Milica Cvetković
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
milica.cvetkovic@ymail.com

Biblioteka Centra Pompidu

Sažetak
U radu će biti prikazana Biblioteka Centra Pompidu, status, ciljevi, principi njenog funkcionisanja, organizacija.

Ključne reči: Biblioteka Centra Pompidu, usluga "pitaj bibliotekara", QuestionPoint, informaciono-komunikacione tehnologije, korisnici sa invaliditetom

Uvod

Istorija osnivanja Biblioteke javnog informisanja u Parizu, prepliće se sa istorijom osnivanja Centra Žorž Pompidu, u okviru kojeg je zapravo i nastala 1977. godine. Iako je u smislu organizacije i funkcionisanja ova biblioteka potpuno samostalna, ipak je poznata, ako ne i poznatija, kao Biblioteka Centra Pompidu . Centar je, inače, nazvan po Žorž Pompiduu, koji je za svog predsedničkog mandata pokrenuo ideju o njegovoj izgradnji. Najpre je bilo zamišljeno da to bude samo Muzej savremene umetnosti i odabran je plato Bobur kao jedini pogodan prostor za njegovu izgradnju. Taj prostor je, međutim, bio i jedini pogodan za izgradnju velike javne biblioteke, tako da je najzad odlučeno da projekti budu ujedinjeni.

Prema zamisli predsednika Pompidua, biblioteka je trebalo da privuče posetioce koji bi potom mogli da otkrivaju ostale aktivnosti koje Centar nudi. "Želeo bih", objašnjavao je on, "da Pariz dobije kulturni centar, koji bi bio istovremeno muzej i kreativni centar i u kome bi ravnopravno obitavala plastična umetnost sa muzikom, filmom, knjigama, audiovizuelnom produkcijom i istraživanjem." Ideja je, dakle, bila više nego originalna, podrazumevajući pod jednim krovom, uz Biblioteku javnog informisanja, još i Nacionalni muzej moderne umetnosti , Centar za muziku i akustična istraživanja , kao i Biblioteku Kandinski .

Ideja je bila originalna čak i u arhitektonskom smislu. U pitanju je rad italijanskog arhitekte Renca Piana (Renzo Piano) i njegovog britanskog kolege Ričarda Rodžersa (Richard Rogers), koji su odlučili da na eksterijer građevine budu postavljeni elementi tipični za enterijer, poput pokretnih stepenica, liftova i cevi. Imali su, dakle, ideju "izvrnute zgrade". Sve to sa ciljem da dobiju na prostoru u unutrašnjosti zgrade namenjenom posetiocima, a koncipiranom tako da razbuđuje ljudski duh. Sagrađena u jednom od najstarijih kvartova Pariza, ova građevina je izazvala brojna negodovanja Parižana, ipak, nije trebalo dugo da Centar Pompidu postane jedan od glavnih simbola grada. Vremenom je ovoj jedinstvenoj kulturnoj instituciji grad Pariz postao čak i pretesan, tako da je nedavno otvorila ogranke u Mecu i Šangaju.

Organizacija i funkcionisanje

Lider među javnim bibliotekama Francuske, kojih je danas 4.398, Biblioteka Centra Pompidu ima poseban status. Naime, ova biblioteka, a uz nju i Francuska nacionalna biblioteka i Biblioteka Grada nauke i industrije nalaze se u nadležnosti Ministarstva kulture, u čijem nadleštvu su danas takođe i svi francuski arhivi i muzeji, Direkcija za izdavaštvo, Nacionalni centa za saradnju biblioteka, kao i Nacionalni centar za književnost.

Biblioteka Centra Pompidu je centralna biblioteka grada Pariza i zadužena je za upravljanje sistemom javnih biblioteka na teritoriji grada. Biblioteku finansira Ministarstvo kulture u visini od 75% njenih potreba, a preostalih 25% Biblioteka sama zarađuje. Sredstvima dobijenim od Ministarstva Biblioteka samostalno raspolaže, kao što je i potpuno nezavisna od Centra Pompidu u vođenju politike i strategije svog razvoja i funkcionisanja.

Sve usluge namenjene korisnicima su potpuno besplatne i ono što, između ostalog, ovu biblioteku čini jedinstvenom, jeste da nema apsolutno nikakvih formalnosti oko učlanjenja. Upravo iz tog razloga su, uz studente, emigranti najbrojniji među korisnicima. Uz to što im niko ne traži dokumenta, zbog čega se osećaju ravnopravnim sa ostalim korisnicima, ova grupa korisnika ovde može potpuno besplatno da nauči francuski jezik. Naime, odeljak nazvan Autoformation, nudi preko 900 najsavremenijih interaktivnih metoda za učenje i usavršavanje čak 220 jezika, učenje i usavršavanje rada na računaru ili pak pripremu testova za vožnju. Kao dopunu metodama za učenje jezika, ovaj odeljak podrazumeva još i 16 specijalnih televizora na kojima korisnici mogu da prate program na 16 različitih jezika. Ovaj "pododeljak" je nazvan "Televizije sveta" .

Građa Biblioteke broji oko 500.000 papirnih dokumenata, dok je ostali materijal u elektronskoj formi. Ova biblioteka je, inače, na čelu Konzorcijuma biblioteka Francuske za objedinjenu nabavku on-line časopisa i baza podataka . Ono što je interesantno pomenuti jeste i da je sva građa u slobodnom pristupu. To, naravno, ne znači da je korisnik u potpunosti prepušten samom sebi. Na svakom od 3 nivoa Biblioteke nalaze se informacioni pultovi na kojima svih 250 zaposlenih provedu bar 20% svog radnog vremena, dakle, u direktnom kontaktu sa korisnicima, i to bez obzira na svoju funkciju.

Poznato je da tek mali procenat ukupnog stručnog kadra u bibliotekama u Srbiji čine diplomirani bibliotekari, dok je u ovoj, kao i u ostalim francuskim bibliotekama, situacija potpuno drugačija. Naime, u bibliotekama u Francuskoj nema raznorodnosti kadra u smislu angažovanja pravnika, matematičara, biologa, istoričara, itd. koji će steći stručna znanja na stručnim ispitima i seminarima i radeći na različitim poslovima u biblioteci. U bibliotekama ove zemlje rade diplomirani bibliotekari, izuzetno cenjeni kao intelektualci i istinski zaljubljenici u svoju struku.

Kao biblioteka aktuelnosti, kako je još nazivaju, Biblioteka Centra Pompidu prednjači u obnavljanju svojih fondova. Plevljenje fonda, kako ga oni nazivaju, dakle izlučivanje i rashodovanje jedinica, u ovoj biblioteci se vrši čak više puta godišnje. Građa je tako koncipirana da za cilj ima da, u što je moguće većoj meri, prezentuje kako lingvističke, tako i etničke, političke i religijske različitosti i ova biblioteka je u toj meri popularna, da čekanje u redu na ulazu može potrajati i satima, jer sledeća brojka, a to je 6.000, govori o broju posetilaca po danu, dok je kapacitet Biblioteke 2.200 mesta.

Postavši žrtva sopstvenog uspeha, Biblioteka Centra Pompidu se ubrzo po otvaranju suočila sa ovim problemom i 1998. godine biva zatvorena na dve godine radi proširivanja i uopšte promene organizacije. Biblioteka ponovo otvara svoja vrata korisnicima 26. januara 2000. godine. Uz uvođenje najmodernijih tehnologija za prenos podataka, koje će biti moguće konsultovati i sa distance, započinje i projekat digitalizacije građe, dok usluga "Pitaj bibliotekara" , koja je bila aktivna i ranijih godina, uvodi i mogućnost chat-a, da bi 2005. godine prešli na rad u programu QuestionPoint.

Biblio Sésame

BiblioSésame je mreža kojom upravlja Biblioteka centra Pompidu i koju trenutno čini 20 biblioteka koje sarađuju na pružanju veoma popularne usluge odgovaranja na pitanja korisnika, koristeći program QuestionPoint. Nastao je kao plod saradnje Kongresne biblioteke i OCLC-a . Usluga je potpuno besplatna i daleko prevazilazi okvire biblioteke, grada, pa čak i zemlje.

Na koji način ova usluga funkcioniše? Korisnik popunjava formular dostupan na sajtu biblioteke, koja ga zatim obrađuje, osim u slučaju da to prevazilazi njene mogućnosti i kompetencije. U tom slučaju, u obavezi je da pitanje prosledi jednoj od biblioteka saradnica.

Ova usluga ne podrazumeva odgovore na pitanja koja se odnose na:
• analizu tržišta,
• ekspertizu procena vrednosti,
• iscrpne bibliografije,
• pravne i medicinske savete, itd.

Suočena sa izazovima novog vremena, ova biblioteka je na njih odreagovala izuzetno efikasno, odlučivši se za multimedijalnost usluga i sadržaja, aktivno učešće korisnika u definisanju tih istih usluga i kreiranju sadržaja. U želji da bude tamo gde i njeni korisnici, kako bi im bila od koristi u njihovom prostoru, biblioteka je prisutna i aktivna i na društvenim mrežama.

Alphabib

Procenjuje se da 10% svetske populacije čine osobe sa invaliditetom, dok je u Francuskoj 5,5 miliona onih koji se svakodnevno suočavaju sa socijalnim i fizičkim barijerama, kao što su predrasude u stavovima prema invalidnosti, nepristupačnost objekata i druge arhitektonske infrastrukture, ali i nepristupačnost informacija.

U mnogim zemljama korisnicima sa invaliditetom još uvek nije omogućen pristup biblioteci, niti se to uskoro očekuje. Ipak, skoro trideset godina unazad, jedan od prioriteta Biblioteke Centra Pompidu jesu upravo usluge prilagođene potrebama ove grupe korisnika, kao i njihovo kontinuirano unapređivanje, a sve to uz uključivanje Udruženja invalida i sličnih organizacija u proces vrednovanja. Upravo ova biblioteka danas je na čelu nacionalne mreže Alphabib, koju čini više od pedeset biblioteka širom Francuske.

Biblioteci centra Pompidu svako ima pristup. Okruženje biblioteke, ulaz, toaletni prostori i liftovi pristupačni su osobama s različitim vrstama invaliditeta. Ova biblioteka ima i pet kabina posebno opremljenih za rad slepih i slabovidih osoba. Sva građa je, dakle, dostupna svim korisnicima, a najsavremenija tehnička oprema koju koriste u radu, u značajnoj meri doprinosi dostupnosti fonda. Biblioteka, između ostalog, nabavlja zvučne knjige, video/DVD knjige s titlovima i/ili jezikom znakova, knjige na Brajevom pismu, knjige u uvećanoj štampi, itd. Računari su opremljeni programima za čitanje i povećavanje ekrana (ZoomText ili RealPlayer). Uz pomenutu tehničku opremu, u upotrebi su i mini Brajeve tastature, Brajevi skeneri i štampači, čitači dnevne štampe, softver za predviđanje reči pri unosu teksta, kao i softver za proveru pravopisa. Biblioteka Centra Pompidu i, osim nje, još samo Nacionalna biblioteka Francuske, korisnicima sa invaliditetom stavljaju na raspolaganje i elektronsku lupu. Reč je o prenosivom aparatu koji se koristi za uvećavanje teksta koji omogućava slabovidim korisnicima da u slobodnom pristupu konsultuju naslovne strane ili pak sadržaj knjige bez upotrebe ZoomText-a.

Pristupačnost je jasno definisana kao odgovornost uprave ove biblioteke. Određena je i grupa zaposlenih, takozvana Mission handicap , koja ima ulogu posrednika između Biblioteke i Udruženja osoba sa invaliditetom. Kako bi se korisnik sa invaliditetom osećao dobrodošlim u biblioteku, poželjno je da se komunicira direktno sa njim, a ne da se obraća isključivo osobi u pratnji i zato se insistira i na upoznavanju celokupnog osoblja sa različitim vrstama invaliditeta. S tim u vezi, zaposlenima se redovno prosleđuje elektronska pošta i druge informacije o uslugama za posebne grupe korisnika. Više puta godišnje, zaposleni u ovoj biblioteci idu na obuke i seminare, učestvuju u različitim obrazovnim projektima, a sve u cilju što efikasnije primene pomenutih usluga.

Jedan od projekata na kojima trenutno radi osoblje Biblioteke centra Pompidu jeste izrada nove verzije kolaborativnog sajta tipa wiki, pod nazivom Alphabib (http://alphabib.bpi.fr/), koji za cilj ima kreiranje mreže zaposlenih u oblasti kulture koji rade sa osobama sa invaliditetom, razmenu njihovih znanja i iskustava. To što je ovaj sajt nazvan kolaborativnim, znači da svi oni koji su umreženi mogu da prilože sadržaje, umesto da samo jedna osoba služi kao prezenter.

Zaključak

Kako ova, tako i ostale biblioteke ove zemlje, vrednovane su na pravi način. One, dakle, imaju pravi status i tretman koji su ilustrovani, između ostalog, i kroz nepostojanje problema finansiranja, kao i nepostojanje problema nedorečene zakonske regulative. Uspavani bibliotekarski potencijali su u potpunosti revitalizovani, a imidž klasičnog bibliotekara (bela kragnica, punđa i naočare) odavno uništen u bibliotekama Francuske, u kojoj je danas ova delatnost jedna od najatraktivnijih. Odavno su uvedeni sistem obaveznog školstva, novi imidž i novi ljudi, istinski zaljubljenici u svoj poziv, koji su podigli nivo struke i neprestano rade na ukazivanju na njen društveni značaj.

LITERATURA

1. Bertrand, Anne-Marie. Les bibliothèques. Paris: Ed. La Découverte, 2004.
2. Bibliothèque publique d'information. Découvrir la Bpi. http://www.bpi.fr (preuzeto 18. 10. 2009).
3. Chiffres clés 2010. Statistiques de la culture. http://www.culture.gouv.fr/culture/sedocum/dll-cd.htm (preuzeto 1. 6. 2010).
4. Culture et handicap: guide pratique de l'accessibilité. Paris: Ministère de la Culture et communication, 2009.
5. Interview accordée au journal Le Monde, le 17 octobre 1972. http://www.centrepompidou.fr/ (preuzeto 11. 10. 2009).
6. Interni dokumenti pribavljeni tokom boravka na stručnom usavršavanju u Biblioteci Centra Pompidu (oktobar-decembar 2009).
7. Les bibliothèques publiques en France. http://www.centrenationaldulivre.fr (preuzeto 20. 5. 2010).
8. Publics et usagers des bibliothèques: un défi pour la coopération. Paris: Bpi, 1998.
9. Pulman country report. Information on public libraries. http://www.pulmanweb.org/countries/country%20profiles/infoFrance.htm#_Toc536417148 (preuzeto 1. 6. 2010).
10. Seguin, Jean-Pierre. Comment est née la Bpi. Paris: Bibliothèque publique d'information, Centre Pompidou, 1987.