Поводом обележава 50 година од свечаног отварања првог наменски грађеног здања Народне библиотеке Србије на Врачарском платоу 6. априла 1973, у Галерији САНУ за уторак је најављено отварање изложбе „Осликавање храма књиге”.

Аутори поставке, у којој се нашао избор из ликовне збирке НБС која броји 250 уметнчких дела, и двојезично српско-енглеског каталога су Мирјана Симоски и Душан Злоколица из Народне библиотеке.

На изложби у Галерији САНУ која ће трајати до 14. децембра, ликовна збирка НБС први пут ће се наћи у јавности после 16 година – повучена је 2007. због реконструкције зграде на Врачарском платоу, после које више није мала свој адекватни простор.

– Пола века од изградње садашње зграде, коју је пројектовао архитекта Иво Куртовић, НБС је обележила изложбом архивске грађе унутар наше куће, која је у току. Сад желимо да прикажемо и нашу ликовну збирку, чије је формирање почело поводом 50. годишњице страдања НБС у Другом светском рату 6. априла 1991. Та дела су до реконструкције 2007, са изузетком периода током НАТО бомбардовања СР Југославије, била на зидовма јавног простора Билиотеке, али су од 2007. изван јавности, иако су их уметници поклањали под условом да буду јавности доступна – објаснио је Душан Злоколица јуче на конференцији за новинаре у Галерији САНУ.

Према његовим речима, пресек изложбе „Осликавање храма књиге” чине дела од 19. века и „Жене у српском” Ђуре Јакшића до савремене уметности.

Критеријуми за њихов избор били да су радови са листе покретних културних добара која је преузета из Музеја савремене уметности и да су најређе виђани у јавности, попут слика које се налазе у канцеларијама Управника и Управе НБС.

То се пре свега односи на чувени портрет Вука Стефановића Караџића, мултимедијални рад Миће Поповића, једине слике која је после завршетка реконструкције 2011. враћена на зидове НБС.

У Народној библиотеци немају одговор на питање шта ће бити са ликовном збирком после изложбе у Галерији САНУ.

Управник НБС писац Владимир Пиштало најавио је да би решење могло да се нађе у оквиру изградње три нова подземна депоа где се планира и музеј књижевне речи.

Душан Злоколица рекао је да би изнад подземног депоа, на садашњем травњаку на углу улица Небојшине и Скерлићеве, могла да се подигне двоспратна галерија са 600 квадратним метара изложбеног простора где би ликовна збирка НБС нашла своје стално место, као и адекватне услове за чување.

– Изложба дела наше ликовне збирке у Галерији САНУ већ је велики искорак. Ово је најлепши изложбени простор у земљи, место које, осим што је у главној улици Београда, за мене још од гимназијских и студенстких дана има и образовни утицај. За културу је добро за институције културе међу собом сарађују, као на овом примеру САНУ и НБС, јер је ова изложба поглед на нашу ликовну колекцију у другом светлу и из новог улга – нагласио је Владимир Пиштало.

Према подацима из Каталога, 100 уметничких дела из ликовне збирке НБС имају статус културног добра.

На изложби у Галерији САНУ, између осталог, изложени су радови: Милана Коњовића, Миће Поповића, Владимира Величковића, Николе Џафа, Љубице Цуце Скић, Чедомира Васића, Петра Омчикуса, Вере Божичковић Поповић, Велизара Крстића, Бранка Миљуша, Младена Србиновића…, укључујући и чувени портет Милоша Црњанског Саве Шумановића.

Чувари радова из Министарства културе

У поставнци „Осликавање храма књиге”, како се јуче чуло, нашла су се и дела непознатог порекла која су НБС 1999, током НАТО бомбардовања, стигла из Минстарства културе Србије.

У Министарству и НБС не пстоје записиници о томе шта је предато Библиотеци, односно преузето на чување из Министрава.

Те слике, међу којима је и портрет Николе Тесле, рад Владана Радовановића, као и радови Мрђана Бајића, како је објаснила Мирјана Симоски, чувају се у НБС као део њене ликовне збирке.

„НБС овом изложбом излази изван зидина свог здања и представља публици богатство својих недовољно познатих фондова. Слике су долазиле у НБС на најразличитије начине: донацијама, у виду легата, поклонима, откупима, па и склањањем у ову културну институцију у кризним ситуацијама како би се поједина дела сачувала, а где су остала и до данас, поставши интегрални део збирке”, пише у Каталогу изложбе „Осликавање храма књиге”.

Извор: www.danas.rs