Стручни скуп „Видљивост библиотека на културној мапи Србије“ одржан је у Малој Ремети, 8. и 9. априла 2022. године. Реч је о другом по реду Ускршњем окупљању библиотекара које организују Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Градска библиотека Панчево и Српска читаоница у Иригу.

На скупу је учествовало тридесетак учесника из Панчева, Ирига, Сремске Митровице, Шида, Шапца, Новог Сада, Ваљева, Уба, Старе Пазове и Краљева. Уводну реч дала је Гордана Ђилас, библиотекар саветник у Библиотеци Матице српске, која је и предложила тему саветовања, након чега је Виолета Милошевић говорила о „Видљивости библиотеке на културној мапи Србије – искуства ваљевске библиотеке“, указујући на активности библиотеке којом доприноси укупном културном напретку града у којем делује.

Драгана Типсаревић, чијом заслугом и радом се краљевачка библиотека, а посебно издавачка делатност Повеље уздигла у сам врх нашег библиотекарства постајући препознатљив бренд, говорила је о „Акцијама краљевачке Библиотеке на популаризацији књиге и читања“. Такође Катарина Јаблановић, која успешно организује Жичке сусрете библиотекара у Краљеву, говорила је о „Библиотекама у Србији и њиховом доприносу културном туризму“. Катарина је указала на иновативне пројекте које библиотеке реализују у склопу доприноса културном туризму.

Јелка Панић је представила пројекат нове зграде за библиотеку „Нова библиотека – културни ресурс и туристички потенцијал Уба“, што представља свакако лепу вест у препознавању елементарних потреба библиотека за адекватним простором коју је локална заједница подржала.

Први дан скупа заокружио је Небојша Цвејић са темом „Где смо то ми? Библиотека шабачка на српској културној мапи“, указујући на знамените завичајне ауторе Михајла Ђурића и Станислава Винавера који су добили заслужену пажњу захваљујући активностима Библиотеке шабачке. Вече је завршено поезијом коју су говорили библиотекари и завичајни аутори из Ирига.

Другог дана скупа Горан Траиловић је представио „Градску библиотеку Панчево у виртуелном простору“ указујући тиме на значај виртуелног простора у раду библиотека и његову неопходност, као и на чињеницу да библиотеке без присуства у том простору нису видљиве, посебно за нове генерације којима је виртуелни простор веома важан, готово неопходан. Милица Ђурђев, такође из Градске библиотеке Панчево представила је „Нови сајт ГБП `Занос игре` : библиотека, место где кроз радост креативне игре заједно стварамо свет у коме желимо да живимо“. Информационо-реферални центар библиотеке ради од 2018. године и креира нове програме који корисницима пружају интерактиван однос са библиотеком.

Последњу сесију на скупу отворила је Вера Новковић „Времепловом иришке читаонице : од `Устава` до навијача културе“. Она је указала на најзначајније као и на нове активности наше најстарије читаонице. Милијана Дмитровић Торма, која је преузела уређивање Годишњака библиотека Срема говорила је на тему „Годишњак библиотека Срема – 25 година од првог броја“, указујући на значај овог регионалног часописа не само за библиотекарство већ и за друштвену заједницу.

Славица Варничић и Јована Бакајлић, говориле су на тему „Завичајна издавачка делатност Народне библиотеке `Симеон Пишчевић` у Шиду, од националног до регионалног значаја“ указујући на значај библиотеке као носиоца културних активности и општини у којој делује. Драгана Тојага је, поводом изложбе Двеста година од рођења Достојевског (Стара Пазова) говорила о „Изложбеној делатности у библиотекама као виду промовисања културе, књиге и читања; традиционалне и виртуелне изложбе”, као изазовима у раду библиотека у малим срединама.

Оно што се само наметнуло као закључак, током завршне дискусије на скупу, јесте да је потребно непрестано усавршавање библиотекара и праћење потреба корисника. Библиотеке још увек нису препознате, као, ако не најзначајнији, оно као значајни носиоци културе једног народа, посебно у мањим срединама. Еволуција читања, развој савремених технологија утичу непрестано на развој културе, обавеза библиотекара је да непрестано преиспитују своје место и улогу у том процесу. И поред ових захтева, оно што данас опстаје као трајна обавеза библиотекара јесте да усавршавају начине на које ће представљати грађу којом располажу. Процес освајања видљивости библиотека морао би бити двосмеран: да се дефинишу чиниоци који би поспешили видљивост библиотека на културној мапи Србије једном организованом и добро промишљеном активношћу и да се истовремено ради на уједначавању процеса рада и његовој синхронизацији на нивоу свих типова библиотека код нас.

Сви учесници скупа су се сложили да је неопходно и даље промовисати свој рад, уз навођење бројних стручних и научних скупова који су одржани у Србији и у региону, реализованих пројеката, укључивања у рад друштвене заједнице…. у нади да ће бити препознат и вреднован на адекватан начин, што би могло довести до задобијања поштовања коју библиотекарска професија свакако најпре заслужује.

Учесници су имали прилику да посете једну од лепших манастирских библиотека на Фрушкој гори, у обновљеном манастиру Бешеново, као и библиотеку у оближњем манастиру у Малој Ремети. Скуп је протекао у радној и пријатној атмосфери и лепом дружењу, а то је, морамо да признамо допринело његовом квалитету.

Организациони и програмски одбор чинили су: библиотекари-саветници Весна Петровић и Горан Траиловић и Вера Новковић, директор Српске читаонице у Иригу; модератор је била Весна Петровић, а официјелни фотограф Милица Барбу. Више фотографија можете видети на профилима друштвених мрежа учесника скупа.

Гордана Ђилас
Горан Траиловић