Vesna Vuksan, MA
vesnavuksan@bgb.rs
Milan Vasiljević, MA
milan.vasiljevic.bgb@gmail.com
Biblioteka grada Beograda
Diplomci, gde ste?
Istraživanje o kretanjima diplomiranih bibliotekara u Srbiji
Sažetak
Istina je – Katedra za bibliotekarstvo i informatiku postoji na Filološkom fakultetu u Beogradu, i to već dvadeset godina. Svake godine primi u proseku 40 studenata – brucoša koji mahom nisu potpuno sigurni da se nalaze na pravom mestu. Interesantno je da jedan deo ovih zbunjenih mladih ljudi ostane na smeru, razvije ljubav prema bibliotekarstvu i konačno, diplomira. Pitanje je – šta se dešava posle? Da li ovi bibliotekari diplomu smeštaju u najmračniji ćošak tavana, ili entuzijastično kreću u potragu za poslom u biblioteci?
Ovaj rad predstavlja pokušaj da se dođe do podataka o profesionalnoj sudbini diplomiranih studenata Katedre za bibliotekarstvo i informatiku i oceni njihov doprinos radu savremenih srpskih biblioteka. Na reprezentativnom uzorku od 78 ispitanika (23%) diplomiranih bibliotekara-informatičara, anketom su dobijene informacije koje svedoče o njihovom aktuelnom statusu, odnosu prema profesiji i radnom okruženju.
Ključne reči: biblioteka, bibliotekarstvo, informatika, Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, diploma, posao, pozicija, zadovoljstvo, percepcija
Uvod
U proteklih dvadeset godina rada Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu, status diplomiranog bibliotekara i informatičara steklo je 347 osoba. Međutim, do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje koje bi utvrdilo gde se ovi pojedinci nalaze nakon diplomiranja, odnosno u kojim ustanovama su danas zaposleni, na kakvim pozicijama i sa kojim ovlašćenjima. Imajući navedeno u vidu, ovaj rad predstavlja pokušaj da se dođe do pomenutih informacija i oceni kakva je uloga diplomiranih bibliotekara i informatičara u savremenim bibliotekama u Srbiji. Podatak o broju, kao i spisak imena diplomiranih bibliotekara, dobijeni su od Studentske službe Filološkog fakulteta u Beogradu.
Anketa koja je sprovedena u septembru 2010. godine sastavljena je od dvadeset pitanja, pri čemu devet pruža mogućnost izbora samo jedne od ponuđenih vrednosti, tri pitanja nude skalu od jedan do pet, gde je potrebno odabrati jednu od vrednosti iz unapred definisanog raspona, dok je na preostalih osam pitanja moguće dati tekstualni odgovor. Nijedno pitanje nije obavezno, što je rezultiralo izostankom odgovora u nekim slučajevima.
Od ukupno 347 diplomiranih bibliotekara i informatičara, na anketu je odgovorilo 78, to jest 23% ukupnog broja diplomiranih, što predstavlja reprezentativan uzorak. Anketom su obuhvaćeni samo diplomirani bibliotekari koji su zaposleni u bibliotekama, dok će diplomirani bibliotekari zaposleni u drugim institucijama i kompanijama biti obuhvaćeni dodatnim istraživanjem.
Istraživačka misija
Obrada ankete izvršena je tako što su analizirani i obrazloženi odgovori na pitanja, i to onim redosledom kojim su se našla u samoj anketi.
1.Da li je Katedra za bibliotekarstvo i informatiku bila vaš prvi izbor prilikom upisa na fakultet?
Osnovno pitanje koje se nameće studentima Katedre za bibliotekarstvo i informatiku jeste pitanje izbora, odnosno da li su upisali ovaj smer kao prvi izbor, ili kao "rezervni", usled nedovoljnog broja postignutih poena na prijemnom ispitu. U proseku, 42% ispitanika izabralo je bibliotekarstvo kao primarnu profesiju kojom žele da se bave. Iako je preostalih 58% ispitanika imalo drugačije inicijalne aspiracije, oni danas rade kao bibliotekari.
Dijagram 1. Bibliotekarstvo kao prvi izbor
2. U kojoj državi živite i radite?
Sledeće pitanje utvrđuje mesto u kom ispitanici žive i rade. Samo tri ispitanika ne žive u Srbiji, iz čega sledi da se rezultati ankete skoro u potpunosti odnose na stanje u Srbiji.
Dijagram 2. Zemlja u kojoj ispitanici žive
3. Obeležite najviši stepen stručne spreme koji imate.
Skoro 50% ispitanika ima završene osnovne studije, 36% master studije, 13% magistarske i 1% doktorske studije.
Dijagram 3. Stepen stručne spreme ispitanika
4. Obeležite tip biblioteke u kojoj radite.
Od 78 ispitanika, 32 su zaposleni u javnim bibliotekama, 16 u visokoškolskim, 7 u školskim, 6 u specijalnim, 5 u nacionalnoj, a 12 se nije izjasnilo.
Dijagram 4. Tipovi biblioteka u kojima su ispitanici zaposleni
5. Koliko dugo radite u biblioteci?
Većina ispitanika zaposlena je u biblioteci manje od pet godina, osamnaest između šest i deset godina, zatim osamnaest preko deset godina, a jedanaestoro se nije izjasnilo.
Dijagram 5. Dužina staža u biblioteci
6. Veličina biblioteke u kojoj radite prema broju zaposlenih?
Broj zaposlenih u bibliotekama u kojima ispitanici rade je u 37 slučajeva između 1 i 50, u 4 slučaja između 51 i 100, u 24 slučaja preko 100, dok se 12 nije izjasnilo.
Dijagram 6. Veličina biblioteke/broj zaposlenih
7. Koliko je zaposlenih u biblioteci sa visokom stručnom spremom?
8. Koji broj zaposlenih je diplomirao na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku?
Broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom varira od 1 do 150, od čega diplomirani bibliotekari čine od 3% u većim bibliotekama, do 100% u bibliotekama sa manjim brojem zaposlenih (od jedan do sedam).
Dijagram 7. Procenat diplomiranih bibliotekara u odnosu na sve zaposlene sa visokom stručnom spremom
9. Na kojoj poziciji u biblioteci radite (naziv radnog mesta)?
Na rukovodećim položajima radi ukupno 7% ispitanika i to jedan direktor, dva pomoćnika direktora, dva rukovodioca i četiri načelnika odeljenja. Ostali su zaposleni na mestu bibliotekara i to:
- dvadeset bibliotekara,
- šesnaest bibliotekara na poslovima katalogizacije/klasifikacije,
- pet bibliotekara za razvoj/matične funkcije,
- pet školskih bibliotekara,
- četiri bibliotekara u zavičajnom odeljenju,
- dva bibliotekara na poslovima digitalizacije,
- jedan bibliotekar u dečjem odeljenju,
- jedan informator za referalne baze podataka,
- jedan referent odeljenja periodike,
- jedan stručni saradnik za biblioteku.
10. Da li pozicija na kojoj radite odgovara visini stručne spreme?
11. Ako ne, objasnite zbog čega.
Pozicije na kojima rade diplomirani bibliotekari, prema važećim sistematizacijama, odgovaraju visini stepena stručne spreme, s tim da u 12% slučajeva postoji nezadovoljstvo odgovornostima koje su date. Neki od ispitanika sa diplomom osnovnih studija rade poslove koji su namenjeni licima sa srednjom stručnom spremom, odnosno ispitanici sa magistarskom diplomom rade na obradi ili poslove "šalterskog službenika", što rezultira demotivacijom i željom za promenom radnog okruženja.
Dijagram 8. Pozicija i visina stručne spreme
12. Koja su vaša zaduženja na poslu?
Na pitanje o zaduženjima na poslu, moglo se odgovoriti sa više označenih izbora. Samo četvrtina je navela jednu od ponuđenih opcija, dok su ostali odgovori imali između dva i osam odgovora. Postojala je i mogućnost unosa dodatnih zaduženja koja nisu navedena kao opcija.
Dijagram 9. Zaduženja ispitanika na poslu
13. Da li imate dodatna ovlašćenja u odnosu na bibliotekare koji su završili druge fakultete?
Diplomirani bibliotekari u 27% slučajeva imaju dodatna ovlašćenja u odnosu na bibliotekare koji su završili druge fakultete.
Dijagram 10. Procenat diplomiranih bibliotekara koji imaju dodatna ovlašćenja
14. Kakva je percepcija vas kao diplomiranog bibliotekara od strane bibliotekara koji su završili druge fakultete? (ukoliko radite u biblioteci sa jednim zaposlenim, odgovorite kakva je percepcija vašeg nadređenog)
Način na koji se bibliotekari sa diplomama sa drugih fakulteta odnose prema diplomiranim bibliotekarima varira: u najmanjem broju slučajeva percepcija je veoma nepovoljna, u 14 slučajeva je nepovoljna, 18 neutralna, 17 povoljna i 10 veoma povoljna.
Dijagram 11. Percepcija
15. Da li ste nekada dobili nagradu, priznanje, stipendiju koja je za uslov imala završen fakultet/smer za bibliotekare i informatičare?
16. Ako je odgovor "da", kakav je to uticaj imalo na vaš posao?
Kontinuirano stručno usavršavanje često podrazumeva studijska putovanja, stipendije, a zalaganje i kreativnost rezultiraju nagradama i priznanjima. U nekim slučajevima, ova postignuća uslovljena su posedovanjem diplome iz bibliotekarstva i informatike.
Osam ispitanika je dobilo stipendije/nagrade koje su za uslov imale završen smer za bibliotekarstvo i informatiku.
Dijagram 12. Nagrade, priznanja i stipendije
Ovo je dalje imalo različite reakcije u okruženju, to jest uticaj na posao – od veoma nepovoljnih do veoma povoljnih (Dijagram 11).
Dijagram 13. Uticaj stipendije na posao
17. U kojoj meri ste zadovoljni poslom kojim se bavite?
Bez obzira na generalno loše radne uslove, većina diplomiranih bibliotekara je zadovoljna poslom kojim se bavi.
Dijagram 14. Zadovoljstvo poslom
18. Da imate priliku, da li biste menjali posao?
19. Ako je odgovor "da", navedite razlog.
Ispitanici koji bi hteli da promene posao (46%) ne navode među razlozima želju za promenom profesije, već konkretnog radnog mesta ili biblioteke u kojoj rade, odnosno države u kojoj žive.
Dijagram 15. Promena posla
Primeri:
- posao ne bih menjala; radno okruženje, saradnike i uslove svakako da,
- neadekvatni uslovi za rad,
- potreba za većom dinamikom posla,
- veća plata,
- menjala bih posao, ali ne i profesiju,
- veći profesionalni izazov,
- radim poslove kurira, a ne poslove bibliotekara,
- pre se radi o potrebi da promenim zemlju u kojoj živim,
- razni "slučajevi" rade na mestima na kojima bi trebalo da rade diplomirani bibliotekari, deluje da Katedra nema funkciju, jer na mesto bibliotekara može doći svako, a dipl. bibliotekari ne mogu na njihovo. Dok se zakonski nešto ne reguliše, nema poboljšanja.
20. Komentar.
Od ukupnog broja odgovora, dvadesetoro ispitanika je ostavilo neku vrstu komentara. Komentari variraju od onih koji pohvaljuju ideju i trud uložen u izradu ankete, do onih koji podrobno objašnjavaju situaciju u bibliotekarstvu u Srbiji. Takođe, ovo pitanje je omogućilo diplomiranim bibliotekarima koji ne rade u biblioteci (i nisu obuhvaćeni anketom) da ostave komentar.
Neki od komentara su sledeći:
"Zaposlena sam u kompaniji koja nema veze sa našom strukom, ali radim na poziciji dokumentaliste za koju se baš tražila diploma bibliotekarstva. Nadam se da će vam ovaj podatak biti od značaja."
"Zaposlena sam u inostranoj komapniji već skoro godinu dana. Zadovoljna sam platom i uslovima, koristim svoja znanja stečena prilikom studiranja, a najviše strane jezike, kao i znanja iz oblasti informatike koju smo pratili kroz celokupno studiranje. Volela bih da radim u nekoj biblioteci i žao mi je što je u našoj zemlji bibliotekarstvo kao nauka na nivou koji je daleko od onog koji ona zaslužuje, ali me svakako raduje činjenica da se svest ljudi menja."
"Bez obzira na to što lično ne mogu mnogo da se požalim na svoju poziciju, mislim da je situacija u kojoj se nalaze diplomirani bibliotekari veoma loša iz raznih razloga. A kao jedan od glavnih je taj što ne postoji realna percepcija o značaju i mogućnostima bibliotekara i bibliotekarstva u društvu (državi) od strane institucija, stručnjaka iz drugih oblasti, javnosti... Ali jedino su bibliotekari ti koji mogu da utiču na to da se ova situacija promeni, odnosno bibliotekari treba da budu inicijatori promena na tom polju."
"Percepcija mene kao diplomiranog bibliotekara od strane ostalih zaposlenih je krajnje pozitivna".
Umesto zaključka
Istraživanje koje je sprovedeno i analizirano u ovom tekstu predstavlja prvi deo obimnijeg istraživanja koje će, kada se privede kraju, doneti obuhvatnije zaključke.
Suština koja se nazire kroz ovaj pionirski poduhvat jeste da većina diplomiranih bibliotekara nije upisala ovaj smer kao prvi izbor, a ipak se sa zadovoljstvom bavi bibliotekarskom profesijom i to većinom na pozicijama koje odgovaraju stručnoj spremi. Oni bibliotekari koji bi hteli da promene posao, to bi učinili zbog želje za novim izazovima, adekvatnim zaduženjima, odnosno zbog niskih plata i loših radnih uslova u konkretnoj biblioteci ili zemlji u kojoj žive. Dakle, želja za drugim poslom se ne dovodi u vezu sa samom profesijom.
Uloga diplomiranih bibliotekara u savremenim bibliotekama u Srbiji nije neprimetna: ukoliko se ne nalaze na rukovodećim položajima, ovi diplomci su u velikom procentu na adekvatnim radnim mestima i bave se najrazličitijim aspektima poslovanja biblioteke, gde koriste znanja stečena na fakultetu u kombinaciji sa ličnim afinitetima.
Brojna pitanja ostaju još uvek nerazrešena:
- Kako nas tretiraju u drugim organizacijama i kompanijama?
- Kako nas gledaju kolege sa diplomama drugih fakulteta?
- Gde smo u sistematizacijama?
- Zbog čega smo, pored finansijskog faktora, nezadovoljni poslom?
- A zbog čega ga obožavamo?
Nastavak u sledećem broju!
LITERATURA
1. D'Elia, George. "The Determinants of Job Satisfaction among Beginning Librarians". Library Quarterly 49 (1979): 282-302
2. Gorman, Majkl. Naše neprolazne vrednosti: bibliotekarstvo u XXI veku. Beograd : Filološki fakultet, 2007.
3. Horenstein, Bonnie. "Job Satisfaction of Academic Librarians: An Examination of the Relationships between Satisfaction, Faculty Status, and Participation". College & Research Libraries 54 (1993): 255-269.
4. Jokić, Biljana i Branislav Mijatović. Ljudski resursi u kulturi Srbije. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2008.
5. Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača.
www.ff.uns.ac.rs (preuzeto 1. 10. 2010).
6. Stid, Daniel i Jeff Bradach. Strongly Led. Under-managed. New York: The Bridgespan Group, 2008.
|
