Predrag Đukić
Biblioteka grada Beograda
predragd@bgb.rs

Nordic Public Libraries 2.0

Larsen, Jonna Holmgaard and Mats Hansson. Nordic public libraries, 2.0. Københaven: Danish Agency for Libraries and Media, 2010.

Učesnike ovogodišnjeg kongresa IFLA-e u Geteborgu (naročito one koje dolaze iz javnih biblioteka), među konferencijskim materijalom posebno je obradovala publikacija koju ću predstaviti u kratkim crtama.

Nordic Public Libraries 2.0 je publikacija nastala kao plod saradnje više nordijskih institucija: Danske agencije za biblioteke i medije, Ministarstva obrazovanja i kulture Finske, Norveške zajednice arhiva, biblioteka i muzeja kao i Švedskog umetničkog saveta. Navedene institucije potpisuju izdavanje nama već dobro poznate serijske publikacije Scandinavian Public Library Quarterly. Dakle, oproban recept za dobar proizvod.

Priređivači su prikupili 28 radova različitih autora koje su grupisali u tri poglavlja povezana zajedničkim nadnaslovom uvoda "Agenda for the new library" ("Dnevni red za novu biblioteku"). U doba globalizacije i promene obrasca kulturnog ponašanja, jasno su definisana tri nova izazova (zadatka) koja se postavljaju pred javne biblioteke: integracija biblioteke u svakodnevni život zajednice, uvođenje novih usluga (tradicionalnih i virtuelnih) i iskorak ka korisnicima, ma gde se oni nalazili.

"Web Services 2.0" ("Usluge preko Veba") donosi osam tekstova koji za temu imaju nove usluge koje javne biblioteke pružaju koristeći Internet. Građanin u društvu znanja, digitalizacija kulturne baštine, servisi za decu, elektronske usluge prilagođene osobama sa invaliditetom, samo su neke od tema kojima se autori bave kroz primere različitih nordijskih biblioteka.

Drugo poglavlje "The Phisical Library 2.0" ("Fizički prostor biblioteke") bavi se bibliotečkim prostorom i njegovom ulogom u novoj paradigmi javne biblioteke. Bilo da se grade nove, ili adaptiraju stare zgrade za biblioteke, one se sada više usredsređuju na korisnika i usluge nego na kolekcije. Ovakvi prostori omogućavaju i podstiču socijalnu komunikaciju. Naravno, ovo poglavlje donosi i priče o planovima za izgradnju novih, velelepnih bibliotečkih zgrada u velikim skandinavskim gradovima, njihovom osvetljavanju sa arhitektonske i urbanističke tačke gledišta. Interesantne su i priče o uvođenju sve više korisničkih samousluga, načinima otvranja bibliotečkih prostora i mestima za "gejmere" (igrače kompjuterskih/video igara).

Posledlje poglavlje "The Library Moves with the People 2.0" ("Biblioteke su tamo gde su ljudi") donosi deset tekstova koji se bave potrebom postojanja biblioteka svuda gde ljudi žive, rade ili se kreću. Takođe, bave se problematikom ponašanja korisnika u biblioteci, potragom za ne-korisnicima, novim tipovima biblioteka i promocijom uloge i usluga biblioteke van njenih zidova, partnerstvima sa drugim institucijama, kao i ulogom biblioteke u neformalnom obrazovanju građana. Na kraju se nalazi tekst o neizostavnim marketinškim aktivnostima bez kojih bi sve aktivnosti biblioteke bile manje društveno vidljive. Samo agresivni pristup i borba za medijski prostor su pravi načini na koje biblioteka može da se nametne građanima i ima nezamenljivu ulogu u ovo novo doba, doba komunikacije i znanja.

Publikacija obiluje sjajnim fotografijama koje na najbolji način ilustruju dostignuća skandinavskih javnih bilioteka u tehnološkom, arhitektonskom, socijalnom i nadasve bibliotečkom pogledu. Može poslužiti kao izvor proverenih primera iz prakse, inspiracija ili zvezda vodilja u transformaciji u novu biblioteku, orijentisanu ka korsniku.