Библиотеке Србије су тек недавно добиле списак књига које ће Министарство културе откупити од издавача како би дошле до библиотека. Те књиге ће доћи до библиотека и читалаца тек крајем године, а требало је најкасније пролетос. На том списку нема много вредних књига, па и Андрићевих есеја

Министарство културе недавно је проследило библиотекама Србије списак књига које је откупило од издавача из прошлогодишње продукциие, како би оне изабрале и наручиле наслове којима ће употпунити своје библиотечке фондове.

На том списку нема многих вредних књига – одбијен је на пример Иво Андрић, а има оних којима ту баш и није морало да буде место. О томе ћемо касније.

Списак им је прослеђен недавно, а требало је много-много раније. Застој је настао у Министарству. Издавачи су Министарству културе послали наслове својих књига које предлажу да буду откупљене између 2. фебруара и 4. марта, дакле још у време прошле министарке Маје Гојковић, у року назначеном у конкурсу Министарства. Конкурисало је 189 издавача са 4.484 издања.

Промашен циљ Откупа књига

Затим је комисија Министарства културе (Милан Бјелогрлић, председник, и чланови Боги Митић, Мирослав Алексић, Јован Јовановић и Бранислав Маричић), начинила избор од 2 244 књиге и звезд.цом означила оне које треба обавезно наручити. Библиотеке су га, као што је речено, добиле тек средином августа.

Циљ институције Откупа књига је да држава помогне издавачку делатност, библиотеке, и да читаоцима омогући да буду у току са новим насловима. Овогодишњи Откуп неће испунити тај циљ, и неће му бити први пут.

Уз све процедуре: достављање списка књига које су библиотекари изабрали надлежној комисији, а затим и испоруку књига библиотекама, биће добро да се све заврши до краја ове године.

То значи да ће чланови библиотека у Србији моћи тек тад да читају дела Јуна Фосеа актуелног добитника Нобелове награде, мада ће у октобру већ бити изабран нови, док ће романи Стеве Грабовца и Владана Матијевића с Нин-овом наградом односно „Београдски победник“, бити „актуелни“ још само месец-два.

Издавачима ће новац за прошлогодишње пројекте бити бити распоређен иу најбољем случају негде пред октобарски Сајам књига. У ребалансу буџета за 2023. годину за подршку књижевног стваралаштва и издаваштва предвиђено је 182,3 милина динара.

Захтеви УПИС-а

УПИС, Удружење професионалних издавача Србије, зато тражи смену комисије и избор независних стручњака, јавност у раду комисије, понављање избора наслова, и образложење критеријума.

У саопштењу које су послали јавности подсећају да од јануара прошле године инсистирају на променама у процедури и на регуларности сврхе Откупа. Наглашавају да је Министарство игнорисало њихове препоруке и наставило по старом.

Нерегуларна комисија

Указују да је комисија која је бирала наслове, нерегуларна, и да је „чине три руководиоца библиотека и два представника државне администрације. Дакле, уместо независне комисије, коју би требало да сачињавају угледни стручњаци из различитих области културе, науке и уметности, добили смо послушну и нерадну чиновничку поставу, подложну договорима далеко од јавног интереса“.

Упозоравају да „нема информација о критеријумима на основу којих су одређене публикације препоручене, а друге одбачене, што додатно ствара сумње у регуларност поступка”. Велики број књига које су препоручене за откуп представљају поновљена издања која већ постоје у јавним библиотекама, чиме се угрожава основни циљ конкурса – подршка новом стваралаштву.

Такође, кажу у УПИС-у „није потребно много знања нити обавештености да се уочи да су звездицама чашћавани ’одређени’ аутори и издавачи. Овај избор је показао да нема више никакве дилеме, да се политика Министарства културе нескривено претвара у политичку дискриминацију.“

Истичу и „неравноправност издавача изван Војводине“ и малу своту издвојену за Откуп књига.

Зашто ли је изабрана

Листајући списак књига које је одабрала комисија Министарства, није тешко уочити наслове због којих се човек запита зашто је на списку. Такође су очигледни наслови који доказују да су примедбе УПИС-а о недоличним критеријумима комисије основане. Има на пример низ наслова који већ сами по себи откривају да садржина књиге не завређује Откуп, или оних који су национално обојени, има и сијасет аутора непознатих опуса.

Бесмислено је наводити их зато што свака комисија има оправдање за свој укус, и није крива што јој је Министарство поверило задатак који јој је поверило.

Недавно је Задужбина Иве Андрића у Београду реаговала због тога што Критичко издање дела Иве Андрића није добило звездицу па се зато није нашло на обавезном списку за откуп. Прошле године изашле су две обимне књиге Андрићевих есеја, од којих је већина први пут објављена у хронолошком распореду, и по овој одлуци те књиге неће доћи до читалаца.

У УПИС-у кажу: „Били смо уверени да од прошлогодишњег не може бити горих резултата Откупа књига. Али овогодишњи наговештавају да ће се бахаћење наставити и да ћемо бити жртве неподношљивих исхода Откупа зависног и нестручног мишљења партијских активиста.“

Мали списак одбијених

Марко Папић, Геопоетичка Алфа. Инвестициони оквир за предвиђање будућности (књига о геопоетици, аутор је тренутно један од најважнијих политичких стратега у САД а рођен је у Београду); Лука Филиповић, Еврокомунизам и Југославија 1968-1980 (историјска монографија); Брижит Жиро, Живети брзо (роман, Гонкурова награда); Франк Зоржи, Самоуправљање у изградњи. Француска левица и југословенски модел 1948-1981 (историја друштвеног система): Ерик Виљар, Частан излаз (аутор је добитник Гонкурове награде, књига је преведена на више од 20 језика); Ратко Дунђеровић, Психологија балканских страдања (научна монографија, 1100 страна); Берта Бојету: Филио није код куће (роман; едиција 100 словенких романа); Божо Стојановић и Никола Мирковић, Заустављени успон (економска историја; монографија): Ирина Милутиновић, Хибридни медији и хибридни режими (политичка теорија; монографија); Стефан Чапалику, Затворено због однора (превод с албанског); Славиша Орловић, Надзирање демократије (политичка студија); Ричард Ерскин, Рана емоционална конфузија (психологија, превод с енглеског); Психотерапија, приредили Александар Димитријевић и Љубомир Ерић; Растко Ћирић, Оживите цртеже (студија уметничке праксе); Алехандро Самбра, Бонсаи; Лин Улман, Девојка, 1983; Клер Киган, Све те ситнице; Зоран Радовановић, Научна и алтернативна медицина; Зоран Радовановић, Вакције и њихови противници….

Извор: www.vreme.com