Miljana Đukić
milja@bgb.rs

Katarina Mihajlović
kacaz@bgb.rs
Biblioteka grada Beograda

Normativna kontrola u međunarodnim okvirima

Sažetak
U radu je prikazan razvoj međunarodne normativne kontrole, kao i primeri normativnih zapisa projekta VIAF.

Ključne reči: normativna kontrola, VIAF, OCLC, katalogizacija, MARC, UNIMARC

Osnovna i najvažnija funkcija bibliotečkih kataloga je da na najjednostavniji i najpotpuniji način daju odgovore o građi koju biblioteka poseduje. Od prvih bibliotečkih kataloga na glinenim tablicama, pa sve do najsavremenijih na Vebu, bibliotekari širom sveta nastoje da usvajanjem i primenom kataloških pravila što više unificiraju svoj posao, kako bi korisnicima, zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama, bile dostupne informacije. Međunarodna bibliotečka zajednica već decenijama pokušava da nađe način kako bi se sproveo koncept normativne kontrole u bibliotekama širom sveta, čime bi se postigla ušteda u vremenu i novcu prilikom katalogizacije, a još više tačnost i pouzdanost navedenih podataka. Normativna kontrola pomaže korisnicima pri pronalaženju informacija zahvaljujući svojoj doslednosti u strukturisanju podataka. Imajući u vidu da količina informacija dostupnih korisnicima raste brzo i neprekidno iz dana u dan, efektivna upotreba normativne kontrole pomaže bibliotekarima-katalogizatorima da kreiraju pristupne tačke zapisima elektronskog kataloga, a samim tim se olakšava i ubrzava korisničko pretraživanje.

Projekti normativne kontrole

Sredinom devedestih godina dvadesetog veka, Evropska komisija je pokrenula dvogodišnji Projekat AUTHOR u kojem je učestvovalo pet evropskih nacionalnih biblioteka: Nacionalna biblioteka Francuske, Britanska biblioteka, Kraljevska biblioteka u Belgiji, Nacionalna biblioteka Španije i Nacionalna biblioteka Portugala. Rukovođenje projektom povereno je Nacionalnoj biblioteci Francuske. Cilj Projekta je bio istraživanje međunarodne razmene i ponovno korišćenje normativnih zapisa za lična i kolektivna imena.

Izabran je uzorak od 100.000 normativnih zapisa za lična i kolektivna imena koji su konvertovani uz pomoć USEMARCON konvertora u UNIMARC format normativnih zapisa za testnu bazu. Baza je bila dostupna uz pomoć protokola Z39.50 preko Veba. Poseban izazov predstavljala je činjenica da su biblioteke koristile različite jezike za katalogizaciju (engleski, nemački, portugalski, španski i holandski), kataloška pravila (AACR2 i nacionalne standarde Belgije, Francuske, Portugala i Španije), formate bibliografskih zapisa i lokalni sistem za svoje onlajn normativne zapise. U upotrebi je bilo pet MARC formata: KBRMARC (Belgija), INTERMARC (Francuska), BLMARC (Velika Britanija), UNIMARC (Portugal) i IBERMARC (Španija) i četiri lokalna sistema: GEAC (Francuska i Portugal), VUBIS (Belgija), WLN (Velika Britanija) i ARIADNA (Španija).

Kongresna biblioteka u Vašingtonu, u saradnji sa oko 80 biblioteka u svetu, u okviru Programa uzajamne katalogizacije učestvuje i gradi normativnu datoteku imena – NACO . Ova datoteka sadrži preko pola miliona normativnih zapisa za lična imena, kolektivna tela, jedinstvene stvarne naslove, naslove serija i geografske nazive. Pored ove, poznata je i normativna datoteka predmetnica - SACO . Mnoge biblioteke u svetu kupuju ove normativne baze podataka. Nacionalne biblioteke Rusije, Francuske i Nemačke potpisale su ugovor sa NACO i učestvuju u Programu i na taj način uspostavljaju normativnu kontrolu u svojim zemljama.

Projekat Virtuelna međunarodna normativna datoteka - VIAF

Rezultat napora da se uštede sredstva i vreme prilikom katalogizacije predstavlja i projekat Virtuelna međunarodna normativna datoteka - VIAF koji su pokrenule 2003. godine Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Nemačka nacionalna biblioteka i OCLC , a kasnije im se pridružila i Francuska nacionalna biblioteka. To je zajednički projekat u kojem biblioteke učesnice nastoje da realizuju koncepciju IFLA-ine Sekcije za katalogizaciju koja se odnosi na međunarodnu saradnju u oblasti normativnih datoteka.

Koncept VIAF podrazumeva virtuelno povezivanje nacionalnih normativnih datoteka ličnih imena preko ukrštene datoteke, čime je kreirana jedna međunarodna normativna datoteka. Uparivanjem i povezivanjem normativnih datoteka ličnih imena velikih nacionalnih biblioteka koje učestvuju u ovom projektu, dokazano je da se VIAF pristup može sprovesti i sa veoma velikim količinama podataka.

Projekat je bio podeljen na četiri stupnja u kojima je izvršeno:

• uparivanje datoteka, identifikovanje identičnih zapisa, povezivanje identičnih normativnih zapisa imena u ukrštenu datoteku;
• izgradnja VIAF servera;
• uspostavljanje redovnog toka aktivnosti između VIAF-a i normativnih datoteka korišćenjem porotokola OAI i
• izrada korisničkog interfejsa, primena Unicode , aktiviranje za korisnička pretraživanja.

U okviru prvog stupnja projekta, OCLC je vršio uparivanje normativnih zapisa ličnih imena Kongresne biblioteke sa nemačkom normativnom datotekom ličnih imena - Personnennamendatei. Za upoređivanje karakterskih niski korišćen je algoritam zasnovan na trigramima. Kad se pronađe podudarni zapis imena, kreira se VIAF zapis. VIAF zapis sadrži identifikacioni (ID) broj normativne datoteke i usvojenu personalnu odrednicu za oba izvora, čime se upućuje nazad na izvorne zapise. Prilikom uparivanja, postojali su jaki atributi za poklapanje: zajednički naslov, zajednički kontrolni brojevi (ISBN , ISSN , ili LCCN ), tačna godina rođenja i smrti, ime kao predmet i zajednički autori. Kao slabi atributi navedeni su: samo godina rođenja ili smrti, format (knjiga, film...), jezik, izdavač, delimično poklapanje naslova, godina izdavanja, zemlja...

Od jeseni 2009. godine, u projektu učestvuje 15 organizacija: Nacionalna biblioteka Australije, Nacionalna biblioteka Češke, Biblioteka Aleksandrina u Egiptu, Nacionalna biblioteka Francuske, Nemačka nacionalna biblioteka, Istraživački institut Geti, Nacionalna biblioteka Izraela, Centralni institut za uzajamni katalog u Italiji, Nacionalna biblioteka Portugala, Nacionalna biblioteka Španije, Nacionalna biblioteka Švedske, Švajcarska nacionalna biblioteka, Kongresna biblioteka, Vatikanska biblioteka i OCLC. U VIAF projekat uključuju se i japanski Nacionalni institut za informatiku, Kanadska biblioteka i arhiv i NUKAT - poljski uzajamni katalog.

Glavni i dugoročni cilj ovog projekta je uključivanje što većeg broja biblioteka sa njihovim normativnim zapisima koji će putem Veba biti dostupni korisnicima širom sveta.

Pretraga VIAF-a je prilično jednostavna (slika 1). Linija za pretragu ima tri dela. U prvom se može odabrati polje koje se pretražuje: Sva polja (All Fields), Sva imena (All Names), Usvojena imena (Preferred Names) i naslovi dela (Work Titles). Drugi deo nudi mogućnost izbora svih ili samo određene normativne datoteke neke od zemalja učesnica projekta. U liniji za pretraživanje dovoljno je započeti kucanje prezimena željenog autora i u padajućem meniju se nižu prezimena koja počinju tim slovima nudeći prezime, ime i godine rođenja i smrti.

Kao rezultat (slika 2) dobija se ispis koji sadrži sledeće:
• spisak usvojenih imena (Preferred Formes) - zastavica označava zemlju u čijem se katalogu normativna datoteka nalazi. Na osnovu oznake polja može se videti da li je struktura normativne datoteke u MARC21 (100a) ili UNIMARC (200a) formatu;
• spisak neusvojenih tačaka pristupa - polje 400a;
• spisak srodnih tačaka pristupa - polje 500a;
• spisak odabranih naslova;
• spisak zemalja u kojima su dela izdata. U ovom polju se nalazi mapa i spisak zemalja i broj dela koja su izdata, a zastava pored označava normativnu datoteku koja ima makar neko izdanje iz navedene zemlje;
• statistika objavljivanja dela;
• u polju izabranih izdavača nalaze se podaci o tome koja normativna datoteka ima neko izdanje navedenog izdavača;
• osnovne informacije o autoru (pol, nacionalnost, jezik na kojem piše), kao i relevantni linkovi na kojima se može pročitati nešto više o njemu.

Upotreba informacionih tehnologija u razvoju automatizovanih bibliotečkih sistema u prethodnim decenijama olakšala je i unapredila sprovođenje normativne kontrole u bibliotekama i omogućila povezivanje biblioteka na svetskom nivou.

Razvojem OPAC-a i normativne kontrole, korisnici biblioteka mogu sada da budu automatski preusmereni sa neusvojene tačke pristupa na usvojenu tačku pristupa, bez ulaganja bilo kakvog dodatnog napora prilikom pretraživanja.

Katalogizatori za izradu dobre normativne datoteke ulažu ogroman trud, istraživanje i znanje, dok korisnici to često i ne primete. Ovo je potpuno razumljivo, s obzirom na činjenicu da korisnika jedino zanima kako da na najjednostavniji način dođe do željenih informacija, a posao katalogizatora je da to omogući.

Slika 1 – prozor za pretragu
Slika 2 – rezultat pretrage
Slika 3 (levo) – lista neusvojenih i srodnih tačaka pristupa
Slika 4 (desno) – dodatni podaci upita

LITERATURA

1. Bennett, Richard, Christel Hengel, Thomas B. Hickey, Edward T. O'Neill and Barbara B. Tillet. "Virtual International Authority File" (PPT:325K/25 slides). Rad predstavljen na ALA Annual Conference, New Orleans, Louisiana, USA, 24 June 2006.
2. OCLC. VIAF (Virtual International Authority File). [Dublin, Ohio]: OCLC. http://viaf.org/ (preuzeto 1. 9. 2010).
3. OCLC. VIAF (The Virtual International Authority File). [Dublin, Ohio]: OCLC. http://www.oclc.org/research/activities/viaf/ (preuzeto 1. 9. 2010).
4. Voldering, Brita. "Povezivanje sa korisnicima: Evropa i višejezičnost". Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1 (2006): 23-36.
5. Popović-Bošković, Gordana. "Normativna kontrola u 21. veku". Infoteka god. 1, br. 1 (2001): 25-29.
6. Tillett, Barbara B. Authority Control on the Web. http://www.loc.gov/catdir/bibcontrol/tillett_paper.html (preuzeto 16. 5. 2010).