Поводом обележавања 275 година од рођења немачког писца Јохана Волфганга фон Гетеа (1749−1832), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке матичиног Рукописног одељења. Поставка, коју чини избор из дела Гетеа, као и литературе о њему, може се погледати до 2. јуна, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном вебсајту www.бмс.рс. Аутор изложбе је Вања Ковачевић, а уредник Селимир Радуловић.

Према наводима ауторке, Јохан Волфганг Гете рођен је 28. августа 1749. у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац је био важна и поштована личност и углавном се бавио колекционарством, а мајка Елизабета, кћерка једног од најстаријих франкфуртских достојанственика, по годинама је била ближа свом сину него супругу. Гете је одмалена показивао склоности ка цртању и књижевности, а касније и ка драмској уметности. Уписао је 1765. права у Лајпцигу, који је био центар немачког књижевног препорода у то доба, а онда 1770. наставио студије и у Стразбуру Уз права похађао је ботанику, хемију и анатомију. У Стразбуру упознаје Хердера, који се већ прославио критичким списима. Под његовим утицајем почиње да се интересује за поезију народног предања и за немачку националну прошлост. Убрзо се уклапа у покрет „Штурм унд дранг” (олуја и нагон). Након завршених студија започео је сопствену адвокатску праксу са циљем да право учини хуманијим. Године 1771. ради у Франкфурту као адвокат. Одлази 1772, јер осећа да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Вест о самоубиству његовог познаника и догађај када му је речено да избегава кућу трговца Брентана са чијом је супругом волео да свира, дали су му грађу за први роман.

Како даље наводи ауторка изложбе, роман „Јади младог Вертера“ објављује 1774., и он му доноси светску славу, а иза себе је имао драму „Гец од Берлихингена” из 1773, познату, али не у толикој мери. Претпоставља се да због недостатка искуства није био успешан адвокат и да је губио парнице. Верио се са Елизабет Шенеман (Лили из његових песама) и након тога је заувек отишао из родног града. На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. у Вајмар где је обављао низ политичких послова. Напослетку је постао војводин главни саветник. Довео је Хердера, затим и Шилера, у Вајмар, те он постаје значајно духовно стециште Немачке. Упознаје Шарлоту фон Штајн којој посвећује 1.700 писама. Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. У то време завршио је „Егмонта”, преточио у стихове „Ифигенију” и започео „Торквата Таса”.

Учествовао је у рату против Француске што се веома одразило на његову личност. Борио се као официр пруске војске у бици код Валмија, током француских револуционарних ратова, а касније се упознао са Наполеоном и био одликован орденом Легије части. Пријатељство са Фридрихом Шилером је потрајало све до Шилерове смрти (1805). Иако је имао вереницу, оженио се Кристијаном Вулпиус 1806. године. Гете се од 1794. посветио искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, године 1832. преминуо је у Вајмару од срчаног напада, месец дана након што је завршио други део „Фауста”, који је објављен постхумно.

Његово прво дело написано пре одласка у Вајмар, трагедија „Гец од Берлихингена” уједно је и прво дело које га је прославило. Затим је уследио роман „Јади младог Вертера” које му је донело изванредну наклоност светског читалаштва. У периоду док се дружио са Фридрихом Шилером довршио је „Године учења” Вилхелма Мајстера и прелепу песму „Херман и Доротеа” (у овом епу, поводом револуције, против које је био, слави породицу, свакодневни рад и мир), као и „Римске елегије”. У периоду од Шилерове до своје смрти, написао је „Фауста”, „Избор по сродности”, своју псеудоаутобиографију „Из мог живота: чињенице и фикција”, описао је путовање по Италији, објавио је доста научних радова и серију расправа о немачкој уметности. Његова дела имала су огроман утицај на књижевност и уметност чим су се појавила, закључује ауторка електронске изложбе.

Извор: www.politika.rs