Прилози би требало да имају до 12.000 карактера (са размацима), да буду написани ћирилицом (изузимајући неопходне термине и скраћенице, као и текстове аутора чији матерњи језик није српски), опремљени фуснотама, литературом, кључним речима и сажетком на српском и енглеском језику (ако аутор сматра да је потребно, може да достави сажетак и на јошјед ном изабраном језику). Ови елементи обавезни су део прилога у свим рубрикама, осим у рубрикама Линк, Излог и Галерија.

Име аутора: Наводи се пуно презиме и име (свих) аутора и њихове mail адресе. Презимена и имена домаћих аутора увек се исписују у оригиналном облику (са српским ди јакритичким знаковима), не зависно од је зика рада.

Назив установе аутора (афилијација): Наводи се пун, званични, назив и седиште установе у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је аутор обавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија (на пример, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за социологију, Београд). Бар једна организација у хијерархији мора бити правно лице. Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, мора се, посебним ознакама или на други начин, назначити из ко је од наведених установа потиче сваки од наведених аутора.

Афилијација се исписује непосредно након имена аутора. Функција и зва ње ауто ра се не на воде. Наслов рада даје се на српском и енглеском језику, односно на језицима за ко је постоје и сажеци.

Сажетак (апстракт, анотација, резиме) до 150 речи, требало би да укаже на значај теме, циљ истраживања, методологију и резултате истраживања. У интересу је аутора да сажеци садрже термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака. Сажетак се на води након заглавља (наслов, имена аутора и др), а пре кључних речи. Чланак мора имати сажетке на српском и на енглеском језику. Из узетно, сажетак може бити дат и на другом страном језику. Ако је језик рада српски, пожељно је да се сажетак на страном језику даје у проширеном облику, као тзв. резиме. Дужина резимеа може бити до 1/10 дужине чланка. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература.

Кључне речи: Кључне речи су термини или фразе које најбоље описују садржај чланка за по требе индексирања и претраживања. Број кључних речи не може бити већи од 8. Кључне речи дају се на свим језицима на којима постоје сажеци. У чланку се дају непосредно након сажетака, односно резимеа.

Напомене (фусноте): Напомене се дају при дну стране у којој се налази коментарисани део текста. Могу са држати мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о ко ришћеним изворима (на при мер научној грађи, приручницима) итд., али не могу бити замена за цитирану литературу.

Претходне верзије рада: Ако је чланак, у претходној верзији био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при дну прве стране чланка. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Читалишту.

Прикази (осврти, прегледи) за рубрику Излог нису лимитирани по дужини само када је реч о научним рецензијама. Сви други прикази монографских публикација могу бити дуги највише 6.000 карактера.

Стручњак – специјалиста за одређену област, поред основног резимеа публикације, може дати властиту оцену дела, указати на његове предности и недостатке, оценити допринос публикације у односу на постојећу литературу, указати на значај дела за развој одређене области.

Код при казивања тек основаног часописа (или гласила којe се по први пут приказује у Читалишту), у уводном делу приказа треба представити профил часописа, уреднике, уредничку концепцију, рубрике, периодичност, свој суд о потреби, улози и значају часописа такве врсте за од ређену стручну област. Након уводног дела, неопходно је навести најзначајније стручне и научне радове објављене у часопису уз краћу оцену приказаног броја часописа, у целини.

За приказе најновијих бројева и годишта часописа који излазе у континуитету, не треба полазити с претпоставком да читаоцe први пут упознајете о постојању тог часописа. Без уводних напомена о самом часопису, његовој улози и значају, неопходно је навести најзначајније наслове објављене у том броју, основну тему и повод (ако је у питању тематски број), уочене промене квалитета и кван титета часописа, те уредничке или програмске промене. Ако аутор приказа оцени да треба посебно истаћи неке радове и њихове ауторе, то треба урадити аргументовано и са властитом стручном оценом тих радова.

Листа референци (литература): Цитирана литература обухвата библиографске изворе (чланке, монографије и сл) и даје се засебно, на крају чланка, у виду листе референци. Референце се на воде на доследан начин, редоследом који зависи од стандарда навођења у тек сту, а који је прецизиран упутством ауторима. Референце се не преводе на језик рада.

Стил цитирања у часопису је Chicago Style (Humanities). Упутство за коришћење овог стила налази се у тексту „Chicago Style би блиографског цитирања” мр Драгане Сабовљев у рубрици Одраз у Панчевачком читалишту број 13 (новембар 2008) и „Чикаго стил библиографског цитирања (2)” у рубрици Одраз у Панчевачком читалишту број 15 (новембар 2009), као и на сајту часописа www.citaliste.com.

Молимо сараднике да текстове и друге прилоге доставе у дигиталној форми на mail адресу редакције citaliste@citaliste.com (личне e-mail адресе уредника и чланова редакције, на које такође можете слати прилоге, налазе се у импресуму). Редакција ће, у најкраћем року, потврдити пријем текста.

Пожељно је да се уз текст, обавезно као attachment, доставе илустрације и фотографије. Оне мора ју да буду у формату и резолуцији погодној за штампу. Препоручује се jpg формат и резолуција не мања од 300 dpi за 10cm wide. Уколико је неопходно, доставити табеларне и сличне прегледе као посебне документе у attachment-у. Mail-ове са илустрацијама тежим од 10Mb слати и на mail адресу: goran@citaliste.com.

За ауторска права достављених прилога одговарају аутори. Сматра се да су аутори своја ауторска права на текстове и друге прилоге, од тренутка када су их послали редакцији, пренели на издавача. Издавач ће прихваћене прилоге објавити и у електронској форми, а има право да користи сажетке радова или изводе из достављених радова.

Редакција ће аутора обавестити о томе да ли је прихватила текст у року који не може бити дужи од шест месеци од датума пријема прилога. Негативан одговор ослобађа аутора било какве обавезе према редакцији. Аутори чији су радови прихваћени не могу да их об јаве (чак ни у изводима или прерађене) без сагласности одговорног уредника часописа у некој другој електронској или штампаној публикацији. У начелу, они те прилоге могу да објаве тек три месеца од датума публиковања у Панчевачком читалишту, уз обавезу да наведу одакле је рад прештампан.

Послати радови се не враћају, а Редакција задржава дискреционо право да их процени и не објави, уколико утврди да не одговарају садржинским и формалним критеријумима прописаним у овом тексту.

Редакција се залаже за објављивање текстова различитих типова, у којима аутори слободно изражавају своје идеје. Не врши цензуру, идеолошку или било какву другу, али се ограђује од ставова својих сарадника. Сматра да аутори имају обавезу да сами бране своје ставове, док је обавеза редакције да врши стручну евалуацију, као и спорадичне језичке, стилске и формалне интервенције у текстовима.