„Американски Србобран” ће се појавити на веб-сајту Конгресне библиотеке у Вашингтону крајем 2023. године, каже Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза у Питсбургу.

„Американски Србобран”, новине Српског народног савеза из Питсбурга (САД), раширио је своје дигиталне гране на два континента. Од 1906. године „Американски Србобран”, најстарије српске новине које излазе у континуитету на америчком континенту, изградиле су чврсто партнерство са Конгресном библиотеком у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Поред штампаних примерака, недавно је Конгресна библиотека добила копију дигиталне архиве „Американског Србобрана” (1906–2022) за свој веб-сајт. Према Робину Пајку, са одељења серијских публикација Конгресне библиотеке, „Американски Србобран” ће се појавити на веб-сајту Конгресне библиотеке крајем 2023. године, каже Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза – „Американски Србобран” у Питсбургу.

Према његовим речима, Анђела Кенон, библиотекар за руску и јужнословенску збирку одељења за Европу Конгресне библиотеке, нагласила је да је Конгресна библиотека годинама сакупљала издања „Американског Србобрана” и снимала их на микрофилмове како би били доступни будућим генерацијама и за међубиблиотекарску размену за истраживаче у целој Америци:

– Када смо схватили колико издања новина недостаје, јавили смо се Српском народном савезу. Милош Растовић је организовао поклањање одређених издања као и куповину многих издања која су недостајала од 1967 до 2014. године, која су сада на микрофилмовима и доступна у Конгресној библиотеци… Када ме је Милош Растовић позвао прошле године да предложи пројекат сарадње како би целокупан „Американски Србобран” био доступан на веб-сајту Конгресне библиотеке, желела сам да се то и догоди. „Американски Србобран” је главни извор за истраживање српско-америчке заједнице у САД и његова дигитализација ће омогућити истраживачима из било ког дела света да истражују њено богатство – рекла је Анђела Кенон.

Растовић истиче да су две најзначајније културне институције и архиве у Србији, Народна библиотека Србије и Матица српска, такође обогаћене дигиталном архивом „Американског Србобрана” (1906–2022). Захваљујући Народној библиотеци Србије, садржај „Американског Србобрана” до Другог светског рата ће бити доступан и на порталу европског културног наслеђа „Еуропеана” на којем се промовише и српска култура и традиција. Сајт се финансира од стране Европске уније.

„Американски Србобран” је излазио на почетку само на ћирилици. Од 1906. до 1916. године, новине су биле недељне, а од 1916. године дневне новине.

Тридесетих година прошлог века је била додата енглеска секција како би се прва генерација исељеника којима је енглески језик био матерњи више упознала са српском културом и традицијом.

Данас „Американски Србобран” има српску и енглеску секцију и излази два пута месечно.

Главну улогу ових новина је описао отац Војводић у првом издању новина од 18. јануара 1906. године, коју је уредио њен први уредник Миливој Бузаџић:

„Наш ће лист упућивати своје читаоце и поучавати их о српској народности и светој православној вери, утврђиваће их, да у овом далеком крају не забораве на веру и народ из кога су никли и постали и за који су наши стари своју крв потоцима проливали и нама те две наше највеће светиње у аманет оставили…”

Током оба светска рата „Американски Србобран” је био бранилац слободе и истине српског народа. Писано је о страшном страдању српског народа од усташког покоља током Другог светског рата. Др Коста Елесин, бивши главни уредник „Американског Србобрана”, каже: „’Американски Србобран’ служи интересима слободе демократске Америке и српства као целини… ’Американски Србобран’ ће се и даље борити за уједињење свих српских земаља у духу времена у оној форми и државном облику, који ће бити од највеће користи за српски народ, и који ће одговарати његовим животним интересима, и који ће заштити његов национални опстанак.”

Познати српски писци дали су свој допринос овим новинама: Прока Јовкић/Нестор Жучни, Јован Дучић, Св. Николај Жички (Велимировић), Милош Црњански, Ратко Станишић, Божидар Пурић, Драгослав Драгутиновић, Матеја Матејић, Драган Рајковић, Сава Јанковић, Васа Михаиловић, др Александар Петров, Гојко Ђого, Александар Славковић и други. Објављени су интервјуи са познатим српским научницима и проналазачима Михаилом Пупином и Николом Теслом, као и са спортистима као што је Новак Ђоковић. Новине су проглашене за „најбоље новине” на братском конгресу државе Пенсилваније 2001. године.

Извор: www.politika.rs