Tanja Tasić
Narodna biblioteka Srbije
tanja.tasic@nb.rs

Javne biblioteke i službe za mlade

Higins, Sjuzan I. Javne biblioteke i službe za mlade. Prev. Vesna Gluščević. Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 2009.

Narodna biblioteka Srbije je, 2009. godine, u okviru Edicije Savremena biblioteka, objavila publikaciju Javne biblioteke i službe za mlade autorke Sjuzan I. Higins. Publikaciju je prevela Vesna Gluščević, dok je redakturu prevoda uradila Vesna Injac.

Sjuzan I. Higins je čitav svoj profesionalni život posvetila dečjim bibliotekama, radeći, najpre kao dečji bibliotekar, a potom kao predavač na više američkih univerziteta. Oblasti njenih interosovanja su razvoj bibliotekarstva i informacionih nauka, međunarodna dečja književnost i estetsko iskustvo čitanja u mladosti.

Javne biblioteke i službe za mlade sa više aspekata razmatraju pitanje razvijanja bibliotečke službe za mlade. Shvatajući društvenu ulogu dečjih odeljenja javnih biblioteka kao jedan od stožera za uključivanje mladih u društvene tokove u smislu socijalizacije, obrazovanja i budućeg delovanja mladih kao zdravih pojedinaca, autorka uspeva da pruži smernice za praksu koja će poštovati tradicionalne ciljeve u vremenu razvijenih informacionih tehnologija. Pubikacija može da se tumači kao skup načela, ali i kao vodič, ilustrovan mnogobrojnim primerima dobre prakse. Prvenstveno je namenjena bibliotekarima javnih biblioteka, ali mnogi izneti postulati mogu i trebalo bi da koriste i školskim bibliotekarima, kao i drugim stručnjacima koji rade sa decom i omladinom.

Knjiga je sistematizovana u tri poglavlja. U prvom, "Principi bibliotečke službe", izneti su segmenti: istorijat razvoja službi za rad sa decom, njihove uloge pri uspostavljanju kulture pismenosti i doživotnog učenja, razvoj i uloga dečje književnosti i, oni veoma važni, koji se tiču dečjih prava i zastupanja interesa dece. Posebno je istaknuta važnost razumevanja pojma pismenosti u savremenom svetu, koji danas, pored elementarne pismenosti, podrazumeva i rukovanje svim raspoloživim sredstvima komunikacije, pretraživanje informacija, njihovo selektovanje i vrednovanje. Utemeljivanje duhovnih vrednosti, obučavanje mladih za snalaženje u svetu preplavljenom informacijama, razvijanje dečjih individualnih sposobnosti, poslovi su za obučeno bibliotečko osoblje i oni su opisani u drugom poglavlju, "Praksa". Mogu uspešno da se obavljaju jedino uz pažljivo osmišljenu politiku koja se proteže od materijalnih resursa do intelektualnih napora. Higins posebno ističe da biti dobar dečji bibliotekar znači biti bibliotekar koji osluškuje i prati društvena kretanja, primenjuje savremene tehnologije, i biti u neposrednom kontaktu sa mladima i razumeti njihove potrebe i načine na koji najjednostavnije usvajaju nova znanja. To su okosnice koje bi trebalo da budu vodilje pri kreiranju nabavne politike, selekciji građe, razvijanju posebnih programna za decu sa specifičnim zahtevima, razvijanju individualnih i grupnih programa, osposobljavanju dece za funkcionisanje u digitalnom svetu i razvijanju osećaja pripadnosti zajednice. Treće poglavlje, "Profesionalizam", bavi se pitanjima odnosa bibliotečkih radnika sa najmlađim korisnicima. Stavljajući osoblje u sam centar, autorka naglašava da ključ uspeha predstavlja usvajanje stava "da je biblioteka javna služba i predstavlja imperativ, posebno kada je reč o deci i mladima". Rad sa mladima u bibliotekama prevazilazi pitanje bibliotekarstva, kada je reč o mladima, biblioteke su samo mesto na kojem se sprovodi najveći društveni interes. Razvijanje doživotnog interesovanja za čitanje i učenje trebalo bi da bude osnovni cilj svakog bibliotekara koji radi sa decom. Za ispunjenje tog cilja osoblje mora da koristi sva raspoloživa sredstva, kao na primer profesionalno umrežavanje, u cilju razmene iskustava i u radu na zajedničkim projektima, kao i saradnji sa srodnim institucijama. Završni deo poglavlja bavi se marketingom, pozicioniranjem u društvenoj zajednici i evaluacijom bibliotečkih programa.

Javne biblioteke i službe za mlade mogle bi da predstavljaju obaveznu lektiru za sve kolege koje rade sa decom. Pridobijanje korisnika biblioteke, a posebno njihovo zadržavanje u savremenom svetu, predstavlja sve veći izazov, koji može da se savlada samo doživotnim učenjem osoblja i njihovom otvorenošću za promene. Bibliotekar koji je svestan svega što ga okružuje, moći će i da nametane biblioteku kao važno mesto za razvoj društvenog potencijala. Za ostvarivanje uspeha, pored poznavanja lokalnih prilika, nepohodno je i upoznavanje sa teorijskim osnovama i iskustvima drugih. Publikacija Javne biblioteke i službe za mlade predstavlja ono što je, možda, nedostajalo na ovim prostorima – sistematično razložena problematika sa široko primenljivim rešenjima.