Finansiranje kulture je anahroni sistem koji bi trebalo što pre promeniti

Intervju sa Miloradom Đurićem, pokrajinskim sekretarom za kulturu

Aktuelni problem statusa biblioteka i bibliotekara u Srbiji naveo je redakciju našeg časopisa da pokrene seriju intervjua sa ličnostima koje mogu da imaju uticaj na promenu sadašnjeg stanja. Naš sagovornik na ovu temu je Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu. U ovom intervjuu on govori o položaju biblioteka u Vojvodini u uslovima ekonomske krize, njihovom finansiranju i podršci koju Sekretarijat za kulturu pruža bibliotekama.

Milorad Đurić rođen je 1960. godine u Izbištu, opština Vršac. Srednju ekonomsku školu završio je 1979. godine u Vršcu. Diplomirao je 1986. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za sociologiju. Od 1991. do 1994. bio je zaposlen u Centru za socijalni rad u Vršcu. Radio je kao glavni i odgovorni urednik magazina Košava od 1993. U periodu od 1994. do 1997. bio je član Izvršnog odbora SO Vršac zadužen za kulturu, obrazovanje i sport. Funkcije potpredsednika Pokrajinskog odbora i sekretara Izvršnog odbora Demokratske stranke obavljao je od 1998. do 2000, a 1999. postaje predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Vršcu. Od 2000. predsednik je Skupštine opštine Vršac, a od 2000. do 2003. bio je poslanik u saveznoj Skupštini. Član je Predsedništva Demokratske stranke od februara 2004. Funkciju pokrajinskog sekretara za informacije obavljao je od 2004. do 2008. godine, kada prelazi u Pokrajinski Sekretarijat za kulturu.

Šta novi Zakon o kulturi donosi bibliotekarstvu i koji ga podzakonski akti prate?

Đurić: Zakonom o kulturi utvrđeno je da opšti interes u kulturi obuhvata izgradnju jedinstvenog informacionog sistema i matične funkcije u bibliotečkoj delatnosti. Pored toga, u kontekstu kulturnih delatnosti, pominju se i poslovi vezani za bibliotečko-informacionu delatnost. Zakon o kulturi daje i opšti okvir za osnivanje, delatnost, rad i finansiranje biblioteka. Posebnim zakonima kojima se regulišu pojedine oblasti kulture, uključujući naravno i bibliotečku delatnost, regulisaće se konkretnije i specifična pitanja u ovoj oblasti. Do sada su, na osnovu Zakona o kulturi, sačinjeni prednacrti Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Zakona o obaveznom primerku publikacija.

Kako procenjujete da ekonomska kriza utiče na biblioteke?

Đurić: Ekonomska kriza je pogodila sve aspekte društva, pa samim tim i kulturu, odnosno, biblioteke. Ovo je druga godina za redom u kojoj su naši programski budžeti umanjeni za 50% u odnosu na 2008. godinu. To je značajno smanjenje sredstava i sigurno je da će dovesti, u najboljem slučaju, do ozbiljne stagnacije u kulturi. Ipak, neophodno je razumeti da kriza pogađa sve i da je ovo drastično smanjenje budžetskih rashoda deo plana za ukupnu finansijsku konsolidaciju državne ekonomije.

Da li ste zadovoljni delom budžeta koji je izdvojen za kulturu?

Đurić: U budžetu Vojvodine učešće kulture iznosi 3%. To je više nego na republičkom nivou (učešće kulture je ispod jednog procenta), ali manje nego što je, po našim procenama, neophodno. Ipak, veći problem predstavlja činjenica da se radi o transfernim sredstvima koja se iz republičkog Ministarstva prebacuju Pokrajinskom sekretarijatu, a onda distribuiraju korisnicima. Radi se o jednom anahronom sistemu koji bi trebalo što pre promeniti. Konačno, ovakav sistem je prouzrokovao niz problema na relaciji Ministarstvo – Sekretarijat i ozbiljnu krizu u 2009. godini, kada je bilo dovedeno u pitanje finansiranje pokrajinskih ustanova kulture.

Kako vidite savremene odnose u oblasti kulture i stvaranje novog kulturnog ambijenta i ponude? Gde je tu mesto biblioteka?

Đurić: Kompleksnost ovog pitanja prevazilazi okvire intervjua. Ukratko – mislim da tehnološke promene u domenu elektronskih komunikacija snažno utiču i na oblast kulture. Zahvaljujući Internetu, višestruko je povećan stepen dostupnosti različitih kulturnih sadržaja, a umanjen je značaj teritorijalne udaljenosti. Internet je uticao i na "proizvodnju" i na "potrošnju" kulture. U tom novom ambijentu, mnoge stare institucije kulturnog sistema su se suočile sa potrebom da redefinišu svoju misiju. To se svakako odnosi i na biblioteke. Mislim da će u budućnosti ti izazovi biti sve dramatičniji.

Šta Sekretarijat čini kako bi unapredio i modernizovao rad biblioteka?

Đurić: Sekretarijat već nekoliko godina finansijski pomaže projekat "Bibliotečka mreža Vojvodine", koji realizuje Inovacioni centar za biblioteke i arhive Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Projekat obuhvata prilagođavanje softverskog sistema specifičnostima onih biblioteka u Vojvodini koje su prihvatile novi softverski sistem BISIS (generisanje izveštaja o bibliografskoj građi, statistički izveštaji o korisnicima biblioteke i izveštaji o čitanosti bibliografske građe), kao i unapređenje sistema za održavanje softvera u distribuiranom mrežnom okruženju (komunikaciona i softverska povezanost biblioteka u mreži i, na taj način, međusobna razmena bubliografskih zapisa putem Interneta). Pored toga, Sekretarijat svake godine sufinansira nabavku knjiga opštinskim bibliotekama i za to je ove godine izdvojeno 3 miliona dinara, a sufinansira se i matična delatnost biblioteka. Zavisno od mogućnosti, omogućava se i nabavka računarske i druge opreme neophodne za rad biblioteka.

Na koji način Sekretarijat podržava međunarodnu saradnju biblioteka? Ne znamo da li Vam je poznato da, zbog oskudnih materijalnih sredstava, biblioteke teško sarađuju i unutar okruga?

Đurić: Sekretarijat za kulturu je, početkom 2010. godine, raspisao konkurs čiji je cilj bio podsticanje regionalne prekogranične saradnje. Koliko je meni poznato, nijedna biblioteka se nije javila na taj konkurs. Dakle, neophodno je da ljudi koji rade u bibliotekama osmisle projekte i jave se na konkurs. Jednostavno.

Da li znate da je i projekat Pančevačkog čitališta prihvaćen od strane nadležnih tela koja su brinula o raspodeli sredstava iz NIP-a prve godine kada je ovaj fond formiran? Iako smo prošli čitavu proceduru (što nije bilo nimalo lako) i učinili sve što je od nas traženo, taj novac do danas nismo dobili. Reč je o milion dinara za izgradnju i opremu. Da li će Sekretarijat nešto preduzeti po ovom pitanju i da li ćemo taj novac dobiti?

Đurić: To pitanje, ipak, morate postaviti odgovornima u NIP-u.

Da li je Sekretarijat prilikom analize sistema finansiranja kulturnih institucija i programskih manifestacija došao do zaključka da pretežni deo sredstava iz budžeta završava u Novom Sadu? Da li Sekretarijat namerava da ovo promeni i šta čini po ovom pitanju?

Đurić: Kulturne ustanove čiji je osnivač Pokrajina su, uglavnom, smeštene u Novom Sadu pa otuda, pretpostavljam, i utisak da je na delu "novosadizacija" u kulturnoj politici Vojvodine. Što se finansiranja ostalih projekata tiče, odnos je približno 50%:50%. Demetropolizacija kulture u Vojvodini jeste jedan od glavnih ciljeva Sekretarijata. Pokušavamo da definišemo prioritetne projekte koji su specifični u nekoj lokalnoj sredini, a s druge strane, dovoljno kvalitetni i samim tim "vidljivi" na pokrajinskom nivou. Dobri primeri ovakvih projekata su Kreativni atelje Jožef Nađ u Kanjiži, Tera u Kikindi, Galerija naivnog slikarstva u Kovačici, KOV u Vršcu, Zeleno zvono u Zrenjaninu, Muzej Ilijanum i Galerija Sava Šumanović u Šidu, Tamburaški festival u Deronjama, Fokus fondacija u Subotici, Art centar Hleba i igara u Staroj Pazovi, itd.

Da li smatrate da izdavači imaju veliki uticaj na Ministarstvo i Sekretarijat?

Đurić: Kvalitetni projekti su jedini način da izdavači "utiču" na Sekretarijat za kulturu.

U Vojvodini je odluka o izboru knjiga za otkup prepuštena bibliotekama, a mi to smatramo dobrim rešenjem (osim nekih tehničkih detalja). Kakav je Vaš stav i zašto se razlikuje pristup Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu ovom pitanju? Da li smatrate da su sredstva koja Sekretarijat izdvaja za ove namene dovoljna?

Đurić: Smatramo da su same biblioteke u potpunosti kompetentne da vrše izbor knjiga koje će otkupljivati. Ne znam koji su argumenti Ministarstva što se njihovog sistema otkupa tiče. Sredstva za otkup knjiga svakako da nisu dovoljna, ali to je pitanje finansijskih kapaciteta.

Septembar je, a ustanove kulture (barem u Pančevu) nisu dobile ni od Ministarstva ni od Sekretarijata ni ugovore, ni novac za odobrene projekte?

Đurić: Nažalost, mislim da ne raspolažete tačnim podacima. Do sada je, naime, projektima i ustanovama sa teritorije grada Pančeva, Sekretarijat za kulturu, od 5.494.000 dinara, koliko je planirano za 2010. godinu, isplatio 4.200.000 dinara. Dakle, 80% od predviđenih sredstava.

Da li obilazite biblioteke u Vojvodini i da li je u Vašoj agendi i pančevačka biblioteka?

Đurić: Kad god imam organizovanu posetu nekoj opštini ili gradu obilazim i tamošnje biblioteke. Pančevačka biblioteka je jedna od najboljih biblioteka u Vojvodini i svakako je u planu poseta.

Razgovor vodili Goran Trailović i
Gordana Stokić Simončić