Tatjana Brzulović Stanisavljević, MA
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd
brzulovic@unilib.bg.ac.rs

Knjižnice i autorsko pravo

Horvat, Aleksandra i Danijela Živković. Knjižnice i autorsko pravo. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada, 2009.

Knjižnice i autorsko pravo izdato je, krajem prošle godine, kao prvo delo u hrvatskoj literaturi koje obrađuje problematiku autorskih i srodnih prava na području biblioteka. Knjiga veoma jednostavnim rečnikom objašnjava autorsko pravo i način primene. Prvenstveno je namenjena bibliotekarima koji se sa problemima autorsko-pravne zaštite i nedoumicama sreću svakog dana obavljajući svoju delatnost.

Pitanja poštovanja autorskog prava poslednjih godina nalazi se u žiži interesovanja. Premet istraživanja ove knjige je primena autorskog prava u bibliotekama i kako se zaštita autorskih prava reflektuje na korisnike i korišćenje bibliotečke građe. Ideja o ovoj knjizi nastala je pre desetak godina, kako su objasnile autorke u predgovoru knjige. Autori su profesori dr Aleksandra Horvat i dr Danijela Živković sa Odseka za informacijske znanosti Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Knjiga je tematski podeljena na 14 poglavlja i počinje definisanjem slobodnog pristupa informacijama i zaštite autorskog prava.

U sledećem poglavlju objašnjava se pojam autorskog dela. Ono može biti književna, umetnička ili naučna intelektualna tvorevina izražena u bilo kom obliku (papirnom, magnetnom, elektronskom).

Treće poglavlje precizno definiše ko sve može biti autor i koja sve prava on ima. Autorom se smatra svako fizičko lice koje je stvorilo neko delo. Njemu pripadaju određena prava koja mogu biti moralna i imovinska. Moralna prava štite autorove lične interese. Tu spadaju pravo prvog objavljivanja, pravo na priznavanje autorstva (pravo paterniteta), pravo na poštovanje autorskog dela, čast i ugled autora i pravo na pokajanje (autor može da odluči da već izdato delo povuče iz prometa). Imovinska prava omogućavaju autoru da dobije odgovarajuću naknadu za svoj rad. Autoru pripada isključivo pravo na umnožavanje i stavljanje dela u promet.

Sledeće poglavlje je veoma značajno za biblioteke, jer govori o izuzećima i ograničenjima od autorskog prava koji su u interesu biblioteka i korisnika. Uvođenjem izuzetaka i ograničenja na područje autorske zaštite postiže se ravnoteža između prava autora i prava korisnika. Prema hrvatskom Zakonu o autorskim pravima , izuzeća i ograničenja su sledeća: reprodukovanje dela za privatne svrhe dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja naknade. To se može uraditi za potrebe biblioteka, arhiva i sličnih javnih ustanova, za nastavu i naučna istraživanja, za potrebe invalidnih lica, za potrebe sudskih, upravnih i sličnih službenih postupaka, u svrhu informisanja javnosti, citiranja.

Peto poglavlje tumači načine ostvarivanja autorskog prava, koji mogu biti individualni i kolektivni. Individualno ostvarivanje autorskih prava je kada autor lično ostvaruje prava, npr. sam sklapa ugovor sa izdavačem. Kolektivno ostvarivanje prava je ostvarivanje preko organizacija koje zastupaju više autora i dogovaraju načine korišćenja autorskih dela.

U sledećem poglavlju govori se o javnoj pozajmici knjiga. Uvođenje naknade pravda se činjenicom da se time obeštećuju autori za finansijski gubitak prouzrokovan smanjenom prodajom knjige koja se može pozajmiti u biblioteci. Pravo na naknadu za pozajmicu odnosi se samo na dela objavljena u materijalnom obliku, a autor ga ostvaruje preko kolektivnih organizacija. Pravo na naknadu za javnu pozajmicu hrvatsko zakonodavstvo uvelo je prvi put Zakonom o autorskom i srodnim pravima iz 2003. godine. Kako do ulaska Hrvatske u Evropsku uniju nije došlo, odložena je i primena ovog zakona.

Naredna poglavlja bave se različitim vrstama građe i načinom zaštite autorskih prava. Govori se o neknjižnoj građi u koju spadaju muzička i audiovizuelna dela. Prema hrvatskom zakonu, autor može da dozvoli korišćenje muzičkih dela u bibliotekama, ali mu pripada naknada za njihovo korišćenje koje ostvaruje preko kolektivnih organizacija. Pretpostavlja se da će sistem naknade za javnu pozajmicu, koji se tek uvodi u hrvatske biblioteke, uključiti i zvučne snimke u građu za koju se naplaćuje naknada za pozajmljivanje.

Deseto poglavlje bavi se digitalizacijom. Skeniranje slike izvornog štampanog dokumenta – elektronsko umnožavanje ili reprodukcija dela isključivo je pravo autora. Zakon ne dozvoljava umnožavanje bez dozvole autora i bez naknade. Pri svakom postupku digitalizacije neophodno je proveriti da li je potrebna dozvola autora. Postoje neke situacije za koje nije potrebno tražiti dozvolu autora. Autorsko delo može da se kopira u privatne svrhe. Note i kartografska građa ne mogu da se umnožavaju. Digitalizacija cele knjige dozvoljena je samo ako je rasprodata najmanje dve godine. Zakon dozvoljava umnožavanje dela na bilo koju podlogu u svrhu zaštite i čuvanja građe. Nezaštićena dela i dela za koja su istekla prava svako može da digitalizuje.

Sledeće poglavlje objašnjava pojam obaveznog primerka. Obaveza dostavljanja određenog broja primeraka publikacija objavljenih u zemlji u jednu ili više biblioteka jedan je od najstarijih načina da država osigura slobodan pristup građi. U Hrvatskoj, propisi o obaveznom primerku deo su Zakona o bibliotekama. Zakon propisuje ko je obavezan da dostavlja obavezne primerke štampanih publikacija, imenuje ustanove koje primaju i određuje broj primeraka. Obavezu dostavljanja imaju izdavači, štamparije i autori. Dostavlja se devet primeraka. Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu je ustanova koja prima obavezne primerke i dalje ih distribuira.

U pretposlednjem poglavlju razmatra se otvoreni pristup informacijama. Prve naučne časopise izdavala su naučna društva, a danas komercijalni izdavači. Uvođenje digitalne tehnologije stvorilo je uslove za brže objavljivanje naučnih radova. Najvažnija promena je stvaranje elektronskih arhiva radova. Prvi su bili tematski arhivi (http://www.arxiv.org) 1991. godine. Uloga arhiva bila je da čuva radove i osigura njihovu dostupnost. Prednost arhiviranja u otvorenom pristupu za naučne radnike je brzina kojom rad postaje dostupan, a za korisnike besplatan pristup. U Hrvatskoj, Ministarstvo znanosti, tehnologije i športa pruža finansijsku podršku Sveučilišnom računskom centru (SRCE) za održavanje portala domaćih naučnih časopisa. Na portalu Hrčak dostupan je arhiv u kojem se čuvaju brojevi 176 domaćih časopisa.

Knjiga završava pitanjima i odgovorima iz bibliotečke prakse vezanim za nedoumice oko ostvarivanja i zaštite autorskog prava.

Literature iz oblasti autorskog prava i primene na biblioteke nema u Srbiji. Smatram da je Autorsko pravo i knjižnice veoma korisna stručna literatura sa aspekta autorsko-pravne zaštite na području biblioteka i preporučujem je svakom ko želi da se edukuje o autorskom pravu i o efektima primene na delatnost biblioteka.