Mirjana Brković
Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu
mbrkovic@uns.ac.rs

Open Access to Science Information
Hanja, Krit, 6–8. avgust 2010. godine

Konferencija Open Access to Science Information: Trends, Models and Strategies for Libraries koja je prethodila godišnjoj skupštini IFLA-e održana je 6–8. avgusta u Hanji (Χανιά), drugom po veličini gradu na Kritu u Grčkoj, u organizaciji Međunarodne asocijacije bibliotečkih udruženja i institucija (International Federation of Library Associations and Institutions – IFLA) i Međunarodnog društva za primenjene stohastičke modele i obradu podataka (Applied Stochastic Models and Data Analysis International Society – ASMDA International) u prostorijama Mediteranskog instituta za agronomiju (The Mediterranean Agronomic Institute of Chania).

The Mediterranean Agronomic Institute of Chania

Pristupni govor održala je predsedavajuća Konferencije, Anti Katsiriku (Anthi Katsirikou), iz Biblioteke Univerziteta u Pireju. Ona je istakla da je smisao organizovanja konferencije o otvorenom pristupu (OP) naučnim informacijama da se kroz dijalog bibliotekara, naučnika i izdavača doprinese pronalaženju efikasnih rešenja za publikovanje naučnih radova.

Prva sesija nosila je naziv "Najbolji primeri iz prakse i menadžment". Katalin Mišori (Katalin Miszori), sa Univerziteta u Sent Ištvanu u Mađarskoj, navela je u svojoj prezentaciji kao dobar primer rad na stvaranju repozitorijuma pri Biblioteci Veterinarskog fakulteta. Korišćen je ePrints sistem u kojem je rešen problem čuvanja i zaštite kompleksnih digitalnih objekata, a autorka je istakla činjenicu da bi svaka akademska biblioteka trebalo da načini svoj repozitorijum.

Izuzetno predavanje održala je Lora Bauering Mulen (Laura Bowering Mullen), Biblioteka Ratgers univerziteta iz Nju Džersija u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je postavila pitanje uloge otvorenog pristupa u radu sa korisnicima u akademskim bibliotekama, ističući činjenicu da se retko govori o načinima integracije, promocije i korišćenja ovih dokumenata koji su često nedovoljno vidljivi i nema jasnog stava o njihovom kvalitetu, te se korisnici odlučuju za tradicionalne izvore informacija. Autorka je postavila pitanje obrazovanja budućih bibliotekara za korišćenje ovih izvora.

Koautori, Manolis Kukurakis (Manolis Koukourakis) iz Biblioteke Kritskog univerziteta, Grčka, i Anđela Repanović (Angela Repanovice) sa Transilvanskog univerziteta u Brašovu, Rumunija, govorili su o transparentnosti naučnih istraživanja iz perspektive repozitorijuma sa aspekta marketinških principa i tehnika, pri čemu se repozitorijum tretirao kao proizvod. Kao primeri korišćena su dva najstarija repozitorijuma – u Brašovu i na Kritu.

Nataša Čubrakaku (Natassa Tsoubrakakou) iz Atine i Panorea Gajtanu (Panorea Gaitanou) sa Jonskog univerziteta na Krfu, prezentovale su rad na temu upravljanja virtuelnim svetom u bibliotekama – Second Life programa i informacione pismenosti korisnika. One su prikazale kratak film koji se može koristiti kao vodič kroz bibliotečke fondove u kojem se elektronski izvori vide kao pomoć, a ne kao prepreka.

Član Programskog komiteta i predsedavajući druge sesije bila je Gordana Stokić Simončić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, što je pružilo mogućnost da se međunarodnoj javnosti prikaže stanje bibliotekarstva u Srbiji. Prijavljeni učesnici iz Srbije bili su Mirjana Brković, Ana Ivković i Zoran Zdravković.

U uvodnom govoru, Gordana Stokić Simončić istakla je činjenicu da je Nacionalna strategija za razvoj informacionog društva u Republici Srbiji doneta 2006. godine, ali da nije bilo moguće predvideti u kakvu će krizu dospeti ekonomija u čitavom svetu i u Srbiji. Premda se u navedenom dokumentu bibliotekarima ne dodeljuje značajnija uloga u informatičkom opismenjavanju, ipak se srpsko bibliotekarstvo danas razvija u društvu koje je strateški orijentisano na naučni razvoj, u kojem se povećavaju ulaganja u nauku, obrazovanje i kulturu, a bibliotekari očigledno prepoznaju svoju ulogu u informacionom opismenjavanju. Ideal slobodnog pristupa informacijama i idejama, svakome, u svako doba i svugde, kako je autorka istakla, vodi do otvorenog pristupa, a otvorena komunikacija rađa slobodan um, te je sesiju nazvala: Open your line, open your mind, open your society.

Mirjana Brković, iz Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, razmotrila je različite stavove akademskih autora prema politici OP; postavila je pitanje zašto se do sada nije otvorio pristup naučnoj literaturi, ako bi to doprinelo uklanjanju svih barijera odmah, ali je jasno da postoje argumenti i za i protiv politike otvorenog pristupa. U prezentaciji su prikazani rezultati dobijeni na osnovu anketiranja naučnih radnika sa Univerziteta u Novom Sadu.

Ana Ivković iz Biblioteke Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije iz Beograda referisala je na temu novih tehnologija u naučnom svetu, govoreći o portalima sa otvorenim pristupom, društvenim mrežama kao izvorima naučnih informacija. OP ruši sve tehničke i finansijske prepreke u naučnom svetu, stari modeli objavljivanja članaka u papirnoj formi zamenjuju se elektronskim, ograničavanje pristupa naučnim informacijama je preskupo i utiče direktno na razvoj nauke, dok su slobodna razmena informacija, njihovo publikovanje, diskusija o njima i revidiranje radova samo neke od dobrobiti otvorenog pristupa. Stvaraju se novi naučni portali, naučni blogovi i društvene mreže koje pokreću naučni razvoj.

U trećoj sesiji, koja je nosila naziv "Repozitorijum", predstavljeno je pet radova. Prvo predavanje održale su koleginice iz Španije, Ksantal Romagera (Xantal Romaguera) i Karmen Reverte (Carmen Reverté) iz instituta IRTA iz Barselone. Prikazale su kako je osnovan repozitorijum za njihovu instituciju tokom 2010. godine kao ključna poluga za promene u rangiranju i vidljivosti istraživanja na samom institutu IRTA. Projekat izrade repozitorijuma imao je tri faze – studija konteksta, obrada dokumenata i primena. Planiraju da pronađu objektivne alatke za proveru kvaliteta repozitorijuma i da sarađuju sa sličnim repozitorijumima.

Upravnik biblioteke Petra hrišćanskog univerziteta u Surabaji, Indonezija, Lio Tong Tjek (Liauw Toong Tjiek, Aditya Nugraha), jedan od pionira u izradi repozitorijuma, govorio je o Memorijalnom repozitorijumu nacionalnog blaga Surabaje koji je kreirala Univerzitetska biblioteka u saradnji sa različitim departmanima Univerziteta. Repozitorijum je sada nastavno sredstvo za predavanja o lokalnoj istoriji i izvor za istraživanje, ali je istaknuta i veza koja je preko njega uspostavljena sa društvenom zajednicom.

Veoma korisno bilo je i predavanje Kler Bandi (Claire Bundy), menadžera za poslovni razvoj iz BioMed Central, Engleska, koja je predstavila najnovija dostignuća u razvoju digitalnih repozitorijuma i na koji način se oni u svetu koriste. Odgovorila je na pitanja zašto su institucijama neophodni repozitorijumi, na koji način ih je moguće maksimalno iskoristiti, a prikazala je i dve studije slučaja – Metropoliten univerziteta iz Mančestera i Lekara bez granica.

Drugog dana Konferencije bilo je četiri sesije, a prva među njima nosila je naziv "Časopisi". Abdelmašid Buaza (Abdelmajid Bouazza) i koautor Ahmed bin Hamed Al-Sinani (Ahmed bin Hamed AL-Sinani) sa Departmana za bibliotekarstvo i informacione nauke sa Sultan Kabus univerziteta, Oman, ispitali su korišćenje časopisa i repozitorijuma sa otvorenim pristupom na fakultetima u zemljama u razvoju. Ispitivanje je urađeno na primeru Sultanata Oman i zaključili su da je naučni značaj časopisa bio odlučujući faktor da li će ga naučnici koristiti. Samo u nekim slučajevima, istovremeno pojavljivanje članka u otvorenom pristupu sa izvornim časopisom imalo je uticaja na čitanost. Pristup ovim časopisima nije igrao značajnu ulogu, a pokazalo se da nema značaja ni prethodno iskustvo naučnika sa stepenom korišćenja informacija u otvorenom pristupu.

Ageliki Ikonomu (Ageliki Oikonomou) iz Biblioteke Univerziteta u Pireju, govorila je o pretplati na naučne časopise u akademskim bibliotekama i pitanju otvorenog pristupa, te o razvoju pokreta za OP, kao i o savremenim trendovima u ovoj oblasti.

Natalija Timiraos (Natalia Timiraos), predstavnik BioMed Central, istakla je u svom radu da odgovor akademskih institucija i način organizovanja naučne komunikacije direktno utiče na publikovanje naučnih članaka u otvorenom pristupu, da institucije moraju da se prilagođavaju novom trendu blagovremeno. Prikazani su primeri i posledice prihvatanja OP u pojedinim institucijama (Maks Plank institut u Nemačkoj, BioMed Central).

Sledeći rad bavio se uticajem politike zaštite autorskih prava na časopise sa otvorenim pristupom, posebno u grčkom izdavaštvu. Izlaganje na tu temu imala je Asimina N. Vlačaki (Assimina N. Vlachaki), a rad je urađen sa koautorkom Kristinom Urkuhart (Christine Urquhart) sa Odseka za informatičke nauke Univerziteta u Velsu.

U okviru sesije "Publikacije i publikovanje", prvo predavanje održale su Roksana Teodoru (Roxana Theodorou) sa Jonskog univerziteta i Uranija Konsta (Ourania Konsta) iz Biblioteke Jonskog univerziteta u Grčkoj. Govorile su o kreiranju repozitorijuma u srodnim naučnim disciplinama. S obzirom na to da se cene pretplate na naučne časopise povećavaju, kao i broj naučnih časopisa, dok se bibliotečki budžeti ili ne povećavaju, ili se smanjuju, čime se potrebe akademske javnosti ne zadovoljavaju, ekonomski je opravdano stvaranje predmetnih repozitorijuma. Ovaj stav autorke su potkrepile analizom troškova pretplate na časopise u poređenju sa publikovanjem u otvorenom pristupu.

Autori sledeće prezentacije bili su Kristos H. Skiadas (Christos H. Skiadas) i Jianis Dimotikalis (Yiannis Dimotikalis) sa Tehničkog univerziteta na Kritu, Grčka. Prezentacija se razlikovala od ostalih, jer su autori razmotrili naučnu komunikaciju sa aspekta istraživača na osnovu iskustva dobijenog tokom prethodnih decenija.

Usledilo je obuhvatno i inspirativno predavanje Majkla Kolmana (Michiel Kolman), potpredsednika za naučne odnose Elsevier-a, Holandija, koji je tvrdio da je cilj svakog izdavača da obezbedi trajni pristup rezultatima naučnih istraživanja, da se korišćenjem različitih puteva može dostići taj cilj, a potom je prikazao različite vrste otvorenog pristupa – zeleni put, zlatni put, put zakasnelog pristupa, a ukazao je i na moguće nedostatke publikovanja sa OP za pojedine činioce u naučnom svetu.

Despina Koku (Despoina Gkogkou), bibliotekar na Univerzitetu u Patrasu, Grčka, prezentovala je rad na kojem su koautori bili Panos Georgiu (Panos Georgiou) i Cakonas Gijanis (Tsakonas Giannis). Radilo se o studiji slučaja otvorenog pristupa elektronskim izvorima u akademskim bibliotekama, sa naglaskom na njihovu praksu da preuzmu vodeću ulogu u promociji principa OP. Na Univerzitetu u Patrasu kreirane su Pasithee (elektronska platforma za naučne časopise) i Dexameni (digitalna arhiva grčkih naučnih časopisa), a stvara se infrastruktura za indeksiranje i prezentovanje svih vrsta digitalnih inicijativa, sa ciljem da preraste u formalni registar digitalizovanih grčkih naučnih izvora.

Pretposlednja sesija nosila je naslov "Usluge i tehnologija", a prikazano je nekoliko studija slučaja. Dominik Tejt (Dominic Tate) sa Univerziteta u Notingemu, iscrpno je prikazao uzajamno umrežavanje repozitorijuma kakvo postoji u Velikoj Britaniji, kako je povezivanje strukturirano, kako funkcioniše i kako se slične mreže mogu stvoriti i u drugim zemljama. Podvukao je da umrežavanje služi povećanju vidljivosti naučnih rezultata čitavih područja i vodi standardizaciji repozitorijuma.

Student sa Univerziteta u Čukubi Šo Sato (Sho Sato), sa još pet autora, prikazao je Projekat ZS – kako bi se procenio stepen citiranosti članaka iz Zoological Science (naučni časopis rangiran kao 83/127 u svojoj oblasti). Isti članci objavljeni su i u institucionalnim repozitorijumima, te se procenjivala citiranost na osnovu pregleda repozitorijuma i na osnovu čitanja e-časopisa, kao i razlika između citiranosti u godinama kada je postojao i repozitorijum. Zaključak je da repozitorijum nije umanjio korišćenje časopisa, ali i to da iako je časopis stekao nove čitaoce, broj citata se nije povećao.

Dve bibliotekarke iz Ugande, Marija G. N. Muške (Maria G. N. Muscke) i Sara Mbaga sa Makerere univerziteta iz Kampale, govorile su o unapređenju nivoa rada u udaljenim zdravstvenim ustanovama u Ugandi putem ojačavanja pristupa informacionim resursima. Zdravstveni radnici u udaljenim seoskim područjima nisu koristili informacione izvore iz Medicinske biblioteke Univerziteta u Makarereu, sprovedena je njihova obuka kroz kurseve koje su vodili bibliotekari, učesnici su pozitivno ocenili kurs, a povećao se i broj narudžbina kopija dokumenata.

Panagiotis Statopulos (Panagiotis Stathopoulos) prezentovao je analizu urađenu sa koautorima Nikosom Husosom (Nikos Houssos) i Georgiosom Stavruom (Georgios Stavrou) iz Nacionalnog dokumentacionog centra Grčke o tehnološkim trendovima, tehničkim zahtevima i modelima za obezbeđenje održivosti tehnološke podrške bibliotekama u promenljivom okruženju u kojem je neophodno brinuti i o ekonomskom aspektu. Razmotrili su sledeća pitanja: da li je opravdano primenjivati otvoreni pristup, kako koristiti rešenja u vidu cloud computing-a, da li bi trebalo pružati softverske usluge i da li je potrebna virtualizacija u kombinaciji sa digitalnim bibliotečkim katalozima. Naglasili su da se u bibliotekama uvek mora imati u vidu zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika.

Guleda Duzjol (Guleda Duzyol), Zehra Taskin (Zehra Taskin) i Jašar Tonta (Yasar Tonta) sa Hačetepe univerziteta u Ankari, Turska, analizirali su uzajamno citiranje kojim je moguće otkriti mape intelektualnih struktura na polju otvorenog pristupa. Oni su procenili značaj članaka o otvorenom pristupu kao istraživačkom području koristeći bibliometrijske tehnike i naučnu vizualizaciju testirajući uzorak od 281 članka objavljenih od 2000. do 2010. godine. Autori su stvorili mapu koja pokazuje najvažnija pitanja na tom području, najpoznatije i najuticajnije naučne članke, najznačajnije autore i časopise sa područja OP.

Poslednja sesija Konferencije, "Kvalitet i evaluacija", imala je dva učesnika. Prvi, Arijel Glen (Ariel Glenn), zadužen za razvoj softvera u Vikipedija zadužbini u San Francisku, SAD, prikazao je teškoće kontrole kvaliteta u interaktivnom i otvorenom Internet okruženju, sa studijom slučaja medicinskih tekstova u Vikipediji. Korisnik se pita da li je moguća kontrola tačnosti i kvaliteta u enciklopediji u kojoj svako može biti urednik. Diskutovao je o pojmu kvaliteta i uputio na istoriju uređivanja članka u Vikipediji, onlajn-viki diskusije o sadržaju, veličini i prirodi grupa urednika, kao i da postoji sud o tome da li je članak višeg ili nižeg kvaliteta. Istakao je da se razmišlja o tome kako da se u budućnosti obezbedi menadžment kvaliteta ovog projekta.

Drugi na sesiji, a poslednji govornik na Konferenciji, bio je Aristidis Meletiu (Aristeidis Meletiou) sa Tehničkog univerziteta na Kritu, koji je razmatrao pitanje stvaranja i popunjavanja knjižnih zbirki, uzimajući u obzir aspekte koji se ne smeju zanemariti, a to su cena, zadovoljenje potreba čitalaca i njihovih zahteva, tako da se u radu preporučuju pravila za one koji odlučuju o nabavci u bibliotekama.

Svi učesnici su prihvatili Izjavu o otvorenom pristupu za otvoreno društvo (Statement on Open access for Open Society) koja je upućena Generalnoj skupštini IFLA-e. Na Konferenciji je bilo učesnika iz 16 zemalja sa 4 kontinenta, a neki od najavljenih govornika bili su odsutni. Prisutni autori imali su priliku da posete Arheološki i Pomorski muzej u Hanji, arheološko nalazište u Knososu i glavni grad Krita Heraklion sa Arheološkim muzejom.