Milica Matijević
Biblioteka "Dimitrije Tucović", Lazarevac
milica.biblioteka@gmail.com

Čitaoci u dečjoj biblioteci

Janković, Slavica. Čitaoci u dečijoj biblioteci. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2009.

Ova, za sve bibliotekare koji rade sa decom, izuzetno dragocena knjiga, proširena je i priređena verzija magistarske teze "Korisnici dečijih biblioteka i njihova čitalačka interesovanja", odbranjene 2006. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. No, ona je pre svega zavidan rezultat dugogodišnjeg autorkinog bavljenja problematikom unapređenja čitalačkih navika i interesovanja kod dece.

Taj rezultat sistematično je prezentovan na devedesetak strana u deset poglavlja, koja obuhvataju i vrlo obiman spisak korišćene literature, kao i detaljno izrađen indeks pojmova.

Već u predgovoru, autorka obrazlaže motive, namere i okvire svog istraživanja. Ukazujući na opadanje čitalačkog interesovanja kod najmlađih, otkriva nameru istraživanja da bibliotekama, lokalnoj upravi, raznim kulturnim ustanovama i udruženjima pruži naučno utemeljene rezultate i predloge kako menjati postojeće stanje i pruži pomoć u prevazilaženju stihijske situacije na prelazu od tradicionalnog ka savremenom modelu.

U uvodu se se definišu korisnici dečjih biblioteka i analiziraju njihova čitalačka interesovanja, potrebe i navike. U uvodnom poglavlju se pojavljuje i glavni motiv ovog rada, koji se kasnije često ponavlja, a to je da stvaranje uslova i ohrabrivanje deteta da koristi biblioteku od najranijeg uzrasta povećava mogućnost da ono i kao odraslo bude korisnik biblioteke. S druge strane, ti i takvi, zahtevni i dinamični korisnici, postavljaju nove zahteve pred našu profesiju.

Prvi deo sledećeg poglavlja svojevrsna je priprema analize stvaranja pretpostavki za uspešno kreiranje odnosa dečjih biblioteka i korisnika. Ta priprema se sastoji u pregledu i opisu najvažnijih međunarodnih i domaćih zakona i drugih propisa o bibliotečkoj delatnosti i pravima deteta. U ovom delu saznajemo koja sve dokumenta štite pravo deteta na pristup informacijama, a prvenstveno na pristup knjizi. Autorka ide dalje, i upoznaje nas i sa razvojem prava literarnih stvaralaca za decu, kao i organizacijama koje ih štite i unapređuju. Dalje, u istom poglavlju, saznajemo kakve sve vrste dečjih biblioteka danas postoje, koji su njihovi zadaci danas, koje su njihove funkcije, kako se ostvaruje dobra saradnja sa roditeljima, nastavnicima, pedagozima. Možda je najinteresantniji deo ove značajne studije upravo definisanje korisnika i metoda motivisanja za korišćenje usluga biblioteke od najranijeg uzrasta. Iskustvo prve knjige za svakog od nas je neprocenjivo. Iz ovog dela ćemo saznati i koji su pasivni i aktivni faktori koji utiču na to iskustvo. Autorka nas u ovom poglavlju upućuje i na aktivnosti IFLA-e na razvoju biblioteka za decu, a takođe nam navodi i niz dobrih primera iz prakse dečjih biblioteka u svetu i kod nas, koja su veoma dragocena u smislu novih saznanja i poređenja sa sopstvenom praksom. Poslednji deo ovog poglavlja analizira značaj bibliotekara, koji je iz svega prethodno iznetog nesumnjivo velik. Posebni zahtevi koji se postavljaju pred bibliotekara u dečjoj biblioteci, koji uključuju i neophodnost dinamičnog praćenja i podržavanja svih etapa u razvoju čitalačke kulture deteta čitaoca, a kao krajnji rezultat imaju aktiviranje individualnih potencijala svakog deteta, nameće uključivanje specijalista iz raznih oblasti kao potrebu rada u dečjim bibliotekama.

U sledećem poglavlju pod naslovom "Korisnici u Narodnoj biblioteci 'Petar Kočić' na Vračaru", detaljno je predstavljen rad u ovoj opštinskoj biblioteci, kao i u dečjem odeljenju "Pinki" i mešovitim odeljenjima u ograncima "Filip Kljajić", "Veselin Masleša" i "Laza Lazarević". Ovde bi trebalo ukazati na veoma reprezentativan izbor biblioteke koja se nalazi u užem gradskom jezgru i ima brojne mogućnosti saradnje sa lokalnim institucijama kulture i obrazovanja, kao i sa ustanovama za brigu o deci. Način na koji je predstavljena analiza čitalačkih navika dece predškolskog, osnovnoškolskog uzrasta i dece sa posebnim potrebama, učinio je da ove grupe budu preciznije identifikovane i vidljivije, što do sada nije bio tako čest slučaj u našoj stručnoj literaturi. Poseban deo ovog poglavlja posvećen je odraslima u dečjoj biblioteci, što takođe nije čest slučaj analize.

U poglavlju pod naslovom "Slika dečijih biblioteka u javnosti", saznajemo i da raskidanje sa tradicionalnim modelom poslovanja donosi i dodatni napor koji zaposleni u biblioteci moraju da učine da osvoje naklonost i razumevanje svojih korisnika. Upoznati svoje korisnike, omogućiti njima da upoznaju nas, pronaći zajednički jezik, unaprediti svoje usluge u skladu sa potrebama sredine i učiniti ih efikasnim i efektivnim, osnova je za profesionalno delovanje dečjih biblioteka.

U zaključku, autorka prilično oštro daje sliku stanja u kojem se nalazi rad sa decom u opštinskim biblioteka Beograda. Vrlo detaljno su predstavljeni mogući razlozi za ovakvo loše stanje i ukazano je na najbitnije činioce koji su usporili i onemogućili brži razvoj i uspešnije poslovanje. Tako postavljena slika ne služi joj za žalopojku već kao osnova za predloge kako stanje promeniti što pre i što efikasnije.

Stručna vrednost ove knjige preporuka je za njeno uključivanje u fondove svih dečjih biblioteka, kako školskih, tako i javnih. Istinska strast njene autorke u zastupanju profesije kojom se bavimo još je veća preporuka za sve koji znaju o čemu govorimo.