Uputstvo autorima priloga

Ovo uputstvo uređuje način oblikovanja i dostavljanja naučnih i stručnih članaka redakciji Pančevačkog čitališta. Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani.

Prilozi bi trebalo da imaju do 12.000 karaktera (sa razmacima), da budu napisani ćirilicom (izuzimajući neophodne termine i skraćenice, kao i tekstove autora čiji maternji jezik nije srpski), opremljeni fusnotama, literaturom, naslovom, ključnim rečima i sažetkom. Uz prilog se dostavlja prevod naslova, sažetka i ključnih reči na engleskom jeziku. Ako autor smatra da je potrebno, može da dostavi naslov, sažetak i ključne reči na još jednom izabranom jeziku. Ovi elementi obavezni su u svim rubrikama, osim u rubrikama Link, Izlog i Galerija.

Sažetak do 150 reči, trebalo bi da ukaže na značaj teme, cilj istraživanja, metodologiju i rezultate istraživanja. U interesu je autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka. Sažetak se navodi nakon zaglavlja (naslov, imena autora i dr), a pre ključnih reči. Članak mora imati sažetke na srpskom i na engleskom jeziku. Sažetak može biti dat i na drugom stranom jeziku. Potrebno je da sažetak na stranom jeziku bude dat u proširenom obliku, kao tzv. rezime. Dužina rezimea može biti do 1/10 dužine članka. Rezime se daje na kraju članka, nakon odeljka Literatura.

Ključne reči: Ključne reči su termini ili fraze koji najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Broj ključnih reči ne može biti veći od 8. Ključne reči daju se na svim jezicima na kojima postoje sažeci. U članku se daju neposredno nakon sažetaka, odnosno rezimea.

Ime autora: Navodi se puno prezime i ime (svih) autora i njihove mail adrese.

Naziv ustanove autora (afilijacija): Navodi se pun, zvanični naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (na primer, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za sociologiju, Beograd). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora biti pravno lice. Ako je autora više, a neki potiču iz iste ustanove, mora se, posebnim oznakama ili na drugi način, naznačiti iz koje od navedenih ustanova potiče svaki od navedenih autora. Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora. Funkcija i zvanje autora se ne navode.

Napomene (fusnote): Napomene se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu sadržati manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (na primer naučnoj građi, priručnicima, itd), ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu.

Prethodne verzije rada: Ako je članak u prethodnoj verziji bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome bi trebalo da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu prve strane članka. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može biti preštampan u Čitalištu.

Prikazi (osvrti, pregledi) za rubriku Izlog nisu limitirani po dužini samo kada je reč o naučnim recenzijama. Svi drugi prikazi monografskih publikacija mogu biti dugi najviše 6.000 karaktera.

Stručnjak – specijalista za određenu oblast, pored osnovnog rezimea publikacije, može dati vlastitu ocenu dela, ukazati na njegove prednosti i nedostatke, oceniti doprinos publikacije u odnosu na postojeću literaturu, ukazati na značaj dela za razvoj određene oblasti.

Lista referenci (literatura): Citirana literatura obuhvata bibliografske izvore (članke, monografije i sl) i daje se zasebno, na kraju članka, u vidu liste referenci. Reference se navode azbučnim ili abecednim redosledom i ne prevode se na jezik rada.

Stil citiranja u časopisu je Chicago Style (Humanities). Uputstvo za korišćenje ovog stila nalazi se u tekstu "Chicago Style bibliografskog citiranja" mr Dragane Sabovljev u rubrici Odraz u Pančevačkom čitalištu broj 13 (novembar 2008) i "Čikago stil bibliografskog citiranja (2)" u rubrici Odraz u Pančevačkom čitalištu broj 15 (novembar 2009), kao i na sajtu časopisa www.citaliste.com, odnosno na adresama www.citaliste.com/cip_Chicago_l.html i www.chicagomanualofstyle.org/home_l.html.

Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave u digitalnoj formi na mail adresu redakcije citaliste@citaliste.com (lične e-mail adrese urednika i članova redakcije, na koje takođe možete slati priloge, nalaze se u impresumu). Redakcija će, u najkraćem roku, potvrditi prijem teksta.

Poželjno je da se uz tekst, obavezno kao attachment, dostave ilustracije i fotografije. One moraju da budu u formatu i rezoluciji pogodnoj za štampu. Preporučuje se jpg format i rezolucija ne manja od 300dpi za 10cm wide. Ukoliko je neophodno, dostaviti tabelarne i slične preglede kao posebne dokumente u attachment-u.

Za autorska prava dostavljenih priloga odgovaraju autori. Smatra se da su autori svoja autorska prava na tekstove i druge priloge, od trenutka kada su ih poslali redakciji, preneli na izdavača. Izdavač će prihvaćene priloge objaviti i u elektronskoj formi, a ima pravo da koristi i sažetke radova ili izvode iz dostavljenih radova.

Redakcija će autora obavestiti o tome da li je prihvatila tekst u roku koji ne može biti duži od šest meseci od datuma prijema priloga. Negativan odgovor oslobađa autora bilo kakve obaveze prema redakciji. Autor čiji je rad prihvaćen ne može da objavi ovaj rad u nekoj drugoj elektronskoj ili štampanoj publikaciji (čak ni u izvodima ili prerađen), bez saglasnosti odgovornog urednika Čitališta. U načelu, on takve priloge može da objavi tek tri meseca od datuma publikovanja u Pančevačkom čitalištu, uz obavezu da navedu odakle je rad preštampan.

Poslati radovi se ne vraćaju, a Redakcija zadržava diskreciono pravo da ih proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju sadržinskim i formalnim kriterijumima propisanim u ovom tekstu.

Redakcija se zalaže za otvoren pristup informacijama i objavljivanje tekstova različitih tipova, u kojima autori slobodno izražavaju svoje ideje. Ne vrši cenzuru, ideološku ili bilo kakvu drugu, ali se ograđuje od stavova svojih saradnika. Smatra da autori imaju obavezu da sami brane svoje stavove, dok je obaveza redakcije da vrši stručnu evaluaciju, kao i sporadične jezičke, stilske i formalne intervencije u tekstovima.

Redakcija Pančevačkog čitališta