Народна библиотека Србије обележила дан када је пре пола века усељена у данашњу зграду. Шести је април судбински, незаобилазан датум у историји Народне библиотеке Србије, датум који истовремено сведочи о највећем уништењу, али и васкрсењу наше културне баштине, о смрти књига тог давног ратног пролећа, и поновном уздизању куће паметних, храма умности, који се крај оног светосавског уздиже равно пола века у нераскидивом јединству, чинећи особену целину духа.

Минуло је равно пола столећа откако ово здање грађено у модернистичком маниру уоквирује врачарски плато, пружајући посетиоцима те ризнице књига јединствен поглед који је, по речима управника НБС Владимира Пиштала, по својој лепоти упоредив само са погледом на Увац. Нова зграда свечано је отворена 6. априла 1973, али је за нашег писца који руководи националном библиотеком тај знаковити датум увек, и пре свега, везан за дан смрти књиге пре 82 године, када су немачки бомбардери „покушали да сагоре сећање српског народа, чувано у пола милиона свезака, које описује линија Венеција – Беч – Константинопољ“.

– Овај нам је 6. април био леп али и необичан, и пре окупљања поводом отварања изложбе у нашој згради, традиционално смо се окупили на Косанчићевом венцу, на темељима који ће за нас увек бити библиотека, баш као што ћу ја (попут оног римског сенатора и његовог „Картагину треба разорити“) увек понављати да „библиотека на Косанчићу се мора обновити“ – испричао нам је Пиштало. – То је окупљање на рушевинама увек прилично камерно и достојанствено, али занимљив се помак огледа у чињеници да су данас тој тужној свечаности присуствовали представници Немачке, који су први пут походили то место. Место трагедије у којој је пре 82 године рањен наш осећај континуитета, којим нас историја иначе није баш даровала…

Подсетио нас је Пиштало, говорећи и о новој, првој (и даље једној од ретких) наменски изграђеној згради библиотеке у нас, да је први страни државник који је посетио ново здање националне библиотеке био канцелар СР Немачке Вили Брант, који је био у службеној посети Југославији од 15. до 19. априла 1973. године. И Брант је поклонио библиотеци неколико књига, а познати француски књижевник Андре Малро библиотеци је даровао рукопис свог дела „Глава опсидијана“, али и речи које су поносно истакнуте на улазу у НБС, о Србима као народу „за који су култура и слобода – исто“.

ИЗЛОЖБА О ПОЛА ВЕКА ЗДАЊА НБС

У част пола века од отварања здања НБС на Врачарском платоу је отворена изложба у холу библиотеке, коју, као и пратећи каталог, потписују Мирјана Симоски и Душан Злоколица. Зграду која се убраја у споменике културе је пројектовао архитекта Иво Куртовић.Иначе, све до 2002. године 6. април је обележаван као Дан библиотеке, а од тада је то 28. фебруар, датум када је 1832. године основана Народна библиотека и Национални дан књиге. Од исте године је 6. април Дан сећања на страдање библиотеке у Априлском рату.

– И сам сам историчар а верујем да сваки историчар добро зна да историја, упркос Фукујами, нема крај – истиче Пиштало, сви смо ми део приче која тече, а ово је здање библиотеке настало – као споменик библиотеци. Зато увек говорим о процесу, од оснивања библиотеке и отварања новог здања, преко богаћења фондова и проширивања зграде, закључно са планираним депоом у скорој будућности.

Извор: www.novosti.rs