Vuka Jeremić
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd
jeremic@unilib.bg.ac.rs

Akademsko izučavanje društvenog uticaja Interneta

Sažetak
U tekstu se obrazlaže važnost sistematičnog proučavanja društvenog uticaja Interneta koji je evidentan u svim vrstama međuljudskih odnosa. Na primeru Oksford Internet instituta (OII) pokazana je mogućnost sveobuhvatnog multidisciplinarnog akademskog izučavanja socijalnog uticaja Interneta, pri čemu je naročita pažnja posvećena shvatanjima njegovog direktora, profesora Viljema Djutona.

Ključne reči: Internet, Oksford Internet institut, društveni uticaj

Institucionalizacija

U jednom prigodnom tekstu nalazimo podatak kako je prilikom otvaranja Oxford Internet Instituta (OII) 2001. godine, nastupajući direktor Viljem (Bil) Djuton bio upitan da li se "Internet balon već rasprsnuo" . To pitanje nije bilo samo maštovito i intrigantno, već je sadržavalo nedvosmislenu sumnju u smisao namere da se jedna tako disperzivna i efemerna pojava uzme kao predmet ozbiljnog akademskog izučavanja.

Na sajtu je opisan ekspeditivni put od smele početne vizije do potpune realizacije ovog izazovnog projekta kojeg je 2000. godine inicirao i artikulisao šef Svepartijske parlamentarne Internet komisije na prezentaciji priređenoj upravo na Oksfordu, za čim je usledila finansijska podrška Širli fondacije u vrednosti od preko 10 miliona funti, ali i dodatnih 5 milona funti od strane vladinog Saveta za visoko obrazovanje . Tako je početna zamisao realizovana posle samo godinu dana, a Oksford Internet institut, kao najmlađi oksfordski odsek, dobio je adresu u okviru Baliola, jednog od najstarijih oksfordskih koledža, osnovanog 1263. g.

U svim dokumentima koji se tiču OII, naglašava se da je njegov glavni cilj bio da postane "vodeći svetski nezavisni multidisciplinarni centar za akademsko istraživanje socijalnih implikacija Interneta", tako da na njemu rade istraživači iz najrazličitijih humanističkih i društvenih nauka kao što su sociologija, političke nauke, pravo, ekonomija, komunikologija, lingvistika, filozofija, psihologija, pedagogija, ali su u fokusu takođe i religija, umetnost, mediji, zabava, turizam... Ubrzo je ovaj Institut proširio svoj uticaj preko projekta pod nazivom World Internet koji povezuje preko 20 nacionalnih projekata, i nametnuo se kao jedna od ključnih međunarodnih instanci.

Program i prednosti

Za veliki deo sveta, danas je potpuno uobičajeno što preko Interneta može da se kupuje, prodaje, glasa, debatuje, posećuju biblioteke, galerije i muzeji, rezervišu putovanja i hoteli, studira, polažu ispiti, konsultuje advokat, bankar, lekar i sveštenik, tj. ostvaruju, na globalnom planu, skoro svi oblici međuljudske komunikacije i interakcije. Sam po sebi, nameće se zaključak o spektakularnoj koristi i isto tako potencijalno nesagledivoj šteti i opasnostima ovog fenomena, ako se on ne potčini sveobuhvatnoj naučnoj ekspertizi, u skladu sa kojom bi se usvojili i primenjivali odgovarajući tehnički, etički i pravni standardi. U punoj saradnji širokog spektra eksperata leži i neuporediva atraktivnost programa Oksford Internet instituta i njegova komparativna prednost u odnosu na institucije koje se bave samo jednim aspektom funkcionisanja Interneta. Kada se kvalitetu multidisciplinarnosti doda i saradnja sa vodećim svetskim univerzitetskim centrima (Stanford , Prinston , Jejl , Harvard , Vašington …), onda je jasno da je reč o partnerstvu planetarne elite okupljene oko projekta koji namerava da pruži odgovore na najaktuelnija pitanja koja se postavljaju u vezi sa Internetom.

Izučavanje se zasniva na visokokvalitetnom programu osnovnih, masters i doktorskih studija, koje vode visoko rangirani eksperti, a Veb sajt pruža informacije o nastavnim i istraživačkim programima, kao i mogućnost preuzimanja kompletnog nastavno-naučnog materijala. Časopisi su potpuno besplatni, a među njima i novi – Policy and Internet. Predavanja, seminari i konferencije blagovremeno i precizno su opisani, sa potpuno slobodnim pristupom za sve studente Oksforda, ma o kom prominentnom predavaču da je reč. Na sajtu je moguće pročitati njihova skraćena ili celokupna izlaganja, kao i materijale sa foruma i diskusija, razne izveštaje i selektovanu literaturu iz relevantnih naučnih i stručnih oblasti. Pri tom je omogućeno nelimitirano korišćenje, preuzimanje i neprofitno umnožavanje dokumenata za svrhe učenja, istraživanja i unapređenja naučnog procesa.

Glavne istraživačke teme su: jačanje globalne i lokalne pravne regulative, obezbeđenje privatnosti i poverljivosti podataka, zaštita intelektualne svojine i autorskih prava, osiguranje od piraterije i drugih zloupotreba, očuvanje kulturne baštine, pitanja nacionalnih tj. državnih granica, taksi i kompletnog sistema naplate. Osim toga, razmatra se i participacija u tzv. informatičkom društvu, ali i uticaj na javne servise i političke kampanje (gde u opticaj ulazi pojam e-democracy). Od značaja su razmatranja uticaja na razvoj nauke (e-science) obrazovanje (e-learning), na zdravstvenu zaštitu, bankarsko poslovanje i opticaj novca (e-money), na različite oblike umetničke kreativnosti, prevashodno muziku i film, pa čak i na pitanja odbrane i borbe protiv terorizma.

I mimo Internet instituta, na Oksfordu postoje značajni istraživački programi koji se bave društvenim uticajem Interneta. U okviru Said Business School aktuelan je nacionalni istraživački program "Virtuelno društvo", koji razmatra fundamentalne promene u ponašanju, organizovanju i interakciji ljudi pod uticajem novih tehnologija. Na St Peter's College odvijaju se interdisciplinarne studije sa centralnom temom intelektualnog vlasništva i autorskih prava u digitalnom svetu pod nazivom "Istraživački centar za intelektualnu svojinu". Osim toga, Oxford-Intel inicijativa, pokrenuta u okrilju St Catherine's College na Odseku za pedagoška istraživanja, ima za cilj nalaženje novih tipova softvera primenljivih u nižem, srednjem i naročito visokom obrazovanju, dok se na Departmanu za kontinuiranu edukaciju proučava doprinos Interneta programima doživotnog obrazovanja, kao i školovanja na daljinu. U okviru tzv. Humanities Board, najatraktivniji projekat stacioniran je u Ruskin School, a bavi se uticajem Interneta na razvoj kreativnih umetnosti i prezentacijom drevnih rukopisa i drugih artefakata.

Unapređenje ličnog i društvenog života

Od samog osnivanja, na čelu Oksford Internet instituta nalazi se dr Viljem Djuton čiji se radovi fokusiraju na specifične aspekte interakcije društva i Interneta sa ključnim pitanjem kako nove digitalne tehnologije omogućavaju umreženim individuama da uvećaju svoj uticaj na najrazličitijim poljima društvenog života. Na primer, kad je reč o nauci, Djuton primećuje da unapređenje ICT transformiše naučno istraživanje u svim naučnim disciplinama "uvodeći najrazličitije inovacije u istraživačke procese, iz osnova menjajući ne samo pristup informacijama, već i prirodu ekspertize, donoseći temeljne promene u tipu, raznovrsnosti i obimu observacije, proširujući saradnju i ubrzavajući razmenu znanja do neslućenih razmera" .

Ipak, glavna Djutonova tema je uticaj Interneta na društvene, prevashodno političke procese. Teoriju o Internetu kao "petoj političkoj sili" on potkrepljuje primerom predsedničke kampanje Baraka Obame, koja je pokazala potencijalno neograničenu političku i socijalnu snagu Interneta. Djuton podseća da su u prethodnoj epohi štampani mediji zbog enormnog uticaja na politički i društveni život dobili naziv "četvrta sila", što je impliciralo da su po snazi izjednačeni sa tradicionalna tri oblika državne vlasti – dva staleža u Gornjem i jednim u Donjem domu britanskog Parlamenta. U međuvremenu, štampanim medijima su se pridružili radio, televizija i ostali masovni mediji, a na pragu XXI veka smo svedoci kako korišćenje Interneta kao "pete sile" donosi nove mogućnosti i umnogostručenu snagu, jer omogućuje pojedincima i organizacijama da se udruže i oslobode ono što Bil Djuton naziva "snagom komunikacije". To, međutim, ne znači da Internet sam po sebi donosi realnu moć svojim korisnicima, jer nije reč o nasumičnom, već o sistematičnom korišćenju prednosti digitalnih tehnologija, što kao princip važi ne samo u politici, već i u svim drugim oblastima, kao što su nauka, umetnost, ili bilo koja delatnost, struka ili profesija.

Svi smo svesni činjenice da je, poput drugih medija, i Internet mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, on je sam po sebi demokratičan, zbog čega je nazvan "tehnologija slobode", što bi trebalo da garantuje veću individualnost, slobodu izbora, ali i čvršće povezivanje nezavisnih pojedinaca, grupa i organizacija. Na drugoj strani postoji takođe ubedljivo tumačenje po kojem je Internet dizajniran i tako široko pristupačan upravo sa namerom da ojača snagu institucionalnih organizacionih struktura koje su nosioci lokalne i globalne društvene i državne moći. Odatle proističe prilično osnovan zaključak o projektovanim visokosofisticiranim mogućnostima monitoringa, kao i planiranom slabljenju individualnosti koja se utapa u bezmerju informacija i deformiše u specifičan oblik usamljenosti. Ovaj proces ne samo što pojedince konsekventno udaljava od suštinske mogućnosti da utiču na društvo, već pogubno utiče na slabljenje volje, preusmeravajući energiju na neutaživo i potpuno beskorisno gomilanje informacija. Tako se zatvara ovaj krug, jer na kraju dobijamo pojedince koji su idealan "materijal" za manipulaciju i potpunu kontrolu.

Djuton se namerno udaljava od debate u kojoj se shvatanje Interneta kreće između ova dva tako drastično suprotstavljena pola i nalazi svoje teme u okviru njegovog strateškog korišćenja. Tako shvaćen Internet omogućuje umreženim individuama da "rekonfigurišu pristup standardnim i alternativnim izvorima informacija ali i drugim ljudima kao učesnicima u komunikaciji, tako da oni ne ostaju puki konzumenti, već i sami postaju izvor informacija i deo nekog društvenog procesa" . Fundamentalna prednost za svakog pojedinca jeste mogućnost uvećanja kapaciteta znanja, što je preduslov za bolje razumevanje sveta koji nas okružuje, a iz čega proističe specifičan oblik samosvesti i odgovornosti. Dakle, nije reč o količini nasumično nagomilanih informacija, već o pristupu optimalnom broju relevantnih informacija iz kredibilnih izvora.

Novi oblici povezivanja, novi odnos prema institucijama

Jedna od prednosti Interneta u odnosu na prethodne masovne medije, po Djutonu je u tome što uvodi nove oblike povezivanja i razmene informacija koji prevazilaze uhodanu tradicionalnu shemu one-to-many . Zahvaljujući novim tehnologijama, moguće su konekcije tipa one-to-one (preko imejla i instant poruka), zatim many-to-one (kreiranje izvora poput Vikipedije) i, konačno, many-to-many (onlajn diskusije, četovanje...). Umreženi pojedinci, zahvaljujući ovome, mogu potpuno da zaobiđu postojeće institucije, ali i probiju standardne institucionalne barijere, inicirajući potpuno nove načine pritiska na političare, medije, eksperte i druge centre moći i uticaja. Na primer, danas su lekari i farmaceuti prinuđeni da promene svoj pristup jer su suočeni sa pacijentima koji mnogo više znaju o simptomima, dijagnozi, terapiji, lekovima i procentu izlečenja, pošto su snabdeveni informacijama sa izvora, kreiranih od strane drugih lekara i takozvanih grupa za podršku, koje sačinjavaju kako akutni, tako i izlečeni bolesnici. Na isti način profesori se suočavaju sa studentima koji su opskrbljeni informacijama iz otvorenog pristupa, a političari sa mnogo emancipovanijim i obaveštenijim građanima. To znači da Internet omogućava korisnicima da udruže svoje saznajne kapacitete i kreiraju relativno nezavisnu bazu sa koje mogu uspešno da nateraju oficijelne strukture da unaprede svoju delatnost i više uvažavaju svoje korisnike.

Kad se sve ovo ima u vidu, nije neobično što se Djuton često poziva na postavke Manuela Kastelsa , kojega naziva vodećim teoretičarem "netvork društva", naročito apostrofirajući njegov pojam space of flows, koji je značajno različit od pojma fizičkog prostora. Umesto da odlaze u neki fizički prostor (biblioteku, arhiv ili administrativnu ustanovu), ljudi masovno posećuju digitalni prostor Interneta, birajući tako sasvim drugačiji koncept međusobnih odnosa, gde se u idealnim uslovima potrebe pojedinca postavljaju u sam centar mreže. Na primer, studenti bi trebalo da se nalaze u centru edukativne mreže koju sačinjavaju fakulteti i biblioteke sa svojim resursima, lokalni i globalni repozitorijumi naučnih informacija, edukativni i specijalizovani portali, zatim profesori, univerzitetska administracija, kolege, i konačno celokupni Veb sadržaj.

U razgovoru sa Gordonom Smitom , profesor Djuton iznosi zanimljivu konstataciju da je Internet tehnologija utemeljena na iskustvu, a ne na objašnjenju i propagandi . Naime, tek kad neko počne da koristi Internet, on počinje i da ga prihvata, jer razume kako njegove prednosti, tako i njegova ograničenja i manjkavosti, što znači da samo sticaj okolnosti koji dovede do konkretnog pristupa može da utiče na neke ljude da odbace svoje predrasude. Djuton sa priličnom rezignacijom zaključuje "kako je veća šteta što među onima koji ga koriste veoma mali broj ima svest o celom spektru njegovih potencijala, pa tako Internet sve više postaje medij koji se pasivno konzumira (prevashodno u domenu zabave) a u kome se sve manje aktivno učestvuje u smislu proizvodnje i razmene informacija, uvećanja kapaciteta znanja ili demonstracije novog oblika kreativnosti" .

Literatura

1. Bakardjieva, Maria: Internet society: the Internet in everyday life. London: Sage, 2005.
2. Darnley, Jennifer. "The Net is cast ever wider". Oxford Today Volume 21, No 2 (2009):14-15.
3. Dutton, William and Malcolm Peltu. Information and communication technologies: visions and realities. Oxford: Oxford University Press, 2001.
4. Dutton, William, ed. Transforming enterprise : the economic and social implications of information technology. Cambridge: The MIT Press, 2005.
5. Leaning, Marcus. The Internet, power, and society: rethinking the power of Internet to change lives. Oxford: Oxford university Press, 2009.
6. Mossberger, Karen. Digital citizenship: the Internet, society and participation. Cambridge: The MIT Press, 2008.
7. Petrović, Dalibor: U međumrežju: Internet i novi obrasci društvenosti. Beograd: Saobraćajni fakultet, 2008.