Olivera Nedeljković
Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", Čačak
oizn@nadlanu.com

Biti bibliotekar

Библиотечное дъло бр. 8 (122). Главный редактор Татьяна Филиппова. Sankt-Peterburg, 2010.

Među bibliotečkim časopisima koji izlaze u Ruskoj Federaciji, poslednjih godina zapaženo mesto pripada glasilu Библиотечное дïло koji izdaje ООО Агентство Информ-Планета iz Sankt-Peterburga. Ovaj časopis je veoma jasno profilisan i nastoji da predoči svu složenost savremenog trenutka u bibliotekarstvu, ali i da osvetli bogatu istoriju i tradiciju na kojima se temelje ruska bibliotečka misao i praksa. Zato su kao osnovna tematska područja na kojima se zasniva uređivačka koncepcija ove serijske publikacije istaknuti upravo: nove tehnologije, tradicija i iskustvo. Časopis je, shodno tome, namenjen kontinuiranom obrazovanju i usavršavanju zaposlenih u svim tipovima biblioteka i arhiva, stručnjacima u informacionim centrima, predavačima i studentima bibliotekarstva, ali i svima koji vole knjigu. Izlazi mesečno, u tiražu od 8.000 primeraka. Iz niza tematskih brojeva naslovljenih Biblioteka i zakon, Ekologija, Obnovljena biblioteka, Knjiga u nevolji, Specijalne biblioteke, Poezija biblioteka, Letnje čitanje, kojima su se ove godine, na poziv redakcije, bavili eminentni stručnjaci, kao i bibliotekari sa visokim postignućima u praktičnom radu, svojom aktuelnošću, ali i svevremenošću, izdvaja se broj 8(122) objavljen u aprilu. Na temu Biti bibliotekar, svoj odgovor, sa različitih aspekata, pružilo je 15 autora na ukupno 45 strana, a o skraćenom sadržaju ovog, kao i svih brojeva ovog glasila objavljenih od 2003. godine, čitaoci se mogu obavestiti i na sajtu www.bibliograf.ru.

Nakon uvodnog eseja Aleksandra Genisa posvećenog Horheu Luisu Borhesu, objavljen je rad Vilija Petrickog, profesora doktora filozofskih nauka. U lično intoniranoj priči, sećajući se ratnog detinjstva u kojem je knjiga značila jedino pribežište, Petricki iznosi svoje rano formirano uverenje da su biblioteke riznice znanja koje pokolenja predaju pokolenjima. Ovaj autor, sa stanovišta stalnog korisnika biblioteke, ispisuje omaž bibliotekarima koji su mu otvorili vrata čudesnih svetova nepreglednog znanja i na taj način presudno obeležili njegov život i profesionalni razvoj.

O predanosti plemenitoj profesiji kao o istinskom podvižništvu, svedoči i tekst Irine Šuminove, posvećen Festivalu bibliotečkih dinastija, koji je u Astrahanskoj naučnoj biblioteci okupio 22 porodice u kojima se generacijama, kao porodična relikvija, prenosila ljubav prema bibliotekarstvu. Zanimljiva i dragocena iskustva sa sličnog susreta iznosi Natalija Čebodajeva iz Kirovske omladinske biblioteke. Tople i dirljive ispovesti našle su se u koricama zbornika objavljenom nakon susreta porodica koje su dale više vrsnih bibliotekara. Ostalim aspektima ove u biti izrazito altruističke profesije, naročito uticajem čitalačkog iskustva i stvaralačkim potencijalom zaposlenih u radu sa budućim naraštajima čitalaca, na osnovu kompleksnog istraživanja Ja – dečji bibliotekar, sprovedenog u Državnoj regionalnoj dečjoj biblioteci Nižnjeg Novgoroda, bavi se u svom tekstu Galina Paljgujeva. O programima usmerenim kako prema korisnicima, tako i prema mladim, tek zaposlenim stručnjacima, realizovanim tokom 2009. godine, koja je u Ruskoj Federaciji proglašena za Godinu mladih, pišu Maja Kolgina iz Stavropoljske omladinske biblioteke i Marina Plahotnjuk iz biblioteke u Njižnom Tagilu, dok Jelena Zvereva iznosi iskustva sa Festivala bibliotečkih ideja na temu Biblioteke i mlado pokolenje, organizovanom u Petrozavodsku. Svetlana Rosinska se imperativima vremena i profesije bavi u kontekstu iskustava popularne psihologije, polazeći od Konfučijeve misli: "Nađi posao koji voliš i nećeš raditi nijedan dan". Zanimljivu analizu humorističnih situacija iz svakodnevnog rada, komičnih događaja proisteklih iz uvreženih predstava o bibliotekama i zaposlenima u njima, daje Mihail Matvejev. Predrasude o bibliotekarima, kao i argumenti protiv njih, tema su Marine Rasadine. Analizu uticaja psihološkog portreta zaposlenih na kvalitet bibliotečko-informacione delatnosti predočava u svom radu Svetlana Jezova, dok Vita Perepelica iznosi uverenje o važnosti svestranog obrazovanja i poznavanja osnova dramske umetnosti kao nužnih preduslova za kvalitetan rad bibliotekara specijalizovanih za kulturno-obrazovnu delatnost.

Čitanjem kao neprolaznom vrednošću i nastojanjem bibliotekara Ruske Federacije da i u doba dramatičnih tehnoloških promena očuvaju atribut države u kojoj se najviše čita, bavi se, na iskustvima biblioteke iz grada Lipecka, Tatjana Dvurečenska, dok Olga Kirejenko iz Biblioteke Orelskog državnog tehničkog univerziteta analizira značaj uloge bibliotekara u estetskom vaspitanju studenata tehnike, a Jurij Čičerin i Vladimir Čerjačukin sa Volgogradske akademije Ministarstva unutrašnjih dela, na osnovu sprovedenog sociološkog istraživanja, pišu o podsticanju čitalačkih navika kao neophodnoj osnovi za podizanje kulturnog i duhovnog nivoa polaznika ove visoke škole.

Svaki od ovih radova, uz sažetak i ključne reči, potkrepljen je i navodom korišćene literature. Pored veoma informativnih i čitljivih tekstova koje odlikuje visoka kultura, svestrano obrazovanje, kompetentnost, posvećenje i samosvest autora, na stranicama ove publikacije nalaze se brižljivo odabrane fotografije. Uz zanimljivosti i aktuelnosti iz sveta novih tehnologija, sve to čini da broj časopisa Библиотечное дïло posvećen smislu i svrsi naše plemenite, odgovorne i nepravedno zanemarene profesije, svedoči o njoj ne samo kao o neprocenjivo važnoj misiji. Skoro bez izuzetka, autori tekstova o struci koja povezuje korisnike sa znanjem, sadašnjost sa prošlošću i budućnošću, ali i svet sa svetovima, ispisuju pohvalu bibliotekarima i vide u njihovom pozivu istinsku privilegiju svih onih koji imaju čast i sreću da se njime bave.

Olivera Nedeljković