У просторијама власотиначке народне библиотеке „Десанка Максимовић”, после 13 година апстиненције од последњег издања зборника представљен је присутнима Власотиначки зборник 4. Ово закаснело издање овог зборника за издавача потписује Народна Библиотека „Десанка Максимовић”, а за издавача Србољуб Такић, директор ове културне установе.

Штампање Власотиначког зборника 4. финансирала је Скупштина општине Власотинце у тиражу од 200 примерака, а своје писане прилоге има 23 аутора на чак 349 страна.

За читаоце много је интересантних записа у овом зборнику, а за многе и сазнање о ономе што многи, од њих нису, знали а све се односи на догађаје и теме из живота и историје Власотинца и ближе околине, као и о многим људима који су оставили посебан печат за овај крај на југу Србије.

Изузетно су занимљиви прилози највећег броја аутора као што је Стојан К.Коцић, и његов текст „Свадбене песме и обичаји Лесковачког краја”, затим Драгана Д. Видосављевића који је који је представио др Јована Јовановића (1845-1909), среског лекара у пензији из Власотинца, оснивача задужбине Јованијанум, као и прича о Хаџи Томи Манићу (1870-1954).

Изузетно занимљива прича је овдашњег аутора професора књижевности Саше З. Станковића, који је срочио прилог под насловом „Влада Илић – Власотинчанин на челу Београда”, а Србољуб Такић написао „Издаваштво фондације даровитих Христифор Црнловић”. О „Пчеларству у Власотиначком крају” пише Никола Митровић, а његов син Владимир у тексту „Реинтродукција јеленске дивљачи на подручју Чемерника”, од 2000. до 2013. године.

На представљању Власотиначког зборника 4. највише речи било је о томе како одржати континуитет штампања овог зборника, јер предходни број био је штампан пре 13 година. Без обзира на све проблеме који се јављају, а највећи проблем је финансирање штампања самог зборника, док је много аутора који су спремни да у писаној форми напишу много тога занимљивог из власотиначке општине, а за све то многи и не знају.

На представљању овог четвртог зборника окупили су се углавном аутори текстова који су појашњавали своја казивања у својим текстовима и готово акламацијом су се сви сложили да ни по коју цену не сме се десити да се престане издавањем власотиначког зборника.

„Дугачак је период од 13 година од последњег броја и зато ако желимо континуитет морамо све учинити да то време скратимо и доведемо у много краћем временском року. Наравно да има проблема и са сервисирањем трошкова штампања зборника, али у том делу очекујем разумевање локалне самоуправе. Мишљења да наредни зборник угледа светлост дана у року, не дужем, од пет година”, рекао је Србољуб Такић.

Извор: www.jugpress.com