Mr Miloš Utvić
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
misko@matf.bg.ac.rs

BibTeX – kreiranje personalnih bibliografija

Sažetak
U ovom članku je predstavljen BibTeX, bibliografski format nezavisan od modela citiranja, kao i prateći softver za upravljanje referencama. Iako se BibTeX pretežno koristi sa sistemom za pripremu dokumenata LaTeX, postoji i besplatan programski program za kreiranje i održavanje baza referenci u formatu BibTeX, JabRef. Ovaj program omogućava da se u dokumentima formata MS Word i OpenOffice citiraju reference iz spoljašnje baze referenci u formatu BibTeX.

Ključne reči: personalna bibliografija, BibTeX, bibliografski format, citiranje, softver

Prilikom pisanja naučnih i stručnih radova, uobičajena je praksa da autor citira radove drugih istraživača iz više razloga:

• "kako bi predstavio kontinuitet naučne misli o temi koju proučava";
• "u nameri da čitaoce upozna sa bibliografskim podacima o svim, ili odabranim ranijim radovima, kako bi takva selektivna ili potpuna bibliografija uvek mogla biti izvor novih istraživanja";
• "sa ciljem da opravda sopstveno bavljenje tom temom i istakne originalnost svojih sudova", itd.

Specijalizujući se za neku oblast, autor često formira i dopunjavu bibliografiju radova iz te oblasti, na koje najčešće ukazuje u svojim radovima. Tu spadaju i radovi samog autora, rezultati pojedinih etapa u njegovom dugogodišnjem istraživanju određene teme. Međutim, to još uvek ne znači da će u svakom narednom radu autoru biti lakše da citira, odnosno da referiše na elemente te kumulativne bibliografije. U zavisnosti od toga gde autor objavljuje svoj rad (časopis, zbornik radova i sl), tehnički urednici će od njega zahtevati da reference formatira na određeni način (model citiranja), koji se razlikuje od jednog do drugog tehničkog urednika. Vremenom su neki modeli citiranja postali nezvanični standardi za pojedine oblasti, ali ih i dalje ima previše. Stoga autor, prilikom pisanja svakog novog rada, mora da prilagođava svoje reference traženom modelu citiranja. Još je gora situacija kada je potrebno pripremiti zajedničku bibliografiju više istraživača (npr. na Filološkom fakultetu u Beogradu), pri čemu različiti istraživači prilažu svoje reference sa različitim modelima citiranja, a nije redak slučaj i da isti autor, skupljajući svoje reference, ne vodi računa o konzistentnom modelu citiranja, te ih u takvom obliku i prilaže.

Ovde se po ko zna koji put pojavljuje isti problem održavanja/ažuriranja dokumenata koji se u računarstvu rešava razdvajanjem sadržaja/strukture dokumenta od načina na koji će dokument biti prikazan/formatiran. Tipičan primer tog razdvajanja je upotreba stilova prilikom formatiranja dokumenata u programu MS Word, odnosno korišćenje CSS-stilova za definisanje konkretnog izgleda Veb prezentacija. Korisnici naviknuti na papirne dokumente, gde su forma i sadržaj jedno, obično zadržavaju takav stav i kad su elektronski dokumenti u pitanju. U tome im pomažu i programski paketi kod kojih se tokom uređivanja dokumenta istovremeno vidi i njegov konačni izgled. Takvi paketi se obično opisuju engleskom skraćenicom WYSIWYG (What You See Is What You Get – "to što vidiš to ćeš i dobiti") koja se izgovara vizivig. Tipičan predstavnik takvih programskih paketa je MS Word.

S druge strane, postoje programski paketi koji se trude da odvoje sadržaj/strukturu dokumenta od načina na koji će dokument biti prikazan/formatiran. To se obično svodi na to da korisnik opisuje strukturu teksta nekim meta-jezikom, tj. anotira delove teksta u skladu sa njihovim značenjem, a zatim tekst prepušta nekom dodatnom softveru da njegovu strukturu vizuelno prikaže, odnosno da pojedinačne elemente strukture formatira prema njihovom značenju. Tipični primeri jezika koji se koriste za anotaciju strukture su HTML i jezik za obeležavanje koji koriste sistemi za pripremu dokumenata, TeX i LaTeX. Programski paketi koji ih koriste, obično se sastoje iz više modula (za uređivanje teksta i anotaciju, za prevođenje u konačni oblik, za pregled konačnog oblika) i opisuju se engleskom skraćenicom WYSIWYM (What You See Is What You Mean – "to što vidiš je ono što si hteo") koja se izgovara vizivim.

U praksi su paketi tipa WYSIWYG popularniji jer su jednostavniji za korišćenje i obično zahtevaju instalaciju samo jednog programa. Međutim, korisnici naviknuti da direktno formatiraju delove dokumenta, nisu svesni da se u internoj strukturi dokumenta gube veze između elemenata, tj. program koji koriste nije više svestan veza između strukturnih delova teksta za koje korisnik sve vreme podrazumeva da su istog značenja (npr. naslovi, napomene i sl). To za posledicu ima da ako korisnik poželi da promeni formatiranje svih elemenata istog značenja (npr. napomena), to će najverovatnije morati da radi za svaku pojedinačnu napomenu posebno. S druge strane, iako je instalacija paketa tipa WYSIWYM obično komplikovanija, a korisnik mora da poznaje meta-jezik za opis strukture, održavanje vizuelnog izgleda dokumenta je daleko jednostavnije: izmene formatiranja za sve strukturne elemente sa određenim značenjem, npr. svih naslova, pasusa ili napomena u dokumentu se obavlja trenutno. Stoga su programi tipa WYSIWYM pogodniji za složenije dokumente (npr. knjige, seminarske radove, magistarske i doktorske teze i sl), dok su programi tipa WYSIWYG najkorisniji za brzo kreiranje kratkih, jednostavnih dokumenata.

Kada su u pitanju bibliografije, programi oba navedena tipa uglavnom koriste rešenja u duhu WYSIWYM. Jedno takvo rešenje je BibTeX.

BibTeX je nastao 1985. kao rezultat saradnje Orena Patašnika (Oren Patashnik) i Leslija Lamporta (Leslie Lamport). Mentor Patašnika na doktorskim studijama je bio Donald Knut (Donald Knuth), tvorac programskog sistema za pripremu dokumenata TeX, dok je Lamport autor sistema LaTeX , nadgradnje sistema TeX. Već te činjenice, kao i sam naziv BibTeX, sugerišu da je BibTeX usko vezan za LaTeX, i deli sa njim isti koncept koji smo već opisali kao WYSIWYM, a kojim se razdvaja sadržaj bibliografije od njenog modela citiranja. Sadržaj bibliografije se opisuje korišćenjem posebnog formata i rezultat je tekstuelna datoteka tipa .bib. Primer 1 ilustruje kratku bibliografiju koja se sastoji od dve jedinice.
Primer 1:

@BOOK{lamport86,
author = {Leslie Lamport},
title = {LaTeX: A Document Preparation System},
publisher = {Addison-Wesley},
year = {1986}
}
@MANUAL{patashnik88,
title = "BibTEXing. Documentation for general BibTEX users",
author = "Oren Patashnik",
year = "1988"
}

Početak bibliografske jedinice se prepoznaje po simbolu @ iza kog se navodi naziv tipa jedinice (članak u časopisu, rad u zborniku, knjiga i sl). Za nazivom tipa, između velikih zagrada ('{' i '}') sledi ključ i opis bibliografske jedinice. Ključ je proizvoljna niska karaktera (preporučuju se slova i cifre) koja na jedinstven način identifikuje bibliografsku jedinicu, kao što JMBG ili broj lične karte i prebivalište na jedinstven način identifikuju građanina. Ključ se koristi prilikom ukazivanja na bibliografsku jedinicu. LaTeX u tu svrhu koristi komandu \cite. Npr, ako bismo u tekstu želeli da referišemo na drugu referencu (Primer 1), dovoljno bi bilo da na odgovarajućem mestu navedemo komandu:

\cite{patashnik88}

Nakon obrade dokumenta pomoću neke implementacije sistema LaTeX i BibTeX (npr. MikTeX ), umesto navedene komande u tekstu će se pojaviti odgovarajuća referenca.

Opis jedinice je struktuiran, tj. informacije o jedinici su organizovane po poljima, pa se opis jedinice svodi na niz opisa polja međusobno razdvojenih zapetama. Opis jednog polja se zadaje u formatu

ime_polja = vrednost_polja.

Vrednost polja se navodi ili između velikih zagrada (Primer 1, prva jedinica) ili pod navodnicima (Primer 1, druga jedinica). Svaki tip bibliografske jedinice zahteva određena polja kao obavezna, ali sem njih se može navesti i čitav niz opcionih polja. Tabela 1 daje prikaz nekih tipova bibliografskih jedinica i njihovih obaveznih polja.

Prednost navedenog BibTeX-formata je mogućnost proširenja dodavanjem novih polja (npr. URL elektronskih izvora, ISBN/ISSN itd), kao i nezavisnost od modela citiranja.

Kreirane BibTeX-baze bibliografskih referenci mogu da se iskoriste u dokumentima na različite načine. Prvobitno je BibTeX bio namenjen samo za korišćenje u dokumentima pripremljenim pomoću sistema LaTeX. Međutim, danas se BibTeX može koristiti i u dokumentima pripremljenim pomoću paketa OpenOffice (verzije 2.4 i 3.x), pa čak i u novijim verzijama paketa Microsoft Office (verzije 2007 i 2010). Ovde će ukratko biti opisana sva tri načina.

Da bi se bibliografija pripremljena u formatu BibTeX "vizuelizovala" u dokumentu pripremljenom pomoću sistema LaTeX neophodno je nekoliko koraka. Najpre je potrebno pripremiti bazu u datoteci tipa .bib, a potom u dokumentu zadati željeni model citiranja, tj. vizuelni izgled bibliografije. Modeli citiranja se opisuju pomoću datoteka u formatu bst (skraćenica za "bibliografski stil") i uglavnom već postoje za sve popularne modele citiranja, tako da korisnik ne mora posebno da ih definiše, već samo da navede njihov naziv. Neke od BibTeX-bibliografskih stilova prikazuje Tabela 2. Odgovarajuća komanda za izbor bibliografskog stila (npr. stila dcu, predstavnika Harvardske familije stilova) je:

\bibliographystyle{dcu}

Poslednji korak je navođenje naziva datoteke u kojoj se nalaze bibliografske jedinice pomoću komande

\bibliography{naziv_datoteke_bez_ekstenzije}

S obzirom da se sadržaj bibliografije zadaje kao običan tekst (uz specijalne komande za prikaz karaktera koji ne pripadaju karakterskom skupu ASCII), njeno kreiranje je relativno jednostavno. Međutim, za korisnike koji nisu naviknuti na programe tipa WYSIWYM, prethodno objašnjenje deluje suviše nerazumljivo. Takođe, broj različitih naziva za tipove bibliografskih jedinica nije zanemarljiv, a nezgodno je i pamtiti koja polja su obavezna za koji tip jedinica. Na sreću, postoji dovoljno kvalitetnih programa za kreiranje i održavanje baza referenci u formatu BibTeX, koji nude korisniku da izabere željeni tip jedinica iz ponuđene liste tipova, kao i da se koncentriše samo na sadržaj polja, dok sam program vodi računa o tome koja su polja obavezna za izabrani tip i tome obaveštava korisnika. Ti programi omogućavaju i da se baza snimi u formatima koje podržavaju novije verzije popularnih WYSIWYG-programa (poput paketa OpenOffice i Microsoft Office), tako da i ti programi mogu koristiti bibliografske reference kreirane u BibTeX-formatu . Jedan od najpopularnijih besplatnih predstavnika takvih programskih paketa je JabRef .

JabRef automatski sortira bibliografske jedinice u bazi prilikom svakog ažuriranja. Takođe, omogućava njihovo grupisanje u celine (različite celine mogu sadržati zajedničke reference). Podržano je i definisanje skraćenica za puna imena časopisa, tako da korisnik prilikom unosa ne mora da navodi duga imena, već samo skraćenicu na osnovu koje program automatski popunjava puno ime časopisa. JabRef omogućava i pretraživanje i preuzimanje bibliografskih refenci sa sajtova postojećih baza elektronskih bibliografija (CiteSeer, IEEEXplore, Medline, Jstor, Spires). Ono što je posebno bitno za domaće korisnike je i jednostavniji rad sa karakterima specifičnim za srpsku latinicu (š, ž, ć, č, đ) u odnosu na LaTeX, a pogotovo je olakšan je rad sa ćirilicom, pošto se baza bibliografskih referenci može sačuvati u proizvoljnom kodnom rasporedu (Unicode, UTF-8, CP-1251, ISO-8859-5 itd).

Naravno, još uvek ima nekih nedostataka koji se pre svega odnose na lokalizaciju. Naime, BibTeX zahteva da se u polju author imena i prezimena više autora međusobno razdvajaju rezervisanom rečju and. Prilikom prikaza reference, imena i prezimena različitih autora se razdvajaju zapetom, samo se poslednji autor odvaja od ostalih rezervisanom rečju and. U slučaju domaćih referenci, pogotovo onih zapisanih ćirilicom, to nije prihvatljivo, tako da je neophodna ručna intervencija.

Bez obzira na sve navedene nedostatke, BibTeX je definitivno jedan od najzastupljenijih formata elektronskih bibliografija . Prednosti koje pruža (lakoća održavanja baze referenci, jednostavne izmene modela citiranja, automatsko sortiranje referenci), dovoljan su razlog da svako ko se bavi izradom bibliografija uloži napor i savlada njegovo korišćenje.

LITERATURA

1. Vraneš, Aleksandra. Bibliografsko citiranje – uputstvo. Beograd: Filološki fakultet, 2010. http://www.fil.bg.ac.rs/postdipl/Bibliografija%20uputstva.ppt (preuzeto 14. 9. 2010).
2. Krstev, Cvetana i Duško Vitas. "Informatički pogled na bibliografiju". U Srpska bibliografija danas. Ur. Aleksandra Vraneš, 229-241. Novi Sad: Matica srpska, 2008.
3. JabRef, reference manager. http://jabref.sourceforge.net/ (preuzeto 14. 9. 2010).
4. MikTeX. http://miktex.org/
5. MS Word 2007: Bibliography. http://www.youtube.com/watch?v=6DYuUGP7vLg (preuzeto 14. 9. 2010).
6. Nenadić, Goran, Predrag Janičić i Aleksandar Samardžić. LaTeX za autore. Beograd: Kompjuter biblioteka, 2003.
7. Patashnik, Oren. BibTEXing, Documentation for general BibTEX users. 1988. http://rpm.scl.rs/CTAN/biblio/bibtex/contrib/doc/btxdoc.pdf (preuzeto 22. 8. 2010).