Vodič kroz domaću stručnu periodiku

Vodič kroz domaću stručnu bibliotekarsku periodiku u prošlom broju bila je Milica Stevanović, i sama urednica kruševačke Savremene biblioteke. Njeno uvodno slovo precizno je oslikalo ovu problematiku, a mi ćemo prikazati nove brojeve časopisa koji su u međuvremenu objavljeni. Spisku glasila koja redovno pratimo dodajemo prvi broj niške Bibliozone i druge brojeve Godišnjaka Narodne biblioteke "Stojan Trumić" u Titelu, negotinskog Bibliopisa i prekodrinskog Bibliotekarstva Srpske.

Godišnjak Biblioteke Matice srpske za 2009. godinu (Novi Sad, 2010) objavljuje opširan izveštaj o radu BMS u prošloj godini i više tekstova koji se odnose na kulturnu istoriju i aktivnosti ove ustanove na njihovoj zaštiti, obradi i promociji.

Lazar Čurčić se bavi hronologijom stvaralaštva Mladena Leskovca od 1941. do 1944, Radovan Mićić manastirom Krušedol i njegovim prvim ktitorima, Gordana Petković braćom episkopima dr Irinejom i Stevanom Ćirićem, a Radivoj Doderović njihovom poklon-bibliotekom. Svetlana Vučković piše o uređenju, obradi i zaštiti biblioteke Bačke eparhije, Ljubica Bošković i Daniela Kermeci o Matici srpskoj i Emilu Pikou, a Tamara Mijatović o retrospektivnoj obradi i reviziji serijskih publikacija u BMS. "Kalendari od brojki i slova do savremenog medija za komunikacije", naslov je teksta Svetlane Dovniković, a "Mikloš Radnoti i Crnogorska elegija" Petera Hajnermana.

Sledi blok tekstova koji se bave savremenijim temama: Novka Šokica-Šuvaković govori o digitalizaciji građe BMS, Branislava Avramović i Ivanka Klajn o istraživanju citiranosti radova istraživača u domaćim i stranim izvorima, a Sonja Ivanović o odeljenju za audiovizuelne dokumente Francuske nacionalne biblioteke. Biblioteku Centra Pompidu predstavlja Milica Cvetković, a strategiju digitalizacije Bavarske državne biblioteke Klaus Cejnova (preveden tekst). Objavljen je još jedan prevod, "Upravljanje znanjem kao nova funkcija biblioteka", Ekatarine Aleksandrovne Šibaeve, i tri prikaza Dušice Grbić: projekta Goraždanska štamparija 1519-1523, Kataloga starih knjiga Gradske biblioteke Pančevo i novih kataloga ćiriličnih knjiga Ukrajinske nacionalne biblioteke.

Vesti Biblioteke Matice srpske u broju 74. za april 2010. godine donose informacije o radu BMS u proteklom periodu, izložbama, novim knjigama, jubilejima, posetama, darodavcima, stručnom usavršavanju bibliotekara ove ustanove, radu matičnih službi vojvođanskih biblioteka i izveštaje sa sednica upravnog i nadzornog odbora BMS. Objavljen je spisak naslova novih knjiga i elektronskih publikacija koje su pripremljene za štampu ili su objavljene u Vojvodini u prva tri meseca ove godine. Predstavljena je Milica Cvetković koja je angažovana na poslovima kataloško-bibliografske obrade publikacija na romanskom jeziku i preveden intervju sa Brunom Rasinom i Umbertom Ekom "Knjiga neće umreti" (L'Express, 2009). E-izdanje Vesti dostupno je na sajtu Biblioteke Matice srpske.

Prvi broj Infoteke u ovoj godini (april 2010) donosi naučne radove T. Erjaveca "Smernice inicijative za kodiranje teksta i njihova lokalizacija", A. Elia i S. Vietri "Leksikon-gramatika i semantički veb", B. Kalezić "Softverska piraterija u Srbiji" i S. Gucul-Milojević "Vlastita imena u ekstrakciji informacija".

Slede prilozi M. Stiković "Prva evropska letnja škola Kultura i tehnologija", A. Sofronijevića "Jedan pogled na Etiku u nauci i kulturi – Međunarodna naučna konferencija, Beograd, 25. i 26. septembar 2009. godine", V. Petrović "Bibliotečko-informacioni centar Ekonomskog fakulteta u Sarajevu" i N. Vasiljević "Putujući kroz tranziciju: od preživljavanja do procvata, Karen Kalhun OCLC". Glavni i odgovorni urednik je dr Cvetana Krstev.

Visokoškolske biblioteke su elektronsko stručno glasilo Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji. U broju dva, za ovu godinu, o odbranjenom doktoratu Aleksandre Pavlović na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu piše mr Sanja Antonić. Tema rada je "Međubibliotečka pozajmica u Srbiji: razvoj i transformacija u skladu sa transformacijom komunikacionog sistema u nauci". Biblioteku Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda predstavlja knjižničar Tatjana Avramović, a tu je i izveštaj sa 42. godišnje konferencije Udruženja bibliotekara Mađarske u Baji (15-17 jul 2010) mr Sanje Antonić i prevod teksta Ellysse Kroski, "Search Engine Wars Redux".

"IFLA diskutuje o Guglovom sporazumu", naslov je teksta Tatjane Brzulović Stanisavljević u prvom broju Visokoškolskih biblioteka u ovoj godini. Dragana Mihailović, Cveta Kostov i Nataša Dakić analiziraju šeste Međunarodne susrete bibliotekara slavista u Sarajevu (18-21. aprila 2010), a Miljana Todorović piše o stručnom skupu bibliotekara u Bijeljini pod nazivom "Biblioteke budućnosti – perspektive i razvoj" (21-23. april 2010). Utiske sa Sajma knjiga u Lajpcigu (18-21. mart 2010) daje Adam Sofronijević, a vašoj pažnji preporučujemo i prevod napisa C. Rockelle Strader, "Ključne reči ili predmetnice". Glavni i odgovorni urednik je mr Vera Petrović. Elektronsko izdanje Infoteke i Visokoškolskih biblioteka dostupno je na sajtu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu, odnosno na sajtu Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji.

Ovog leta izašao je i 16. broj odličnog čačanskog Glasa biblioteke, koji još uvek nije dostupan u elektronskoj formi. Primećujemo priloge autora koje srećemo u više drugih periodičnih publikacija: Vesne Injac-Malbaša ("Sadašnji i budući korisnici veba u bibliotekama"), Tamare Butigan-Vučaj ("Matematika za sve: digitalna biblioteka"), Mileta Tasića ("Otisak dlana"), Adama Sofronijevića ("Zašto nam je potreban biznis model biblioteke")...

Prvi tekst potpisuju Bogdan Trifunović i Aleksandar Vukajlović, a odnosi se na upravljanje informacijama u procesu digitalizacije bibliotečke građe. Dr Svetlana Mirčov predstavlja biblioteku Pravnog fakulteta na Beogradskom univerzitetu, mr Ljubica Ćorović kartografsku zbirku Aćimović u Biblioteci grada Beograda i modele prezentacije, Olivera Nedeljković aktivnosti ruskih biblioteka u Godini porodice 2008, a Nataša Popović razmatra nabavnu politiku u bibliotekama.

Tu je i tekst mr Marijane Matović "Iz beležnice Milivoja Filipovića" u rubrici Nasleđe i portret Marije Jovancai iz pera Gordane Đilas. O bibliografiji Poleta Marije Orbović piše mr M. Matović, a o katalogu starih knjiga pančevačke biblioteke, Rađanje slovesnog grada Žarka Vojnovića, mr Dejan Vukićević. Priloge za čačansku bibliografiju daje Marija Orbović, a analizu rada i aktivnosti čačanske biblioteke Danica Otašević.

Primer uzornog glasila je svakako i kruševačka Savremena biblioteka. Iz štampe je izašao novi 27. broj. U ovom izdanju razmatraju se aktuelne teme iz bibliotečko-informatičke delatnosti (kao što su otvoren pristup znanju, Web 2.0 tehnologije, digitalizacija i elektronski resursi) i predstavljaju zanimljivi programi i različite aktivnosti u bibliotekama Srbije. Shodno ustaljenoj koncepciji glasila kruševačke biblioteke, prilozima su obuhvaćene i važne bibliotečke i kulturne teme zavičajnog karaktera. Pored brojnih domaćih autora, specijalno za ovo izdanje pisali su i autori iz Bosne i Hercegovine, Češke i SAD-a.

U rubrici Savremeni tokovi objavljeni su sledeći prilozi: mr Zoran Zdravković: "OPEN ACCESS koncept i formiranje informacionog društva", Adam Sofronijević: "Primena WEB 2.0 tehnologija u bibliotekama: biblioteka 2.0 i preduzeće 2.0", Majkl Porter: "Izgubljeni bez nje – biblioteke koja traži novi delotvoran pristup elektronskim sadržajima i infrastrukturu za njihovu distribuciju", Zdenek Ulir: "Manuskriptorijum: stvaranje ambijenta za virtuelno istraživanje istorijskih izvora", Dragan Golubović: "Digitalizacija kao vid povezivanja biblioteka u regionu", Vesna Injac: "Saradnja OCLC-a i Narodne biblioteke Srbije", Tamara Butigan: "Evropski projekat ACCESS IT: obuka za digitalne bibliotekare", Dobrila Begenišić: "Biblioteke budućnosti – perspektive i razvoj" i Ana Ivković: "Evropsko udruženje medicinskih bibliotekara: saradnja i razmena kao uslovi profesionalnog usavršavanja".

Naredna rubrika, Kroz biblioteke, donosi napise: Bogdana Trifunovića: "Digitalizacija Edicije 'Zlatna knjiga'", Nermine Duran: "Biblioteka – mesto za kreativno odrastanje", Miloja Radovića: "Savremena biblioteka – kuća radosti i znanja", Dragana Novakovića: "Erski kabare: zabavni program čajetinske biblioteke", Nade Dimitrijević: "Savremene tendencije u jagodinskoj biblioteci", Svetlane Dovniković: "Elektronska obrada bibliotečke građe posebnih zbirki u Biblioteci Matice srpske", Milijane Barjaktarević: "Periodika nekad i sad", Vesne Petrović: "Manastirske i crkvene biblioteke" i Zdravke Radulović: "Centar za crkvene studije – bibliografska prezentacija rada".

U Zavičajnoj mreži Ljubica Petković piše o jubilejima kruševačkog bibliotekarstva i bibliotekarstvu trsteničke opštine, mr Snežana Nenezić o predstavljanju biblioteka Rasinskog okruga na Biblionetu 2010. i digitalizaciji rukopisa Kuzmana Nikolića, Ivana Stefanović o biblioteci Miomira Ristovića Harija, Slađana Rakić o biblioteci kruševačke gimnazije, a Daniela Stošić o anglicizmima u bibliotekarskom terminološkom rečniku.

Među Kalimahovim nastavljačima našli su se Dobrilo Aranitović, dobitnik nagrade "Stojan Novaković" za 2009. i Vesna Injac-Malbaša, dobitnica nagrade "Đuro Daničić" za 2009. godinu. Časopis nema dostupnu elektronsku verziju.

U oktobru je izašao sedmi broj godišnjaka Biblioteke "Braća Nastasijević" iz Gornjeg Milanovca, Slovo Ćirilovo (7/2010). Svi tekstovi u broju posvećeni su Momčilu Nastasijeviću i aktivnostima Biblioteke. Autori priloga su: Aleksandar Jerkov, Ana Bolović, Borisav Čeliković, dr Miladin Ćosović, Dobrilo Aranitović... Glavni i odgovorni urednik je Mirjana Glišović.

List Narodne biblioteke "Vuk Karadžić", Kragujevačko čitalište, prati aktivnosti kragujevačkih bibliotekara i čitalaca. U junskom broju (29/2010) donosi niz tekstova koji su kao tema broja posvećeni radu i animiranju dece kao čitalaca: Elizabete Georgiev "Zašto je biblioteka pravo mesto za malog čoveka?", Krasimire Aleksandrov "Tradicionalne funkcije i savremene metode u bibliotekama za decu", Miloja Radovića "Dečje odeljenje – ogledalo savremene biblioteke" i priloge o radionicama za decu u borskoj i kragujevačkoj biblioteci, Vesne Jovanović i Vojislava Šćepanovića. U rubrici Horizont objavljeni su članci o mikrofilmovanju Politike (Željko Mladićević), muzejskim bibliotekama (Katarina Krstić), matičnoj delatnosti Biblioteke grada Beograda (Anđela Ivanić) i "bibliotekarima kao mostu između učenika i njihovih predavača" (M. L. Mcadoo). Ostali tekstovi posvećeni su književnim i zavičajnim temama, preporukama za čitanje i događanjima u kragujevačkoj biblioteci u proteklom periodu. Urednica je Marija Rakić-Šarenac, a nismo uspeli da pronađemo e-izdanje ovog lista.

Pred nama je prvi broj Bibliozone (1/2010), glasila niške biblioteke. Izlaziće polugodišnje u papirnom i elektronskom obliku, a glavni i odgovorni urednik je Aleksandra Adžić. U impresumu se navodi da deo zasluga za pokretanje časopisa pripada zameniku urednika Emiliji Radmilović.

Grafički i formatom, Bibliozona liči na već postojeće bibliotekarske časopise. Uz više imena naših kolega čije radove čitamo u drugim glasilima, nalazimo i veći broj tekstova onih koji retko objavljuju, a imena jednog broja autora su nam manje poznata ili potpuno nepoznata. Vidimo da je glasilo podstaklo stručnu promociju niških bibliotekara i otvorilo nove puteve njihovog povezivanja sa bibliotečkom zajednicom, što svakako treba pozdraviti, a sa početničkim i koncepcijskim slabostima redakcija će se vremenom već izboriti.

O temeljnim vrednostima bibliotekarstva nekad i sad piše Vesna Injac-Malbaša, Dragan Ivanović i Dušan Surla o informacionim sistemima za kreiranje i korišćenje naučnih sadržaja, a Elizabeta Georgijeva i Nadica Kostić o "jestivim knjigama, vremešnim bakicama, SMS tajnama, knjigovanju i čarobnoj zemlji Bibliolandiji". Mile Tasić i Aleksandar Radović svoje priloge posvećuju radu zavičajnih odeljenja u subotičkoj biblioteci i Biblioteci Matice srpske. Vladislava Sara Ivković-Marković piše o "programima kao načinu prevladavanja iskušenja biblioteke bez papira", a Danijela Bogojević o bibliotekarstvu kao profesiji budućnosti. Stanka Jovičić predstavlja prevod izdanja standarda za bibliografski opis ISBD, a njena koleginica iz Biblioteke grada Beograda, Sanja Cvrkota, bibliografije u izdanju Centra za crkvene studije u Nišu.

Urednica Aleksandra Adžić predstavlja projekat biblioteke za slepe i slabovide čiju realizaciju planira niška biblioteka, Vlada Cvetičanin kulturnu misiju ove ustanove, Marjana Stefanović i Marija Čupić projekat Evropeana lokal, Gordana Ivković nišku referensnu zbirku, Saša Luković Vasiljević aktivnosti dečjeg odeljenja niške biblioteke, a Miroslava Aleksić razmatra bibliografsku obradu fototipskih izdanja monografskih publikacija. O javnoj nabavci knjiga u niškoj biblioteci, što je svojevrstan kuriozitet, piše Suzana Stanković, a završne strane časopisa rezervisane su za poeziju i prozu. Elektronsko izdanje je, za razliku od drugih časopisa kod nas i iz razloga poznatih izdavaču, zaštićeno, tako da ne možete preuzimati pojedinačne tekstove, pa čak ni sadržaj broja.

Novine Beogradskog čitališta u broju 43. za februar-jul 2010. donose izveštaj o radu Biblioteke grada Beograda u prošloj godini, koji potpisuje direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa Jasmina Ninkov. Biblioteka beleži rekordan broj članova i snažno učestvuje "u informativnom, kulturnom, socijalnom životu Beograda i Srbije", navodi se u izveštaju.

U novom broju prikazan je istorijat i rad Matice srpske, Narodne biblioteke u Jagodini, digitalizacija posebnih fondova Biblioteke grada Beograda, proslava dana BGB i njena kampanja za podsticanje čitanja. Čitamo intervjue sa Paskal Delpeš, atašeom za kulturu Ambasade Francuske i direktorkom Francuskog kulturnog centra, Mihajlom Pantićem i Gojkom Božovićem, kao i tekst o zadužbinarstvu kod Srba.

Među prikazima novih knjiga izdvajamo dva: prikaz reprinta Otmeni grad: Grihišvajsenberg, Alba Greka ili Beograd (izdavač BGB, urednik, pisac predgovora i komentara je Ljubica M. Ćorović) i studije Jovana Pejčića Zasnovi Gligorija Vozarovića (drugo dopunjeno izdanje, Admiral Books). Urednik časopisa je i dalje Staniša Nešić, a u redakciji je i Aleksandra Vićentijević. Novine su dostupne na sajtu Biblioteke grada Beograda u pdf formatu.

Godišnjak bibliotekara Srema, izdanje Podružnice bibliotekara Srema i sremskomitrovačke biblioteke, slavi deset godina izlaženja. U novom broju (10/2009) Vesna Petrović i Dušanka Miloradić objavljuju izveštaj o radu biblioteka u Sremu u 2009. godini. Najvažniji događaj je, svakako, obeležavanje 160 godina postojanja šidske biblioteke i njeno preseljenje u novu zgradu. Ovom jubileju posvećeni su prilozi Slavice Varničić, akademika Mira Vuksanovića i Sretena Ugričića.

Vesna Ćosić piše o petsto godina postojanja manastira Krušedol, Nevenka Mrđa o legatu prof. dr Hadži Milutina Stojkovića, Živka Matić o novim programima u sremskomitrovačkoj biblioteci, a Stevan Tir o biblioteci prehrambeno-šumarske i tehničke škole u ovom gradu. Radoslav Nešić potpisuje tekst "Savremena školska biblioteka", Milanka Andrejić tekst "Moj omiljeni čitalac", a Nataša Filip "Zabavno bibliotekarstvo".

Ružica Stanković prikazuje kapitalna izdanja Goraždanske štamparije 1519-1523, Ljiljana Savić Avtobiografiju Jovana Subotića, a Vesna Stepanović nova izdanja inđijske biblioteke. Godišnjak nam daje portrete Nataše Filip, "bibliotekara s harizmom" i Vesne Ćosić, "lučonoše u bibliotekarstvu Srema". Slede brojni prilozi posvećeni aktivnostima sremskih biblioteka, stručnim skupovima, zavičajnoj tematici i zavičajne bibliografije.

Godišnjak Narodne biblioteke "Stojan Trumić" u Titelu za 2008. godinu (2/2009), donosi detaljni izveštaj urednice glasila i direktorke biblioteke, Dušanke Buvač, o radu biblioteke u 2008. godini. Lazar Čurčić veoma savesno predstavlja biblioteke u titelskoj opštini i njihov rad u 2008. godini. Reč je o školskim bibliotekama, jednoj predškolskoj i biblioteci Rimokatoličke crkve u ovoj varoši. Dragan Kolak se bavi građom za zavičajnu zbirku titelske biblioteke, a posebna vrednost broja su štampani prilozi sa naučnog skupa o Lukijanu Mušickom u Titelu. Autori saopštenja su: akademik Miro Vuksanović, prof. dr Mirjana Stefanović, prof. dr Dragan Barać, Radoslavka Sudarušić i Lazar Čurčić. Prof. dr Miloš Kovačević je imao saopštenje ali ono nije preneto u Godišnjaku.

Lepa pažnja posvećena je Bibliografiji Rusina u Jugoslaviji 1918-1980. godine, Marije Čurčić. Časopis prenosi pohvalna slova Mira Vuksanovića, Marije Jovancai, Mikole M. Capa, kao i osvrt autora na Bibliografiju. Slede prilozi o kaligrafiji i kalilogiji, Šajkaškom glasu, Isidori Sekulić, Milošu Jeftiću, Avramu Đukiću, Lazi Kostiću, dr Lazaru Mirkoviću i Miklošu Radnotiju. Sve u svemu, reč je o zanimljivom zavičajnom izdanju koje je, zahvaljujući angažovanju Lazara Čurčića i Društva za istoriju pisma, knjiga i čitanja, okupilo ugledne autore.

Uvodna reč urednice Milice Kirćanski u novom Bibliotečkom putokazu (br. 22 mart 2010), časopisu za decu novosadske biblioteke posvećena je "informaciji kao putu do znanja", slede vesti o radu dečjeg odeljenja ove biblioteke i prikazi novih knjiga. Iz šarolikog sadržaja izdvajamo rubriku Biblioteke u svetu i prilog o javnoj biblioteci u gradiću Plezantonu koji se nalazi na istočnoj obali zaliva San Francisko. Putokaz nema svoje elektronsko izdanje.

Bibliotekarstvu je u Bibliopisu, šestomesečniku za književnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo negotinske biblioteke (2/2010), posvećena poslednja strana. U rubrici Bibliotekarstvo, dat je spisak knjiga koje je ova ustanova objavila. Urednik je Vlasta Mladenović.

Bibliotekarstvo Srpske je "časopis iz oblasti bibliotekarstva i bibliotečko- informacione djelatnosti" Društva bibliotekara Republike Srpske. Glavni i odgovorni urednik je mr Aleksa M. Aladžić, adresa redakcije je u Istočnom Sarajevu, gde se i štampa, a na publikaciji je naveden Višegrad kao mesto izdanja. Izlazi u tiražu od 300 primeraka.

Ono što prvo primećujemo u ovom broju (2/2010) je kvalitetnije grafičko rešenje, što upućuje na to da su bibliotekari Republike Srpske poklonili više pažnje svom glasilu. Dr Milena Maksimović piše o tradicionalnim i novim zadacima današnjih bibliotekara, mr Željka Komlenić o tome kako je pripadnost velikim bibliotečko-informacionim sistemima prečica za razvoj biblioteka i primenu evropskih standarda, prof. Biljana Bilbija o sigurnosti i rizicima dece na Internetu, a Aleksandar Stokić o značaju i ulozi Internet marketing plana u bibliotečkom poslovanju. Problematikom školskih biblioteka bave se prof. Milka Davidović i mr Dobrila Begenišić, a Marijana Petronić potpisuje tekst "U potrazi za vizantijskom renesansom".

Prednosti i nedostatke poklona kao vida nabavke bibliotečke građe, na primeru Narodne biblioteke Srbije, razmatra Vesna Gluščević, a bibliotečko zakonodavstvo u Republici Srpskoj i zemljama u okruženju Dragan Mićić. Legat Jovana Dučića u biblioteci u Trebinju predstavlja Ljiljana Ninković, a profesor Vojislav Maksimović podseća na jubilej sto dvadeset godina od osnivanja biblioteke Srpskog pjevačkog društva "Sloga" u Sarajevu.

Primećujemo da su obrađene teme od značaja, pre svega za bibliotekare ovog entiteta, i da se redakcija u potpunosti usredsredila na domaće snage. Sa novom urednicom, Ljiljanom Knežević, časopis se u potpunosti seli u Istočno Sarajevo i možemo da očekujemo njegov dalji napredak i širenje kruga saradnika u narednom broju. E-izdanje je dostupno na sajtu Društva bibliotekara Republike Srpske.

Goran Trailović