Од 1. јануара држава више неће откупљивати књиге на латиници за библиотеке. Осим тога, најављено је и да ће библиотеке морати да плаћају 15 динара по изнајмљеној књизи као накнаду ауторима. Да ли је ћирилица заиста угрожена? Како ће ово утицати на рад издавача? Да ли ће тарифа за ауторска права угрозити рад библиотека? Ово су питања за гошће Угломера у јутарњем програму „Пробуди се“ Јасну Новаков Сибиновић директорку Геопоетике и Јелену Подгорац Јовановић директорку Библиотеке шабачке.
Из Министарства културе летос је саопштено да ће се на конкурсима за откуп књига за библиотеке, откупљивати само књиге на ћирилици. Јасна Новаков Сибиновић прокоментарисала је ово и открила да ли је издаваче неко из Министарства обавестио о овој одлуци.
Министар Селаковић је изјавио да држава нема ништа против да издавачи издају књиге и на другом писму, али да оно што ће држава да октупљуе треба буде штампано ћириличким писмом – прелепом Вуковом ћирил.цом.
Министар Селаковић је на Вуковом сабору ове године рекао да је ћирилица српско писмо које је угрожено и да држава хоће да га сачува, те Јелена Подгорац Јовановић даје своје мишљење да ли је то прави начин да се сачува ћирилица.
Селаковић каже да се у Србији на ћирилици објављује свега 10 до 20 посто књига, што може негативно да се одрази по српски идентитет.
Новаков Сибиновић појашњава како ће ова одлука утицати на издаваче, конкретно на Геопоетику и од чега зависи да ли ће књига бити штампана на латиници или ћирилици.
Јелена Подгорац Јовановић радите у Библиотеци шабачкој и сведочи да ли је приметили да читаоци при избору књига праве разлику – да ли је она штампана на ћирилици или латиници и колико је то њима уопште важно.
Пре две године Министарство културе је поништило конкурс за откуп књига за потребе јавних библиотека због неправилности и сукоба интереса. Јасна Новаков Сибиновић истиче да ли су они у Геопоетици као издавач задовољни како се иначе спроводи конкурс. Министарство је 2022. године поништило конкурс за откуп књига јер чланови комисије нису потписали изјаву да нису у скуобу интереса.
Комисија Министарства културе консултује јавне библиотеке при избору публикације на српском језику. Колико се узима у обзир то што библотеке предложе открива Подгорац Јовановић и додаје да ли су задовољни критеријумом при избору књига.
Од 1. јануара предвиђено је да на сваку изнајмљену књигу јавне библиотеке плаћају по 15 динара за ауторска права. Библиотекарско друштво Србије затражило је од Владе и Министарства да се ова одлука стави ван снаге те гошћа „Пробуди се“ признаје да ли су библиотеке консултоване када се доносила оваква одлука.
Да ли се увођење тарифе од 15 динара на позајмљену књигу на било који начин тиче издавача открива Новаков Сибиновић и додаје какав је уопште став људи из њене индустрије о овој теми. Увођење траифа за позајмицу књига предвиђено је Законом о ауторским правима. Тим законом је регулисано да се новац од плаћања тарифа уплаћује Организацији за остваривање репрографских права.
Тарифе за ауторска права постоје и у земљама окружења. Нпр. Хрватска и Словенија су то решиле тако што таксе плаћа држава, односно ресорно Министарство. Дакле, предвиђено је да новац који се сакупи од изнајмљених књига у библиотекама иде писцима и ауторима. Те поставља се питање коме би требало да иде новац нпр. када се изнајми роман „Злочин и казна“ од Достојевског или роман “Корени” од Добрице Ћосића. Предвиђено је да породице преминулих писаца немају право на накнаду од изнајмљеног дела.
Из Организације за остваривање репрографских права подржавају став да новац за тарифе треба да издваја држава, локална самоуправа. Према рачуници Организације за остваривање репрографских права тарифе за изнајмљивање књига на годишњем нивоу за целу Србију изнисле би укупно 190.000 евра. Уколико држава остане при одлуци да то иде на терет библиотека, Подгорац Јовановић појашњава колико ће то угрозити њихов рад и да ли ће уопште моћи да опстану.
Они који заговарају увођење тарифе за ауторска права кажу да је циљ афирмација младих писаца, Новаков Сибиновић коментарише да ли је то добар начин за афирмацију нпр. младих песника и даје своје мишљење који је најбољи начин за афирмацију младих писаца.
Извор: www.nova.rs