Поводом прве годишњице смрти књижевника Радована Белог Марковића, Градска библиотека Лајковац је у великој сали Општине организовала „Вече сећања“. О Белом Марковићу и његовом делу говорили су проф. др Радивоје Микић, др Слађана Илић, мр Дарен Миливојевић и директорка Градске библиотеке Биљана Богдановић.

Одабране приче Белог Марковића читала је спикер Радмила Новаковић. Скупу су присуствовали Славица Гароња и Милош Јевтић, добитници прве књижевне и новинарско-публицистичке награде које носе име преминулог књижевника.

Професор др Радивоје Микић је најбољи познавалац књижевног опуса Радована Белог Марковића, вишедеценијски рецензент његових дела, тако да је и овога пута говорио о значају књижевног стваралаштва знаменитог Лајковчанина и његовом богатом лексичком доприносу српској књижевности.

„На почетку прошле године, на само Богојављење, српска култура остала је без једне велике фигуре, без романсијера и приповедача Радована Белог Марковића, писца који се годинама и деценијама оглашавао из, како је преудешеног књижевног јунака мнимог литерате Р. Б. Марковића писао, час из лепог, а час из свилежног Лајковца, који је сасвим сигурно баш захваљујући Радовану Белом Марковићу најмања српска варош која је стекла тако важно место у српској култури… Спајајући лексику Доситејевог доба са елементима преузетим из наше усмене и средњевековне књижевности, Радован Бели Марковић је изградио један особен језик који је толико удешен да се ефекти његове употребе могу упоређивати само са оним што песници и то они највећи траже од језика. Али је и синтакса прозе Радована Белог Марковића заснована на сваковрсним одступањима од свих правила којима на језик иоле осетљив писац мора пре или касније да окрене леђа… А на тај начин језику приступају највећи писци, Радован Бели Марковић је један од њих“, рекао је професор Микић у још једном од својих омажа Белом Марковићу.

Слађана Илић је докторирала на тему стваралаштва књижевника Радована Белог Марковића, а овога пута говорила је о аспекту смрти у књижевниковим делима.

“С обзиром на то да је Радован Бели Марковић писац који се у својим делима систематски бави категоријом смрти, њеном филозофијом и естетиком, важно је да примимо чињеницу да се за процес дестабилизације света у прози овог писца не завршава ништа катастрофом која изазива смрт. Она је константа, али не производи неки нарочити вид узнемирења његових јунака, јер они управо у том свету и сазнањем те чињенице функционишу, што појављујући се из сопственог живота, што иза својих смрти. Катастрофа и смрт, дакле, у делима Радована Белог Марковића нису у сразмерном односу. Оно што је потенцијално катастрофично у његовим делима увек је у вези са животом а не са смрћу“, рекла је Слађана Илић.

Дарен Миливојевић из Градске библиотеке Лајковац истакао је да Радован био човек књиге, али и човек књига, да је знањем својим надвисио како Велики, тако и Мали Повлен, али и многе учене и приучене главе свога доба.

Директорка лајковачке библиотеке Биљана Богдановић, је рекла да им је великан српске књижевности оставио у аманет стваралаштво које морају да сачувају од заборава за нове генерације.

Радован Бели Марковић преминуо је 19. јануара 2022. у 75. години живота. У току године у Лајковцу, Ваљеву и на Повлену организовано је низ активности у знак сећања на познатог српског писца, које ће постати традиционалне.

Фотографија: Општина Лајковац
Извор: www.patak.co.rs