Tatjana Brzulović Stanisavljević, MA
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd
brzulovic@unilib.bg.ac.rs

Autorsko pravo i biblioteke

Sažetak
Ovaj rad bavi se međunarodnim okvirima na kojima počiva zaštita autorskih prava. Učinjen je Pokušaj da se objasni kako bi se trebalo ponašati prema delima koja su zaštićena autorskim pravom. Gde su u svemu tome biblioteke? Na koji način biblioteke štite prava autora, a u isto vreme i prava korisnika na slobodan pristup informacijama? Šta se sme kopirati u bibliotekama, na koji način i pod kojim uslovima? Izuzetak od autorskog prava koji se primenjuje u bibliotekama postao je važan davne 1956. godine, kada je engleski parlament revidirao britanski zakon o autorskom pravu i ozvaničio prvi izuzetak isključivo za biblioteke.

Ključne reči: autorsko pravo, biblioteke, WIPO, TRIPS, ograničenja i izuzeci

Uvod

Donošenje zakona kojim se obezbeđuje zaštita autora, već na samom početku stvorilo je mnoge probleme. Naime, zaštita koja se obezbeđuje autorima nacionalnim zakonima nije dovoljna jer se odnosi samo na domaće državljane. Zato se, nesumnjivo, već na samom početku autorsko-pravne javlja potreba za međunarodnom zaštitom, tj. zaštitom autora koji nisu državljani države u kojoj žive, imaju boravište u njoj, ili u kojoj nameravaju da objave svoja dela. Taj problem je u početku rešavan zaključivanjem bilateralnih ugovora između pojedinih država. Ovim ugovorima uređivala su se i druga pitanja, a autorsko-pravna zaštita bila je sporednog karaktera. Zbog svega navedenog, pojavila se potreba da se u Bernu 1886. godine usvoji Međunarodna konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela, poznatija kao Bernska konvencija (BK) , koju je tada potpisalo deset evropskih zemalja. Do danas su 164 zemlje pristupile ovoj konvenciji.

Bernska konvencija

Bernska konvencija je, od svog donošenja do danas, doživela nekoliko revizija. Počiva na tri fundamentalna principa:

1. Nacionalni princip – prema Bernskoj konvenciji, sve zemlje potpisnice obavezuju se da tretiraju autorsko pravo autora iz svih zemalja na isti način kao i autorsko pravo nacionalnih. Kraljevina Jugoslavija potpisala je ovu konvenciju još davne 1930. godine, te se Zakon o autorskom pravu Srbije primenjuje na sva dela objavljena u Srbiji, ukoliko su autori iz bilo koje od zemalja potpisnica konvencije.

2. Princip nezavisnosti – zaštita autorskog prava podjednako pripada i domaćem i stranom autoru, čak iako taj rad nije zaštićen autorskim pravom zemlje iz koje je potekao. Na primer, ako je neki roman napisao bolivijski državljanin koji nije zaštićen prema bolivijskom zakonu, on će ipak biti zaštićen u Srbiji ako ispunjava uslove za zaštitu prema njenom zakonu.

3. Automatska zaštita – zaštita autorskog prava sprovodi se automatski momentom nastajanja autorskog dela, bez ikakve prethodne registracije autorskog dela.

Bernskom konvencijom štite se štampana dela i ona predviđa minimalni period zaštite autorskih prava, a to je za života autora i još 50 godina posle njegove smrti. Dela primenjene umetnosti minimalno su zaštićena 25 godina. Ovom konvencijom predviđena je zaštita svih dela, osim fotografija i filmova.

Konvencija omogućava zemljama potpisnicama okvir za prihvatanje izuzetaka od zaštite autorskih prava. Takođe, predviđa brojne specifične zahteve za svoje zemlje članice. Takozvani "trostepeni test", koji je sadržan u članu 9(2) dozvoljava slobodu zemljama članicama da kreiraju izuzetke i ograničenja od uobičajene zaštite autorskih prava. Poslednjom revizijom, u Parizu 1971. godine, zemlje članice prihvatile su i Dodatak koji se tiče zemalja u razvoju. U praksi to znači da one mogu da daju neisključive i neprenosive obavezne licence za prevođenje dela za potrebe nastave, obrazovanja, nauke i istraživanja i da umnožavaju dela u vezi sa aktivnostima u obrazovnom procesu. Ova konvencija ne sadrži mehanizme prinude. Dakle, zemlje članice ne mogu da kazne druge zemlje koje se ne pridržavaju uputstava Bernske konvencije.

Univerzalna konvencija o autorskom pravu

U Ženevi je 1952. godine usvojena i Univerzalna konvencija o autorskom pravu, poznatija kao Univerzalna konvencija (UK). Ona je mnogo fleksibilnija od Bernske konvencije i takođe sadrži princip nacionalnog tretmana i zabranjuje diskriminaciju prema stranim autorima, ali sadrži manje zahteva koje zemlje članice moraju da ispoštuju. Naša zemlja je članica od 1966. godine.

Značaj ove konvencije je sada manji, jer je većina zemalja ili prihvatila Bernsku konvenciju, ili su članice Svetske trgovinske organizacije WTO, (ili i jedno i drugo). Obaveze o zaštiti autorskih prava članica Svetske trgovinske organizacije zasnovane su na Sporazumu o pravima iz oblasti intelektualne svojine povezanim sa aspektima vezanim za trgovinu. Srbija je potpisnik od 2001. godine.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO osnovana je 1967. godine i posvećena je idealu podsticanja stvaralaštva i obezbeđivanju da se prava stvaralaca i vlasnika štite širom sveta i da se pronalazači i autori priznaju kao takvi i nagrađuju za svoju genijalnost. Ova međunarodna zaštita deluje kao podsticaj ljudskom stvaralaštvu pomerajući granice nauke i tehnologije i obogaćujući svet književnosti i umetnosti.

Nova studija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) govori o izuzecima od autorskog prava za biblioteke i arhive širom sveta. Izuzetak od autorskog prava primenljiv na biblioteke postaje važan davne 1956. godine, kada je engleski parlament revidirao britanski zakon o autorskom pravu i ozvaničio prvi izuzetak isključivo za biblioteke . Kenet Kru (Kenneth Crews), direktor Savetodavnog biroa za autorska prava na Kolumbija univerzitetu u Njujorku prikupio je istraživanja za 149, od ukupno 184 zemlje članice (podatak je iz novembra 2008), i zaključio da u 128 zemalja ima bar jedan izuzetak koji se tiče biblioteka. Najčešći je kopiranje radi lične upotrebe, ili radi očuvanja kulturne baštine.

Izuzeci utvrđeni zakonom koji važe za biblioteke i arhive su najčešće: dozvoljeno je kopiranje dela zaštićenih autorskim pravom u svrhu istraživanja, učenja i u lične svrhe, kopiranje radi zaštite dela i konzervacije, zamene dotrajalog ili oštećenog primerka i za međubibliotečku pozajmicu. U toku istraživanja utvrđeno je da 21 zemlja nema nijedan izuzetak koji se tiče biblioteka u svom Zakonu o autorskom pravu, a čak tri zemlje nemaju uopšte Zakon o autorskom pravu (Avganistan, Laos, Maldivi).

Svetska bibliotečka zajednica predstavlja bezbroj različitih situacija u kojima se bibliotekari suočavaju sa zakonom o autorskom pravu pokušavajući da prilagode svoje usluge zahtevima nacionalnog zakona. Vrlo često uspešno štite zakon, radeći u skladu sa njegovim odredbama, a ponekad problem koji se pojavi ne mogu da reše na pravi način, jer je zakon ograničen.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIPS

TRIPS je međunarodni sporazum kojim upravlja Svetska trgovinska organizacija. Ona ima 153 zemlje članice i 30 zemalja posmatrača, među kojima je i Srbija. Van sistema svetske organizacije nalazi e samo 14 zemalja i 3 teritorije (iz Evrope samo Monako, San Marino i teritorija Kosova). Ovaj sporazum zaključen je 1994. godine. On uspostavlja minimalne standarde za zaštitu intelektualne svojine u raznim oblicima, uključujući i zaštitu autorskih prava u zemljama koje su članice Svetske trgovinske organizacije.

Ovaj sporazum vrlo je sličan Bernskoj konvenciji. Glavna razlika je da TRIPS traži od zemalja članica da obezbede zaštitu računarskih programa i kompilacije baza podataka. Ne traži zaštitu moralnih prava autora. Zahteva obezbeđivanje zaštitnih mera i traži sankcije za one koji krše autorska prava. Takođe, ima i mehanizam koji mu omogućava da rešava sporove i mogućnost da natera druge članice da poštuju zakon i pravila u skladu sa ugovornim obavezama. Fleksibilan je u pogledu zemalja u razvoju kojima dozvoljava da usklade implementaciju opštih propisa Sporazuma u skladu sa problemima ekonomskog razvoja.

Kako je primena Zakona o autorskim pravima veoma kompleksan problem u većini slučajeva, u praksu svih zemalja potpisnica Bernske konvencije uveden je tzv. Bernski trostepeni test, zasnovan na odredbama ove konvencije. Primenjuje se u slučajevima zahteva za pozajmicu ili kopiranje dokumenata, i na osnovu njega se u svakom pojedinačnom slučaju donosi odluka da li kopiranje predstavlja kršenje zakona ili ne. Ovaj test uključen je u član 13. Sporazuma o trgovinskim aspektima iz oblasti intelektualne svojine – TRIPS. On kaže da članice koje su potpisale sporazum dele izuzeća i ograničavanja autorskih prava na:

1. posebne slučajeve,
2. koji nisu u koliziji sa normalnom eksploatacijom dela i
3. koji ne oštećuju preterano legitimne interese nosioca prava.

Neizbežni izuzeci su citati, rasprodat tiraž, korišćenje u bibliotekama i obrazovnim institucijama, pružanje usluga hendikepiranim korisnicima i izrada digitalne kopije. Biblioteke mogu da distribuiraju kopije dela korisnicima u nekomercijalne svrhe, da naprave kopije za zamenu oštećenih i dotrajalih primeraka, jednu kopiju članka za međubibliotečku pozajmicu i celog dela ako se ono koristi za učenje i istraživanje. Povredom prava smatra se držanje u komercijalne svrhe primeraka dela zaštićenih autorskim ili srodnim pravom ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku.

Biblioteke i autorska prava

Misija biblioteke je da sakuplja, organizuje, čuva i čini dostupnom kulturnu i naučnu građu svim sadašnjim i budućim generacijama. One nisu samo police knjiga, niti kolekcije baza podataka. Jedinstvena uloga biblioteka je da korisniku omoguće da pronađe željenu informaciju i da odgovore na sve individuale potrebe. Aktivni su učesnici društvenih promena i svih procesa koji se dešavaju u jednoj društvenoj zajednici. U današnjem svetu, kada se događaji menjaju brzinom svetlosti, od biblioteka se očekuje da se prilagode svim društvenim promenama i odgovore na sve zahteve informatičkog doba. Veoma je važno da bibliotekari poznaju Zakon o autorskom i srodnom pravu i da obavljaju svoj posao u skladu sa njim. To je neophodno kako za njih, tako i za same korisnike. Svaki bibliotekar je dužan da objasni korisniku kako se koristi određeni materijal u biblioteci, da li se može umnožavati, šta se može i u kom obimu fotokopirati. Ceo proces korišćenja bibliotečke građe mora da se odvija u skladu sa poštovanjem autorskih prava.

Princip univerzalne dostupnosti publikacija, kao deo opšteljudskog prava na informacije, ugrožen je danas zahtevima izdavača da se uvedu mnogobrojna ograničenja u korišćenje elektronskih publikacija i njihovo isključivanje iz sistema međunarodne međubibliotečke pozajmice. Kao što je poznato, danas je dobar deo bibliotečkog fonda u elektronskom obliku. Ovaj fond nije vlasništvo biblioteka, već se može koristiti na određeni način, u skladu sa licencom za korišćenje. Dozvola za korišćenje sklapa se sa vlasnicima autorskih prava, u ovom slučaju sa izdavačima. Licenca tačno propisuje uslove, način, vreme i cenu korišćenja. Odredbe licencnog ugovora moraju se poštovati, jer povlače veoma oštre kazne.

Zaštita autorskog prava u bibliotekama najčešće se odnosi na meru pri umnožavanju štampanih materijala, kao i na zaštitu izvora na Internetu. Biblioteke načelno poštuju autorska prava samim čuvanjem građe. Poštovanje intelektualne svojine i zaštita autorskih prava nikako ne smeju da budu restriktivni, niti da ostavljaju takav utisak. Da ne bi bilo nedoumica, potrebno je da sve biblioteke na svom sajtu istaknu pravila korišćenja bibliotečke građe, kao i pravilnik o reprografskim pravima.

U mnogim međunarodnim dokumentima o bibliotekama koje su objavljivali IFLA,UNESCO, EBLIDA ističe se da biblioteke u svom radu moraju da se rukovode zakonskim propisima koji važe u njihovim zemljama. U smernicama za bibliotečko zakonodavstvo iz 2000. godine, koje je donelo Veće Evrope - EBLIDA, još se izričitije insistira da se reprodukovanje u bibliotekama mora uskladiti sa nacionalnim zakonom o autorskim pravima.

Autorovo pravo je da slobodno raspolaže svojim delom i to mu je garantovano zakonom. On stiče finansijsku dobit kojom se nagrađuje za svoj rad i vreme koje je uložio u stvaranje dela. Time se podstiče na dalji kreativni rad. Biblioteke koje su vlasnici primeraka dela i druge građe moraju da znaju da je njihovo pravo vlasništva ograničeno autorskim pravom kad ta građa sadrži zaštićena autorska dela. Autorovo pravo da slobodno koristi svoje delo, odnosno da dopusti ili ne dopusti njegovo korišćenje, u suprotnosti je sa željom i težnjom društva da svima obezbedi slobodan pristup građi.

Današnje društvo obeleženo je različitim interesima koje nastoji da pomiri: s jedne strane stoje interesi i potrebe korisnika dela, a sa druge zaštita prava autora. Savremeno doba i razvoj digitalne tehnologije ozbiljno to narušavaju. Digitalna tehnologija omogućava trenutno umnožavanje primeraka lako i brzo. Svako ko ima kompjuter, video ili kompjutersku opremu, u mogućnosti je da umnožava dela za privatnu upotrebu, i od "potencijalnog kupca" postaje "proizvođač" sopstvenih primeraka dela. Razvoj računara i njihova masovna upotreba doveli su do toga da računar sa pratećom opremom postaje efikasno sredstvo za masovno umnožavanje dela za privatne potrebe. Ovakav razvoj tehnologije prouzrokovao je veliki gubitak autora u prihodima od prodaje dela. Oni se udružuju u organizacije za kolektivno ostvarivanje pisanih prava da bi zaštitili svoje interese.

Problem i dalje postoji, jer korisnici biblioteka i bibliotekari upozoravaju da suviše stroga zaštita umnožavanja dela ugrožava slobodan pristup građi koja se garantuje i kao osnovno ljudsko pravo. Previše strog sistem zaštite favorizuje razvijene zemlje na uštrb zemalja u razvoju, koje su primorane da uvoze dela koja su im potrebna za dalji razvoj. Velika novčana sredstva izdvajaju za plaćanje stranih časopisa i baza podataka, a istovremeno njihovo tradicionalno znanje nije zaštićeno i može ga svako koristiti.

Biblioteke su veoma zainteresovane za autorsko pravo, jer u svojim kolekcijama koje daju na korišćenje imaju puno dela koja su zaštićena autorskim pravom. Pri davanju na korišćenje, često i umnožavaju, kopiraju i skeniraju za svoje korisnike. Sama činjenica da je biblioteka vlasnik nabavljenog primerka dela ne daje joj pravo da sa tim primerkom čini šta joj je volja. Davanje dopuštenja za umnožavanje osnovno je pravo autora i zato bibliotekar, kao posrednik između autora i korisnika, mora dobro da poznaje različite odredbe koje uređuju područje autorskih prava.

Umnožavanje spada u izuzetke od autorskog prava u korist biblioteka. U našem važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima, u članovima 44, 45 i 46 precizira se da se bez dozvole autora i plaćanja naknade mogu kopirati odlomci dela za potrebe nastave, naučnog istraživanja u privatne i nekomercijalne svrhe. To mogu da čine biblioteke, arhivi, muzeji, obrazovne ustanove i fizička lica. Note se ne mogu umnožavati. Za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je, bez dozvole autora i plaćanja naknade, umnožavanje i stavljanje u promet dela ako to nije u komercijalne svrhe.

Praksa je drugačija. Svakodnevno se fotokopira sve, cele knjige, doktorski i magistarski radovi, članci iz časopisa. U skriptarnicama fakulteta prodaju se tzv. "rideri" koji su sastavljeni iz odabranih poglavlja i delova različitih knjiga raznih autora, a sadrže zapravo sve što je potrebno za pripremu i polaganje određenog ispita. Zakonom je dozvoljeno fotokopiranje u privatne i nekomercijalne svrhe i za potrebe nastave. Sve što se umnožava u više primeraka zahteva dozvolu autora i plaćanje naknade. U ovom slučaju, autoru pripada pravo na posebnu naknadu koju može da ostvari samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje pisanih prava autora. Nažalost, takva organizacija kod nas još nije formirana. Ove godine (2010), bila su dva sastanka na tu temu, prvi početkom godine, a drugi u maju u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, Branka Totić, rekla je na tom sastanku: "Postojećim zakonom predviđena je naplata autorskih prava, ali se ona ne primenjuje u praksi. Zakon predviđa naplaćivanje nadoknade za pisana autorska prava uvoznicima uređaja za fotokopiranje, skeniranje i drugih aparata za umnožavanje pisanog materijala, kao i vlasnicima fotokopirnica, državnim institucijama, obrazovnim ustanovama i javnim bibliotekama. Za organizovanje naplate biće zadužena buduća organizacija za zaštitu pisanih autorskih prava, kojoj Zavod daje licencu, a tarife će biti utvrđene u dogovoru sa obveznicima".

Problem neovlašćenog fotokopiranja Univerzitet takođe pokušava da reši Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti studenata. Član 9. ovog akta među teže disciplinske povrede tretira "neovlašćeno umnožavanje materijala za pripremanje ispita (fotokopiranje udžbenika i slično) radi stavljanja u promet i sticanja materijalne dobiti". Međutim, kopiranjem se bave same fotokopirnice, a ne sam student , tako da pravilnik nema neku veliku snagu.

Sve češće se neovlašćeno prave zbirke radova za potrebe nastave koje se skeniraju i postavljaju na Web-u. Nastavnik koji bi želeo da objavi ovakvu digitalnu zbirku, koju bi studenti mogli da koriste putem Interneta ili intraneta, mora prethodno da dobije pismeno odobrenje svih autora. "Nedavno su tri ugledna izdavača Cambrige University press, Oxford University press i Sage Publications pokrenuli tužbu protiv četvoro službenika sa Državnog Univerziteta Georgia jer su na svom web-u neovlašćeno umnožavali i distribuirali veliki broj zaštićenih dela. Univerzitetski službenici pozivali su se na pravo fer korišćenja, 'fair use', specifično za američko zakonodavstvo, slično ograničenjima za privatno korišćenje u evopskim zemljama. Spor je još uvek u toku i nestrpljivo se očekuje presuda" .

Kako bibliotekar može da prepozna da je delo zaštićeno autorskim pravom?

Svako autorsko delo nosi podatak o autoru i godinu kad je delo prvi put izdato, i oznaku ©. I kada nema te oznake, delo je zaštićeno. Slobodna dela su ona za koje je istekao period zaštite i mogu slobodno da se koriste. U našem ZAPSP-u precizira se rok trajanja zaštite, za života autora i još 70 godina posle smrti. Dela koja nastaju u bibliotekama: bibliografije, katalozi, bilteni prinova, ne tretiraju se kao autorska dela, osim ako je raspored kataloških jedinica takav da čini intelektualnu tvorevinu koja se odlikuje originalnošću i individualnošću.

Koji je rok zaštite kod elektronskog časopisa? Svaki prilog je zaštićen posebno. Kod elektronskih dela treba voditi računa kada se preuzimaju ili štampaju članci, licenca ne dozvoljava da se preuzme ceo časopis od korica do korica, već pojedinačno nekoliko članaka. Kod korišćenja elektronskih dela važi zakon zemlje korisnika, a ne zemlje izdavača ili distributera. Dela na Internetu su takođe zaštićena.

Citiranje je jedan od izuzetaka od autorskog prava u korist fizičkog lica. Može se citirati bez dozvole autora. Uvek se precizno navodi ime autora, naziv dela, mesto i godina izdavanja. Isto važi i ako je u pitanju elektronski izvor, navodi se adresa stranice. Važno je zapamtiti da se citiraju samo objavljena dela. Usmeno saopštenje sa konferencije takođe se može citirati. Smatra se da je objavljeno pošto je javno saopšteno.

Ako želite više informacija, možete pogledati "Autorska prava za bibliotekare", zajednički projekat Berkman centra Internet i društvo Univerziteta Harvard (Berkman Center for Internet & Society) i konzorcijuma Electronic Information for Libraries eiFL, koji čine bibliotekari iz 50 zemalja Afrike, Azije i Evrope. Cilj je da bibliotekarima iz zemalja u razvoju i tranziciji obezbedi neophodne informacije koje se odnose na zakone o autorskom pravu. Kurs se može koristiti na tri načina. Prvo, materijal bibliotekar može samostalno da čita. Drugo, može se koristiti tradicionalno u učionici. Treće, može se koristiti za učenje na daljinu. Sadrži devet modula, a materijal je podeljen na pet nivoa: nivo 1 – odgovarajući za korisnike koji žele osnovna saznanja o tome kako zakon o autorskim pravima utiče na rad u bibliotekama zemalja u razvoju; nivo 2 – odgovarajući za korisnike koji su zainteresovani za teoriju na kojoj se zasnivaju zakoni; nivo 3 – odgovarajući za korišćenje kao jednosemestralni dodiplomski kurs o ovoj temi; nivo 4 – odgovarajući za korišćenje na poslediplomskom kursu o ovoj temi; nivo 5 – odgovarajući za predavača na fakultetu koji se priprema da predaje ovu oblast. Materijali za ovaj kurs pripremljeni su i zaštićeni u okviru Creative Commons Attribution license i slobodno su dostupni na adresi: http://cyber.law.harvard.edu/copyrightforlibrarians/.

Bibliotekari i svi zainteresovani mogu slobodno da koriste kurs, šire ga, prevode i modifikuju.

Anketa

Kao koordinator za autorska prava obaveza mi je da upoznam kolege bibliotekare sa Zakonom o autorskim pravima i da ih edukujem za primenu u praksi. Interesovalo me je kako bibliotekari sprovode zakon, pa sam anketirala visokoškolske biblioteke. Anketa je sadržala osam najosnovnijih pitanja. Od 73 biblioteke u Beogradu, anketu je popunilo i vratilo 16, što je 20% od ukupnog broja. Analiza ankete sledi:

1. Da li znate koja su ograničenja autorskih prava propisana Zakonom o autorskom i srodnim pravima u korist biblioteka?
Sedam biblioteka odgovorilo je da ne zna koja su ograničenja autorskih prava, šest je upoznato sa ograničenjima, a dve biblioteke delimično poznaju ograničenja.
"Zabranjeno kopiranje knjiga, dozvoljeno kopiranje jednog članka iz časopisa."

2. Na koji način se u vašoj biblioteci primenjuju ograničenja autorskih prava u korist biblioteka?
Veći deo odgovora odnosio se na to da se ograničenja ne primenjuju ni na koji način. Evo nekih interesantnih odgovora:

"Zabranom kopiranja knjiga."
"Ne iznose se: doktorske teze, magistarski i diplomski radovi."
"Samo ako profesor ne dozvoljava kopiranje svog udžbenika."
"Nije dozvoljeno kopiranje originalnih publikacija."

3. Da li je sprovođenje regulisano nekim internim pisanim aktom ili ne?
Sve biblioteke su odgovorile da nije regulisano pisanim aktom.

4. Da li se dozvoljava kopiranje bibliotečkog materijala iz vašeg fonda?
Većina biblioteka dozvoljava kopiranje materijala (11), samo četiri biblioteke ne dozvoljavaju.
"Dozvoljeno je kopiranje kopija publikacija."

5. Koji materijal se može kopirati?
Fotokopiranje je dozvoljeno svega u pet biblioteka, delove knjiga kopiraju tri, u tri biblioteke kopiraju se samo članci, a jedna dozvoljava kopiranje udžbenika i članaka.
"Fotokopije publikacija koje su potrebne za pripremanje ispita, CD-e i DVD-e sa tekstovima i reprodukcijama samo u svrhu pripremanja ispita."

6. Da li korisnik kopira sam ili uz prisustvo bibliotekara?
Korisnici uglavnom kopiraju sami skoro u svim bibliotekama, samo u jednoj kopira se uz prisustvo bibliotekara.

7. Koliko procenata knjige dozvoljavate da se kopira?
Četiri biblioteke dozvoljavaju kopiranje celih knjiga, 30-50% može se kopirati u jednoj, 10-25% takođe u jednoj. Pet biblioteka odgovorilo je da procenat kopiranja nije regulisan.

8. Da li postoji ograničenje u pogledu kopiranja iste knjige?
Najveći broj odgovora (9) je da nije regulisano u njihovim bibliotekama. Tri biblioteke odgovorile su da nemaju nikakva ograničenja u pogledu kopiranja iste knjige.

LITERATURA

• 1. Bernska konvencija. http://www. yupat.sv.gov.yu/sr/pdf_ap/bern.pdf.
• 2. "Zakon o autorskom i srodnim pravima". Službeni glasnik RS 104 (16/12/2009).
• 3. Intellectual Property watch. http://www.ip-watch.org/webblog/
• 4. Konvencija o osnivanju svetske organizacije za intelektualnu svojinu. http://www. yupat.sv.gov.yu sr/pdf/konvencija_o_osnivanju .pdf.
• 5. Crews, Kenneth. "Study on Copyright Limitations and Exceptions for Libraries and Archives". WIPO Study. http://www.wipo.int/edocs/mdocs/sccr_17/sccr_17_2.pdf.
• 6. Opšta deklaracija o pravima čoveka. http://www.unhchr.ch/udhr/lang/src3.htm
• 7. Pariska konvencija. http://www. yupat.sv.gov.yu sr/pdf/pariz.pdf
• 8. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIPS. http://www.arsetnorma.com/documents/TRIPS%20Sporazum.pdf
• 9. Horvat, Aleksandra i Danijela Živković. Knjižnice i autorsko pravo. Zagreb: Hrvatska Sveučilišna naklada, 2009.
• 10. http://cyber.law.harvard.edu/copyrightforlibrarians/