Недавно је из штампе изашло друго, измењено и допуњено издање студије проф. др Гордане Стокић Симончић, „Књига и библиотеке код Срба у средњем веку“.
Ово дело се чита као узбудљива и трагична приповест о успону српских земаља и и паду немањићког царства. И вредностима које су тада настале и претекле овај пад. Пружа сажет и студиозан преглед битних друштвених, економских, војних, религијских и других момената, историјски контекст у коме су настајали српски језик, писмо, књиге и библиотеке.
Међу безбројним текстовима о српској култури средњег века мало је или нимало оних посвећених књигохранилиштвима. О њима се писало најчешће успут и другим поводима. Аутор настоји да, на основу оскудних података, ту временом и страдањима затомљену фреску освежи и поврати њен сјај.
Током средњег века, у српским земљама, јасно се издвајају два типа библиотека: приватне и манастирске. У прву групу убрајају се дворске библиотеке, односно библиотечке збирке владара, властелина, касније и имућнијих грађана, док другој групи припадају збирке при црквама, манастирима и њиховим испосницама. Манастирске библиотеке својом су величином далеко надилазиле приватне колекције књига.
Јединствена дворска библиотека, коју би владари увећавали из генерације у генерацију би свакако кроз векове прикупила респектабилан књижни фонд. На жалост, владарска кућа Немањића није имала такву библиотеку, а ни стално владарско седиште у коме би се оваква библиотека могла развити. И две највеће и најјаче средњовековне тврђаве у Србији, београдска и смедеревска, саграђене су пред сам губитак државне самосталности.
Судбина српских манастира углавном је злосрећна. Па ипак, њихове библиотеке, уз све празнине и недовољности са којима се суочава њихов проучавалац, указују се као најстарије код Срба. Срећнију судбину од осталих имала је библиотека манастира Хиландара, најстарија и најбогатија наша средњовековна библиотека. Следи је библиотека манастира Високи Дечани, а аутор помиње значајне скрипторијуме и библиотеке других манастира и цркава које су разасуте од Фрушке горе и Крушедола до Свете земље и Јерусалима.
„Књига и библиотеке код Срба у средњем веку“ је једно од најзначајнијих издања Градске библиотеке Панчево. Она је „крајњеугаони камен“ едиције у којој је објављено више студија посвећених настанку и развоју библиотека код нас. Прво издање дела проф. др Гордане Стокић Симончић објављено је пре више од једне деценије. Историја српских библиотека у оно време била је практично непостојећа. Друго издање допуњено је новим подацима и поглављима која се односе на књиге и библиотеке у средњовековној Босни, Херцеговини и државну ћириличну канцеларију у Дубровнику.
„Средњовековни матрикс“ на корицама дело је дизајнерке Дуње Шашић. Књига је писана негованим и јасним стилом, илустрована многобројним илустрацијама, различитим прилозима и регистрима, а њено објављивање подржало је Министарство културе и информисања.
Kњига се може набавити код издавача, Малој књижари Културног центра Панчева и ускоро у „Делфи књижарама“.
Горан Траиловић
„Панчевац“, 19.03.2021.
