму књига.

Подухват повратка у јавност једне од најлепших и најраскошнијих српских рукописних књига започеле су прошле године Епархија диселдорфска и немачка СПЦ у сарадњи са Библиотеком Српске патријаршије. Стручни део израде фототипског издања био је поверен тиму експерата који су учествовали и у изради фототипије Мирослављевог јеванђеља.

– Српски псалтир из Минхена је свакако најраскошније украшена српска књига из времена државне самосталности и један од најзначајнијих споменика српске уметности из друге половине XИВ века. То је и једини сачувани српски рукопис у коме су многобројне минијатуре замишљене тако да буду директна илустрација или тумачење текста. Штавише, својим изузетним уметничким вредностима минијатуре су достигле поетске вредности стихова Псалтира и Акатиста и, уместо да буду у њиховој функцији, постале самостално уметничко дело – указује проф. др Зоран Ракић, историчар уметности.

Ускрснуће ове непроцењиве књиге заслужује да буде испраћено подсећањем на њену бурну историју током које је прошла пут од дворова Лазаревића и Бранковића, преко библиотека фрушкогорских манастира, да би почетком 17. века завршила као плен немачког војника и затим прелазила из једног у други католички манастир, док није стигла до Баварске државне библиотеке где се чува под именом Српски псалтир или Цодеx Монаценсис Славицус 4, а код нас се уобичајено (и неправилно) назива Минхенски псалтир.

– Није познат поручилац рукописа као ни скрипторијум у коме је Псалтир исписан и украшен. Сва је прилика да је настао у Моравској Србији, мада постоји и претпоставка да је настао у јужним областима, у околини Скопља, можда по налогу кнеза Лазара или његовог сина Стефана. Поуздано је да се једно време налазио у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, о чему је сачуван запис у књизи. Псалтир је потом пренесен у Срем. То је вероватно учинио деспот Стефан Слепи, последњи владар у Смедереву, а његов син Јован поклонио га је манастиру Прибина глава. У том манастиру 1627. овај богато украшен псалтир пронашао је патријарх Пајсије, познат и као књижевник и велики љубитељ књига. Задивљен лепотом његове илуминације, али и забринут због оштећења повеза, наложио је да се кодекс пренесе у суседни Врдник, а потом вероватно у Пећ. Ту, у средишту Патријаршије, рукопис је 1630. преповезао, а претходно је наложио да се прекопира читав Псалтир, укључујући и његов сликани украс, који је чинило око 150 минијатура. Тај сложени посао трајао је пуне три године, након чега је 1630. оригинал враћен у манастир из кога је позајмљен – наводи Ракић.

Упркос причи да српски монаси нису знали вредност књига, која је смишљена доцније да би се оправдала њихова крађа, запис патријарха Пајсија сведочи да калуђери ни њему нису лако позајмили рукопис. „И много метежа тада беше због ове књиге, па је сами донеше у село Врдник проигуман кир Теодор и игуман Силвестар.“

Псалтир је чуван у Прибиној глави до пред крај 17. века када је „Света лига“ европских хришћанских сила кренула у рат против османског царства. Срби су се једини на Балкану одазвали позиву на устанак против Турака. На крају су их „браћа у Христу“ оставила на немилост Османлијама, а бестидно су и сами пљачкали српску баштину.

– О томе како је Псалтир доспео у Баварску податке доносе два записа на латинском на првој страни рукописа. Из њих се дознаје да га је један интендантски пуковник немачке војске, Волфганг Хенрик Гемел де Флишбах, који се у Срему нашао 1688. године после разбијања турске опсаде Беча, приметио и, несумњиво, задивљен лепотом његовог сликаног украса, отео из манастира Прибина глава. Почетком јануара следеће године књигу је поклонио манастиру Готесцел у Баварској. Одатле 1782. Псалтир прелази у Регензбург, у манастир Светог Емерама, а 1810. у Краљевску баварску библиотеку у Минхену, где се и данас налази. Књига је димензија 28 x 19,5 см, садржи 228 листова, а повезана је у оригиналне корице из 1630. године, сачињене од дашчица пресвучених тамносмеђом кожом украшеном орнаментима у слепом тиску – наводи Ракић.

Препис Српског паслтира из Минхена, начињен по наредби патријарха Пајсија, чуван је у Народној библиотеци Србије до априла 1941. када је изгорео или украден током немачког бомбардовања Београда.

Промоција

Представљање фототипског издања Српског псалтира биће одржано данас у 19 сати, у сали „Иво Андрић“ на сјаму књига. После поздравне речи Патријарха српског Порфирија, о књизи ће говорити епископ Диселдорфа и немачке Григорије, проф. др Зоран Ракић, историчар уметности, др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке, и мр Данијела Јелић, филолог. Књига је 23. новембра први пут представљена у Храму Васкрсења Христовог у Франкфурту.

Немачка фототипија

Прво критичко публиковање Минхенског псалтира објављено је између 1978. и 1983. и садржи два тома – фототипско издање рукописа, у коме су све странице с минијатурама репродуковане у боји, и засебну књигу са студијама о историји кодекса, иконографији и стилу његових минијатура, записима који их прате и о односу слике и речи, чији су аутори најугледнији оновремени европски стручњаци С. Дифрен, С. Радојчић, Р. Штихел, И. Шевченко и Х. Белтинг.

Фотографије: Баварска државна библиотека

Извор: www.novosti.rs