Библиотека „Глигорије Возаровић“ из Сремске Митровице, оснавана је у 18 веку као Српска грађанска читаоница. По аналима, 4. фебруара 1866. године донета је одлука да грађанска читаоница почне са радом у Сремској Митровици. Тада је читаоница била смештена у гостионици код „Зеленог венца“, Дуги низ година ова читаоница је била средиште културних збивања у граду, овде су се окупљали сви знаменити митровчани, одржавале су се трибине, изложбе, концерти…

Из извештаја из 1866. Читаоница је поседовала књижницу са 191 књигом.

Од Српског академског друшта Зора из Беча добила је 1906. 10.000 народних марака за оснивање Народне књижнице која би ширила образованост и писменост. Примање жена у Читаоницу била је реткост. Тек 1912. после краће дебате примљена је прва жена, а 1913. на предлог Јована Удицког жене су добиле дозволу за учлањење.

Први светски рат и пожар Књижнице који се догодио 6. септембра 1914. утицали су да Читаоница престане са радом 5 година. Из пламена, књиге су спасили Гимназијалци, а сачувао их је, у сандуцима, до краја рата трговац Андра Лазић.

Године 1919. Читаоница се преселила у просторије Имовине општине и ту поново отпочела свој рад, а због нестабилних политичких ситуација и ратних година престаје са радом тридесетих година.

Почетак Другог светског рата је поново време страдања књиге. Поново се 1946.године оснива градска књижница и читаоница у Сремској Митровици, 1948. пресељена је у Дом културе, а 1949. у нове просторије у центру града. Тада броји 4.445 књига, док је број чланова био све већи, највише уписаних ђака и студената. Библиотека развија нове путеве на старим темељима, поново организује манифстације, предавања, књижевне вечери, наставља се рад покретне библиотеке.

Иако је рад читаонице био различитог обима са повременим прекидима и тешкоћама које су и живот и суровости два рата доносили, она остаје племенити почетак и корен библиотекарства у граду. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице „Просвета“, која је имала 2.115 књига и била смештена у две просторије приватне зграде.

На иницијативу библиотеке и Савета пионира се 1957. године оснива прво Дечје одељење. Одвојено је 2500 књига, и у првој години рада уписано око 500 читалаца. Током шездесетих година мрежа библиотека у Сремској Митровици била је неразвијена. Радила је само библиотека Просвета и имала је огранак у Општој болници. У околним селима су повремено радиле библиотеке, без средстава и стручног рада, а 1964. се отварају три огранка. Библиотека временом мења популистички карактер и окреће се задовољавању културних, просветних и информационих потреба свих слојева становништва, рад постаје законом регулисан и финансиран из јавнх средстава, а фондови се полако попуњавају стручном и научном литературом, поред белетристике и књига за децу.

Библиотека је 13. октобра 1966. године добила нове просторије за Дечије одељење, које је бројало 8.390 књига. У априлу 1968. године библиотека је добила диплому и новчану награду за најбољу библиотеку у Војводини, а због изузетних успеха у раду са школском д.цом, Културно-просветна заједница Републике Србије, издавачка предузећа и Општинска заједница образовања за Срем, поклонили су Дечијем одељењу 5.200 књига. Године 1969. библиотека Просвета пресељена је у строги центар града, у Српски дом у којем је раније био смештен хотел Парк. На Дан ослобођења града, 1. новембра 1969. било је отварање библиотеке.[

Седамдесетих година дошло је до развоја индустрије и мреже културно-образовних институција у граду, мењала се интелектуална и професионална структура корисника библиотеке што је захтевало попуњавање фондова литературом уже стручне садржине. Тако је издавањем енциклопедија, лексикона, речника, књижевне критике и њиховим смештањем у нови, наменски простор основано 1969. године Научно одељење. Године 1970. библиотека је добила и нови назив Глигорије Возаревић, по књиговесцу и издавачу који је рођен у Лежимиру, селу близу Сремске Митровице. Била је члан удужења Братство осам библиотека коју су чиниле и библиотека у Цетињу, Тетову, Чачку, Мостару, Крању, Карловцима и Косову. Седамдесетих година број читалаца је био недовољан, те је почела борба за нове књиге и читаоце. Упућена су писма радним организацијама, успостављена је сарадња са синдикатима, планирано је организовање културно-уметничких и образовних приредби и предавања. гостовање познатих уметника и писаца, такмчичења за ученике средњих школа. Такође, почела је и са радом покретна библиотека. Два пута месечно књижничари су носили кофер са књигама у фабрику Митрос, радници си узимали књиге на читање и уредно их враћали. Било је активно и Дечије одељење, које је за своје читаоце организовало низ културно-образовних програма. Године 1973. библиотека је отворила прву дискотеку са намером да шири музичку кутуру. Читаоницама је на располагању била колекција од 160 музичких плоча са различитим жанровима. У децембру, 1977. године, после дугогодишњих припрема дошло је до реализовања једног од до тада највећих акција библиотеке, Библиобус – покретна библиотека. Возач – књижничар је у комбију, сваког дана по утврђеном редоследу, са одређеним бројем књига из Одељења за одрасле и Одељења за децу, обилазио месне заједнице и радне организације. На овај начин је библиотека ушла у производне хале, мензе, клубове и приближила се радницима који су постли значајан део читалачке публике.

Осамдесете су за библиотеку биле године јубилеја и награда. Године 1986. обележавало се 120 година од оснивања Српске грађанске читаонице и 40 година рада у слободи. Библиотека је 1980. располагала књижним фондом од 87.654 књига. За период од 1981-1985. радна група Савеза библиотечких радника Срема усвојила је план развоја библиотека. Договорено је да стручна литература у библиотеци у Сремској Митровици буде специјализована за области медицине, месне, шумарске, и дрвопрерађивачке области. Усвојен је предлог да се изради Централни каталог стручне литературе. У 1983. години урађена је прва ревизија књига, која је успешно одрађена, тако да је фонд износио 90.424 књига. Крајем осамдесетих година донесени су многи закони о библиотекарству, који су јасно дефинисали положај и улогу библиотекара, те се библиотека суочила са новим променама.

Деведесете су започете обележавањем 200 година од рођења Глигорија Возаровића. Књижни фонд у библиотеци бројао је 107.902 књига. Године 1994. библиотека у Сремској Митровици постала је једна од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Крајем 20. века библиотека је испуњавала професионалне, уметничке, јавне и културне функције.

Библиотека је, поштујући традицију из које је проникла, за свој Дан изабрала 4. фебруар, дан када је настала Српска грађанска читаоница у Сремској Митровици и први пут га обележила 2002.године. Дечије одељење је 2003. штампало Књиготеку у којој је сваког месеца обавештавло децу о новим књигама и програмима. То је био први информативни лист овог одељења. Уведен је нови програм за обраду библиотечких фондова, 24. фебруара 2005. презентован је рад и одржана обука за библиотекаре који ће радити у BISIS програму. Тако је после MPA и VINAJSIS програма, поново почело стварање нове е-базе библиотечких фондова у BISIS-у. Године 2006. обележавало се 140 година од оснивања Српске грађанске читаонице у Митровици, а од 18. до 25. маја 2007 пола века од оснивања Дечјег одељења које је бројало 39.115 књига обрађених у BISIS програму. Године 2008. покренут је посебан програм за тинејџере и 11. јуна отоврен је омладински кутак Зона младих. То је било физички одвојено, урбано уређено, модерно опремљено и опуштено место у читаоници Одељења за одрасле. Грађа је прилагођена потребама младих, од романа, стрипова, приручника, популарних часописа до избора музике, рачунарских програма, игара и слично. Библиотека је 2009. отворила још једној посебној групи читалаца, а то су жене са села, пошто су се удружења жена организовала у разним селима митровачке општине са циљем да се негује етно-традиција. Од 2011. године корисницима су на располагању и рачунар и интернет. Библиотека по својој развијености и функцији представља једну од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Библиотека располаже простором од 673 m2 који је раздвојен и налази се у склопу суседних зграда. Књижни фонд броји преко 130.000 књига.

Данас је библиотека смештена у три физички одвојене просторије у центру града и шест огранака у околним селима (Босут, Кузмин, Мартинци, Јарак, Чалма, Шашинци). У једном делу библиотеке се налази Дечје одељење са Завичајном и Матичном службом, посебно је издвојено Научно одељење и Одељење за одрасле са одељењем за набавку и обраду књига и Одељењем за младе.

Извор: www.ozon.rs