Добитник награде „Стојан Новаковић“ за 2020. годину је др Жарко Војновић, аутор књиге „Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века“ коју је објавила Градска библиотека Панчево. Признање му је додељено на виртуелној свечаној скупштини Библиотекарског друштва Србије 14. децембра прошле године.

Награда се додељује за објављено оригинално ауторско дело на српском језику из области библиотечко-информационе делатности и ово је трећи пут да је награђен аутор чију књигу је објавила панчевачка библиотека. Пре Војновиће, признање су 2013. добили проф. др Гордана Стокић Симончић и проф. др Жељко Вучковић за „Библиотеке и идентитет: пролегомена за историју модерног српског библиотекарства“ и 2017. др Бранка Драгосавац за „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“.

Др Жарко Војновић је начелник Одељења за библиографију Народне библиотеке Србије, а од 2000. до 2011. био је запослен у Градској библиотеци Панчево, као руководилац Позајмног одељења за одрасле и Завичајног одељења. Носилац је награде „Најбољи библиотекар у јавним библиотекама Србије“ 2009. године, као и Плакете Читалишта, часописа ГБП (2019) за оригинално дело на српском језику које представља изузетан допринос проучавању историје библиотекарства. Био је члан редакције „Панчевачког читалишта“ приликом његовог оснивања 2002. године и до данас је остао активни сарадник часописа и један од рецензената.

Панчевачка библиотека је, пре ове, објавила још две његове књиге:
„Рађање словесног града: каталог старих књига Градске библиотеке Панчево( 2009) и
„Из Спарте светлост то јест Живот и подвизи Каменка и Павла Браће Јовановића; уједно и библиографија издања“ (2010). Награђеној студији, насталој на основу његове докторске дисертације, претходила је „Кућа на камену: Војловица и њене књиге“ (2015) посвећена манастиру Војловици и његовој библиотеци.

Монографија „Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века“ др Жарка Војиновића представља прву домаћу књигу у целини посвећену манастирским библиотекама, као и прву домаћу књигу која тој теми приступа из угла историје библиотека и теорије библиотекарства. Војновић је за неколико деценија унапред померио границе нашег досадашњег разумевања основа на којима почива модерно српско библиотекарство, истичу рецензенти овог дела, проф. др Гордана Стокић Симончић и проф. др Светлана Томин. Осим тога, ова монографија је коначно „наслонила“ српске библиотеке на њихове манастирске корене, што су много раније од Срба урадили и Руси и Енглези и Немци и Французи – истичући националну самосвојност и вишевековну библиотекарску традицију.