Mr Danica Radovanović
Univerzitet u Oksfordu, Oksford Internet Institut
danica@danicar.org
Internet paradigma, struktura i dinamika onlajn društvenih mreža:
Fejsbuk i mladi u Srbiji
Sažetak
U ovom istraživačkom radu dat je pregled razvoja sajtova za društveno umrežavanje, kao sredstvo za povezivanje, komunikaciju i saradnju, i njihov uticaj u umreženoj javnoj sferi u svakodnevnom životu. Kroz pregled razvoja, strukture i dinamike određenih Veb (eng. Web) 2.0 servisa društvenih medija, objašnjavamo zašto su ovi sajtovi, a posebno Fejcbuk (eng. Facebook), toliko popularani među omladinom u Srbiji. Konačno, pomoću analize Veb sadržaja, na osnovu desktop (eng. desktop) zasnovane metodologije, Veb zapažanja, brojnih intervjua sa mladima u Srbiji, na Univerzitetu u Beogradu, relevantni zaključci izvučeni su da bi pomogli boljem razumevanju komunikacijske dinamike sajtova društvenih mreža u regionu Balkana.
Ključne reči: sajtovi društvenih mreža, Internet, Veb 2.0, mladi, društveni mediji, društveno umrežavanje, Fejsbuk, komunikacija
Sajtovi društvenih mreža - definisanje
Društveno umrežavanje u svom širem komunikativno-društvenom kontekstu podrazumeva incijaciju veze, konekcije, najčešće između stranaca. Mnoge studije koje se bave različitim fenomenima Internet komunikacije, a posebno one koje za predmet imaju kategoriju "nove društvenosti", ukazuju na činjenicu da je u pitanju fenomen koji predstavlja alternativu kulturnim procesima, budući da je temelj za formiranje novih ili alternativnih socijalnih identiteta. Danas novu mogućnost društvenog umrežavanja predstavljaju Veb 2.0 aplikacije, alati i servisi, multimedijalne virtuelne zajednice, sajtovi društvenih mreža (eng. Facebook, MySpace, Linkedin, Flickr, Delicious, Last.fm, YouTube), servisi mikro blogova (eng. Twitter, Identica) i geo-lociranja (eng. FourSquare, Gowalla), Vikipedija, itd. Pored kulturnog, medijskog i društvenog konteksta, one imaju za cilj interakciju kao jednu od najvažnijih komunikacijskih praksi.
Formalna i jedna od najpoznajtijih akademskih definicija sajtova društvenih mreža (eng.social network sites), koja veoma doprinosi daljem razmišljanju i istraživanju društvenog onlajn umrežavanja, definiše onlajn društvene mreže kao Veb- zasnovane servise koji omogućavaju pojedincima da kreiraju javne ili polu-javne profile unutar zatvorenog centralizovanog sistema, artikulisanu listu ostalih korisnika te mreže sa kojima imaju zajedničke konekcije (veze), i selektivnu listu konekcija koju nazivaju – prijateljima (poverljiv krug prijatelja). To su obično lista prijatelja, kao i pregled komunikacijskih konvencija i praksi koje se dešavaju na "zidovima", beležnicama, ličnim stranicama korisnika.
Ono što sajtove društvenih mreža čini jedinstvenim nije samo činjenica da oni dozvoljavaju individuama da upoznaju nepoznate osobe ili osobe sličnog profesionalnog afiniteta koje nisu u mogućnosti da svakodnevno komuniciraju (npr. zbog fizike udaljenosti), već oni omogućavaju korisnicima da artikulišu i drugim korisnicima naprave vidljivim svoje društvene (mikro) mreže i da međusobno budu u interaktivnom kontaktu. Ovo može da rezultira konekcijama između individua koje inače ne bi bilo moguće uspostaviti, ali to nije krajnji cilj, i ovi susreti su često proizvod veza koje dele oflajn, analogne konekcije. Na mnogim velikim društvenim mrežama učesnici se ne "povezuju" pod obavezno ili traže nove kontakte, već, oni primarno komuniciraju sa ljudima, prijateljima koji su odavno deo postojećih veza iz realnog (fizičkog) sveta.
Jedna od presudnih komunikacionih, društveno-tehnoloških odlika Interneta i generacije Veba 2.0, predstavlja pojam umrežavanja i kreiranja mreža (tzv. efekat mreže – eng. Network effect ) na koji je ukazao Robert Metkalf, tvorac Eterneta. Njegova formulacija proističe iz oblasti telekomunikacija, ali se primenjuje i u komunikologiji, nauci o Vebu, sociologiji, nazvanom Metkalfov zakon : "Vrednost mreže raste kao kvadrat broja (njenih) korisnika", a određuje prema matematičkom iskazu n2, u kojem n označava broj korisnika.
Sajtovi društvenih mreža u svojoj prvobitnoj formi predstavljaju nove forume, virtuelne prostore za društvenu interakciju, održavanje veza sa prijateljima, kolegama, za javno afirmisanje sopstvenog statusa u grupi, arenu za predstavljanje sopstvenog "ja" i evaluaciju statusa i uloga unutar društvene mreže. Pored odsustva zajedničkog fizičkog prostora zajednice i ljudi koji je čine, onlajn društvene mreže možemo okarakterisati i kao globalnu virtuelnu zajednicu, kako je Rajngold percipira, dakle, Veb sajt koji povezuje grupu ljudi na jednom mestu, sa ciljem komunikacije, razmene mišljenja, ideja, ćaskanja, upoznavanja, sklapanja novih prijateljstava, poslovnih i drugih kontakata, aktivizma na Veb-u radi nekog zajedničkog cilja, i sl.
Sajtovi poput Maj Spejsa, Fejsbuka, Linkdina, Ju Tjuba (eng. MySpace, Facebook, Linkedin, YouTube, Flickr, Delicious, Last.fm,) privlače milione korisnika u svetu, postajući njihova svakodnevna komunikacijska praksa. Dakle, ovi sajtovi su rasprostranjeni i popularni širom sveta, u mnogim zemljama, kao ključni društveno-komunikacioni medij na Internetu, posebno kod adolescenata i mladih ljudi, ali i kod odraslih i sve više starije , kao i kod visokoobrazovane populacije, kako ukazuje Hargitai (Hargittai).
Sajtovi društvenih mreža su onlajn mesta gde ljudi odlaze da bi učestvovali u svojim društvenim aktivnostima i umrežavali se, prosleđivali i delili informacije sa ostalima, sklapali prijateljstva, ispoljavali javno emocije, društvenu brigu i održavali postojeće veze.
Da bismo razumeli zašto su društvene mreže toliko popularne i zašto privlače korisnike svih starosnih doba, napravićemo kratak osvrt na njihov razvoj, kao i na samu strukturu sajtova društvenih mreža.
Nastanak sajtova društvenih mreža
Prva društvena onlajn mreža je osnovana 1997. godine i zvala se Six Degrees.com, omogućavala je svojim korisnicima da kreiraju profile, a kasnije i liste prijatelja, a početkom 1998. godine i da surfuju po listama svojih prijatelja. Profili, kao osnovna i fundamentalna komponenta društvenih mreža, ne razlikuju se mnogo od profila dejting (eng.dating) sajtova ili pak profila korisnika nekog foruma, ili servisa za pričanje (čet, eng. chat) –Msn, Aol, Icq, Yahoo messenger, Meebo. Iako je Six Degrees privlačio milione korisnika, nije uspeo da se održi u IT svetu, i 2000. godine servis je zatvoren.
Društvena mreža Classmates.com je omogućavala korisnicima da se povežu sa kolegama iz srednje škole, fakulteta, koledža, i da se okupe i pretražuju imena drugih osoba koje takođe pripadaju tom univerzitetu, ali korisnici nisu mogli da naprave svoje profile ili liste "prijatelja" u početku.
U periodu od 1997. do 2003. godine nastalo je nekoliko društvenih mreža, od kojih su popularne bile: LiveJournal, AsianAvenue, BlackPlanet, MiGente, Tribe.net, korijeski Cyworld, švedski LunarStorm, Ryze.com. Godine 2002. lansiran je čuveni Friendster koji je bio dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se upoznaju međusobno, održavaju kontakte, razmene i dele onlajn sadržaj i multmedijske sadržaje sa svojim prijateljima, dok su 2003. godine nastali LinkedIn, onlajn društvena mreža za profesionalno povezivanje, a zatim i MajSpejs i Orkut (eng. Orkut) (2004) društvena mreža pretraživača Google, sa mogućnostima kreiranja privatnih (ličnih), profesionalnih i profila za zabavljanje, dejtovanje.
Maj Spejs je nastao 2003. godine, a osnovao ga je Tom Anderson, koji je zamislio da ova mreža bude "mesto za prijatelje". Maj Spejs omogućava korisnicima da, pored društveno-interaktivnog karaktera, otkrivaju nove događaje, muzičke umetnike, bendove, hobije. To je ujedno prva onlajn društvena mreža koja sadrži sve elemente i karakteristike sajta za društveno povezivanje i koja omogućava korisnicima da menjaju dizajn i kôd, izgled lične stranice, odnosno profila. Ova mreža je okupljala i okuplja uglavnom marginalizovane grupe koje nisu akademskog i elitnog karaktera, kao što je to u početku bilo na Fejsbuku. Postoji čak u Americi među antropolozima društvenih mreža uverenje da Maj Spejs i Fejsbuk predstavljaju digitalnu podelu među omladinom – "dobra i primerna" deca koriste Fejsbuk, a omladina srednje i niže klase, deca iz geta i sl. koriste Maj Spejs.
Tehno-društvenom dinamikom i promenom, od potrošačkih tehnologija do sajtova sa sadržajima koje korisnici generišu, nastaju društvene mreže koje omogućavaju i podržavaju kreiranje i učestvovanje u različitim multimedijskim sadržajima. Primeri sajtova poput Maj Spejs doneli su čitav fenomen novih tematskih društvenih mreža, koji je počeo da se razvija u "korisnički-generisan sadržaj" cajtove, dakle Veb sajtova koji su uglavnom fokusirani na medijske sadržaje, umrežavanje i deljenje (eng. sharing) sadržaja, te su i sami postali sajtovi društvenih mreža: Flickr (društvena mreža za razmenu fotografija), Last.fm (muzičko orjentisan sajt), YouTube (sajt za gledanje i razmenu video zapisa), Delicious (društvena mreža za čuvanje adresa omiljenih sajtova).
Društvena mreža Fejsbuk osnovana je 2004. godine. Njen kreator i direktor je nekadašnji student Harvarda - Mark Zuckerberg, čija je ideja bila da napravi akademsku društvenu mrežu koja bi povezivala studente ovog univerziteta. Kako se ubrzo na Fejsbuku registrovalo više hiljada studenata Univerziteta u Harvardu, Zuckerberg je, sa svojim kolegama koji su radili na razvoju ove mreže, odlučio da je učini dostupnom i drugim američkim univerzitetima, srednjim školama, zaposlenima u IT industriji, da bi 2006. godine Fejsbuk svima postao dostupan, i otvoren za registraciju i korišćenje. Uz pomoć elektronske adrese, svako može da kreira sebi profil i izgradi svoju internu mrežu, u saglasnosti sa ili prema postavljenim uslovima (npr. jedan od uslova je da korisnik ima više od 13 godina). Za razliku od ostalih onlajn društvenih mreža, Fejsbuk korisnici imaju opciju da svoje potpune profile drže privatnim za ostale korisnike mreže, te Fejsbuk čine centralizovanom društvenom mrežom. Takođe, još jedna karakteristika koja razlikuje Fejsbuk od ostalih mreža je mogućnost spoljašnjih programera i sajtova treće generacije da kreiraju "aplikacije" koje dozvoljavaju korisnicima da personalizuju svoje profile i izvršavaju ostale zadatke, kao na primer popunjavanje kvizova, komparacija istorije putovanja sa drugim korisnicima, ili pak knjiga koje trenutno čitaju, ili igranje onlajn igrica.
Od 11. septembra 2006. godine, svako može da se pridruži Fejsbuku, a prema poslednjim podacima na ovoj društvenoj mreži ima više od 500 miliona aktivnih korisnika.
Struktura i dinamika sajtova društvenih mreža
Da bismo razumeli atraktivnost i rasprotranjenost društvenih mreža, analiziraćemo najosnovnije funkcije i karakteristike Fejsbuka kao najreprezentativnijeg i najkorišćenijeg sajta društvenih mreža na Internetu.
Fejsbuk je društvena mreža za pronalaženje i uspostavljanje kontakata sa prijateljima, kolegama sa kojima se korisnik prvenstveno poznaje iz analognog života, kao i prostor za umrežavanje ljudi sličnih profesionalnih i ličnih interesovanja.
Osnovne komponente, bez kojih sajtovi društvenih mreža ne bi mogli da postoje, su:
PROFIL KORISNIKA. Lično ime, informacije o korisniku (pol, datum rođenja, mesto, obrazovanje, zanimanje, kontakt, interesovanja, itd), kao i podaci o bračnom statusu, seksualnoj orijentaciji, političkim, verskim ubeđenjima, aktivnostima kojima se bavi, Veb sajt, imejl, IM (eng. Instant Messages) podaci, kao i fotografije (albumi) i video zapisi. Korisnik može svoju ličnu stranicu da učini javno dostupnom svim korisnicima na Fejsbuku, ili samo onim članovima u mreži koje je označio kao svoje prijatelje, kontakte, ili pak da ih razvrsta u nekoliko grupa koje on može da kontroliše unutar svog profila. Profili imaju jedinstvene URL adrese kojima se direktno može pristupiti. Oni predstavljaju svojevrsno digitalno, virtuelno telo koje kreiramo i predstavljamo svom onlajn okruženju. Takođe, mladi ljudi konstituišu svoje profile kroz kreativno izražavanje, "dekorisanjem" sopstvenog profila (digitalnog "ja") predstavljajući se svojim prijateljima i roditeljima u najboljem svetlu, stvarajući digitalni identitet u javnom umreženom prostoru. Većina sajtova omogućava i ohrabruje svoje korisnike da postave svoju profil fotografiju, i kreiraju foto albume.
LISTA PRIJATELJA. Druga komponenta društvenih mreža je javno artikulisana mreža prijatelja, kolega, poznanika, koja se prikazuje u odnosu na profil. Nakon što su kreirali sopstvena digitalna tela, korisnici identifikuju druge korisnike u sistemu sa kojima imaju neku vrstu veze. Učesnici mogu da listaju ostale profile u zavisnosti od jačine veze (slaba/jaka veza) i afilijacije sa njima, i grupišu ih kao: "prijatelji", "kolege", "kontakti iz osnovne/srednje škole", "porodica", itd. Fejsbuk dozvoljava korisnicima da artikulišu i prikažu svoje veze, odnose sa drugim učesnicima u sistemu, bilo da imaju 30-40 prijatelja, preko 150 (Dunbarov broj) ili 900 kontakata (tzv. "kolekcionari" prijatelja, vladine i nevladine organizacije, ličnosti iz javnog života, političari, itd).
Majkl Veš (Michael Wesch) , profesor kulturne antropologije na Državnom univerzitetu Kanzasa (Kansas State University), komentariše kako: "ljudi projektuju sopstvene identitete demonstrirajući svoje odnose sa drugima. Definišete sebe time ko su vaši prijatelji.(...) Sa društvenim mrežama, postoji fascinacija intimnošću jer ona simulira komunikaciju 'licem-u-lice'", kaže Veš.
KOMENTARI. "Zid" ili prostor za komentare, linkove i zanimljive sadržaje, predstavlja komplementarni komunikacijski prostor, virtuelno igralište, ostalim komunikacijskim alatima za takozvano društveno uglađivanje, doterivanje, održavanje kontakata. Učesnici mogu da ostave javne komentare, izjave, poruke, na profilima svojih prijatelja, iskazujući, kako Donatova i Bojdova ukazuju, javno prikazivanje konekcija, kroz pisane poruke, "gurkanja", "bockanja". Ovo ujedno predstavlja presudnu komponentu onlajn društvenih mreža iz razloga incijacije društvene dinamike i prikazivanja sebe u impresivnom svetlu. Prijatelji ostavljaju jedni drugima poruke, linkove na zanimljive tekstove, video, muzičke zapise, informacije, a pre svega to su najčešće ego(centrično) orijentisani javni komentari. Korisnici Fejsbuka, i mlađi i stariji, žele da budu "viđeni" i vidljivi kroz društvene i komunikacione prakse interaktivnosti i reciprociteta sa svojim prijateljima. Adolescenti i mladi ljudi traže potvrdu sopstvenog identiteta kroz povratnu informaciju svojih vršnjaka kroz označavanje da im se sviđaju njihovi statusi, fotografije i sl. Stariji korisnici traže pažnju i održavanje kontakata sa drugima, razmenu informacija u računarsko-posredovanom okruženju. Svi oni zajedno kreiraju relacije u umreženoj društvenoj strukturi.
KANAL VESTI. Ova platforma pokazuje svaku aktivnost korisnika njegovim kontaktima i time omogućava drugim korisnicima da saznaju sve novine i vesti o promeni podataka koje su njihovi kontakti, prijatelji izvršili na svojoj stranici – na primer ukoliko su promenili svoj status, neku od osnovnih informacija, dodali nove fotografije ili promenili profil fotografiju, ukoliko su pristupili nekoj grupi, stranici, i slično. Sa razvojem blogova i mikro-blogova pridodata je i opcija statusa.
STATUS. Kratke statusne poruke i ažuriranja na profilima Fejsbuk korisnika su još jedna komponenta sajtova društvenih mreža, jedna od dominantnih formi onlajn komunikacije danas. Statusi predstavljaju komunikacijsku praksu sličnu onim 140-karakternim porukama, informacijama na sajtu za mikroblogovanje (pisanje kratkih statusa) Tviter , sa ciljem da se prate trenutna dešavanja, emotivna stanja, vesti, informacije, i mogućnost da se za kratko vreme pošalje poruka ka više osoba.
APLIKACIJE. Fejsbuk takođe omogućava svojim korisnicima da na postojeću platformu nadograde aplikacije, servise sa različitijim sadržajima i namenama - kvizovi, testovi, virtuelni pokloni, pod-virtuelne zajednice, onlajn igrice, fotografije, mogućnost razmene instant poruka u realnom vremenu, ćaskanja, itd. Zanimljivo je da je preko 550.000 aplikacija napravljeno na Fejsbuk platformi , dok se 100 novih aplikacija dodaje svakodnevno . One predstavljaju virtuelno igralište za interakciju, komunikaciju, razmenu fotografija, video zapisa, takođe poziva na Veb aktivizam ili podršku, donaciju za određene pojave, situacije u društvu, ali i prostor za zabavu (npr. popularne onlajn igre Farma, Poker, Ratovi mafije, itd).
Kroz analizu strukture Fejsbuka može da se zaključi zašto je globalni fenomen onlajn društvenih mreža veoma popularan. No, znanje o tome kako sajtovi društvenih mreža funkcionišu pomoglo bi i identifikaciji upozoravajućih, rizičnih ili nedoličnih onlajn aktivnosti.
Zašto mladi u Srbiji "lajkuju" Fejsbuk?
Ako nisi na Fejsu , kao da ne postojiš. - Jovana, 25, postdiplomac
Uprkos činjnici da je Srbija zemlja u tranziciji, u kojoj su političke, ekonomske i socijalne turbulencije devedesetih uticale na kulturu i etičke vrednosti, kao i na informaciono-komunikacione tehnologije i stvaranje onlajn javne sfere, trendovi novih tehnologija, i upotreba Veb društvenih servisa u svakodnevnom i profesionalnom životu, nisu je zaobišli. Nije iznenađujuće da su mlađe i starije generacije u urbanim područjima prihvatile nove forme društvenih medija vrlo brzo. Ali šta je sa informacijama, digitalnim i medijskim opismenjavanjem, ukazivanjem Gordane Stokić Simončić, na pr, na neophodnost informacione pismenosti u 21. veku, veštinama kritičkog razmišljanja koje će omogućiti ljudima da koriste informacije koje se nalaze na Internetu, mudro i selektivno?
Imajući u vidu takvo okruženje, onlajn javna sfera koja je kreirana na umreženim sajtovima ne razlikuje se mnogo od analognih prostora u svakodnevnom životu, dok su problemi u virutelnim prostorima samo naglašeni i uvećani. Postoje brojna mesta gde mladi ljudi u Srbiji provode svoje vreme na Internetu, a jedan od najpopularnijih je društvena mreža Fejsbuk.
Od 7,3 miliona stanovnika u Srbiji, 55,9% su korisnici Interneta , a od njih, preko 2 miliona srpske populacije ima nalog na Fejsbuku. Oni koriste Internet za komunikaciju (slanje/primanje elektronske pošte) - 79,2% , za igranje igara ili preuzimanje dokumenata, fotografija, filmova ili muzike (64%), za slanje poruka u pričaonicama, grupama ili forumima (42,3%), a samo 26,4% koristi Internet za pretraživanje informacija vezanih za obrazovanje, obuku ili kurseve.
Međutim, iako je Srbija vodeća zemlja u regionu (Balkan) sa najvišom Internet servis penetracijom, uporednom analizom i podacima koji pokazuje Izveštaj UNDP -a (eng. UNDP – United Nations Development Programme) o nivou pismenosti, Srbija zaostaje za ostalim Balkanskim zemaljama.
Dakle, zašto mladi korisnici Interneta "lajkuju" Fejsbuk?
Kroz kvalitativnu analizu odgovora na postavljena pitanja u okviru polu-strukturisanih intervjua sa slučajnim uzorkom grupe mladih koji su studenti Univerziteta u Beogradu, odnosno postdiplomci (starosti: 20-28 godina), došlo se do određenih zaključaka kada je u pitanju korišćenje Fejsbuka i najčešćih komunikacijskih konvencija kod mladih u Srbiji. Preliminarni nalazi za dalja razmatranja (prikazani kroz indikacije Hajnove i Šnajdera (Hine, Schneider) za upotrebu metoda Veb analize podataka) zašto je ovaj sajt društvenog umrežavanja veoma popularan i koje najčešće komunikacijske aktivnosti i prakse akademci navode, predstavljeni su kroz prikaz zanimljivih zapažanja ispitanika .
Na direktno pitanje zašto su baš na Fejsbuku, ispitanici navode glavne razloge korišćenja ove društvene mreže: na prvom mestu to je zbog održavanja kontakta sa starim i novim prijateljima i povezivanja sa društvom, prijateljima, poznanicima, pogotovo onim ljudima sa kojima se retko viđaju ili prijateljima/kolegama koji žive van Srbije. Takođe, kao bitan razlog navodi se i praćenje šta prijatelji i poznanici rade u životu kroz statuse , i komentare. Muški deo ispitanika je prvenstveno naveo interesovanja za fotografije svojih prijatelja, kao i razmenu –"listanje albuma sa slikama, kao što smo nekad listali uz kafu, čaj." (Nikola, 26).
Fejsbuk se pokazao i kao korisno informativno i sredstvo koje "štedi" u komunikaciji mobilnim telefonima:
"Fejsbuk može da posluži i kao dobar način za praćenje rođendana i olakšava komunikaciju - često je zgodnije i jeftinije razmeniti nekoliko poruka na FB nego SMS-ova." (Saša, 23)
"...uz pomoć Fejsbuka okupila se generacija 1983. iz osnovne škole za 10 god. mature."(Vladimir, 27)
Dakle, komunikacijska dinamika na "zidovima" i komentarima profila ovih korisnika, pored zabavnog karaktera, predstavlja i informativni prostor gde su mladi u interaktivnom kontaktu, razmenjuju sadržaje, zabavljaju se, organizuju dešavanja u analognom prostoru.
Kada su u pitanju karakteristike i alati koji su dostupni na Fejsbuku, a koji su im privlačni, ispitanici na prvom mestu navode: statuse, foto albume, komentarisanje trenutnih raspoloženja, lakoću interakcije, veliki broj dostupnih aplikacija. Pored društvenog zbližavanja, učvršćivanja i održavanja veza sa svojim prijateljima, kao sekundarnu atrakciju ove društvene mreže, akademci u Srbiji navode i edukativne i informativne sadržaje: razmenu linkova i multimedijalnog sadržaja, korisne informacije za dešavanja u gradu koje su vezane za neki zanimljiv film, muziku, predavanje, vest, kao i korisne linkovi i stručne informacije za fakultet ili praksu.
Na pitanje u kojoj meri je Fejsbuk promenio način i kvalitet komunikacije sa prijateljima ispitanika, većina ima pozitivna iskustva, jer im ova društvena mreža omogućava bržu i jeftiniju komunikaciju sa njima.
"Fejsbuk je puno doprineo virtuelnom i indirektnom načinu komunikacije, zbliživši udaljene ali i udaljavajući već bliske ljude čineći ih vezane za stolicu i racunar." (Branko, 27)
"U početku mislim da je izolovao previše ljudi, bila je to prava epidemija. U početku smo samo komunicirali preko Fejsbuka, ali sam onda shvatila da mi to smeta, i prestala sam to da radim." (Milica, 26)
Ipak, ispitanici su se složili da Fejsbuk nije bitno uticao na komunikaciju sa prijateljima u analognom prostoru, čak je u većini slučajeva dodao novu dimenziju zbližavanja sa već postojećim oflajn poznanstvima: olakšao je kontakt i poboljšao komunikaciju sa mnogobrojnim prijateljima koji ne žive u istom gradu i zemlji, ili sa kojima nisu dugo imali kontakt (prijatelji iz osnovne, srednje škole). Takođe, respondenti su naglasili da sa bliskim ljudima komuniciraju uživo/telefonom ili preko MSN-a, IM/instant poruka.
Jedno od pitanja na koje su ispitanici odgovarali odnosilo se na aktivnosti njihovih prijatelja na Fejsbuku, gde su njihovi zanimljivi odgovori potvrdili da gore opisane karakteristike, aplikacije i funkcije društvenih mreža koje im omogućavaju da se druže i komuniciraju, čine Fejsbuk privlačnim i popularnim i njihovim prijateljima.
Šta mislite da vaši prijatelji najčešće rade na Fejsbuku?
"...gledaju šta ima novo, komentarišu, gledaju fotke, špijuniraju simpatije..." (Iva, 26)
"Sve veći broj manijakalno igra one igrice – farma, restoran, itd. Takođe, izbacuju linkove, komentarišu različita dešavanja, društveno-politička" (Bojana, 25)
Na prvom mestu aktivnosti svojih prijatelja ispitanici su naveli: gledanje fotografija drugih ljudi i praćenje statusa, komentarisanje statusa, postova. Zatim, masovno igranje igrica: veliki broj prijatelja ispitanika igra igrice bez obzira na godine, sa tendencijom da prikupe "što veći broj prijatelja" kako bi imali uspešniji rezultat u njima. Pored toga, navodi se da većina prijatelja postavlja linkove: muzika, video, informacije edukativnog tipa. Dakle, aktivnosti ispitanika se ne razlikuju u velikoj meri od aktivnosti njihovih prijatelja.
Kada je u pitanju prisustvo kolega ili profesora na Fejsbuku i da li su ih prihvatili kao kontakte, ispitanici uglavnom (i striktno) naglašavaju da imaju dosta kolega sa fakulteta u krugu prijatelja sa kojima imaju bliže ili dalje odnose. Profesori imaju svoje profile, po rečima ispitanika, ali uglavnom komuniciraju van mreže ili putem Fejsbuk stranice fakulteta. Može se reći da se pored Fejsbuk stranica (eng. Like pages) javnih državnih institucija iz oblasti kulture, politike, medija, javnog života, sporadično nalaze i stranice fakuteta i studijskih grupa.
"Postoji FB grupa vezana za fakultet preko koje idu pojedina obaveštenja (ne obavezno značajna; obično su osnovna, kao što je 'počela je prijava ispita')" (Miloš, 23, ETF)
"Fakultet nema stranicu na Fejsbuku, ali zato postoji kviz na istoj društvenoj mreži: "Šta je Biološki fakultet napravio od tebe" (Biljana, 28)
Iz odgovora se može zaključiti da su uglavnom zastupljene grupe redovnih i postdimplomskih studija koje uređuju studenti, postavljajući zanimljive informacije, obaveštenja, linkove na sajtove stranih istraživačih institucija ili univerziteta. Možemo da zaključimo da će Fejsbuk verovatno u budućnosti imati edukativnu ulogu informatora, dok će se klasifikovana znanja, elektronski izvori i obrazovni programi nalaziti na drugim virtuelnim prostorima.
Imajući u vidu navedena osnovna svojstva, karakteristike Fejsbuka, kojeg smo uzeli za reprezentativnu društvenu mrežu po relevantnim kriterijima (Internet penetracija, statistika, upotreba, komunikacijske konvencije i društvena dinamika), mogu se izvući preliminarni zaključci zašto mladi, a i stariji, provode dosta vremena na njemu.
Zaključna razmatranja
Ljudi su društvena bića po prirodi. Tako je bilo i pre nastanka Interneta, kada su se družili u komunama, zajednicama, gradili kontakte i prijateljstva na trgovima, javnim prostorima, pijacama, salonima. Danas se ništa nije promenilo osim što svako od nas ima virtuelno telo koje predstavlja naš identitet iz analognog sveta, a u mreži sa ostalima i njihovom komunikacijskom dinamikom kreira virtuelnu javnu sferu.
Društvene mreže jesu važne jer se izgrađuju odnosi i veze u različitim kontekstima. Ljudi se društveno angažuju, razmenjuju informacije, traže vrednovanje i priznanje sebe u grupi, odobravanje sopstvenog statusa i to se dešava na veoma fluidan način. Današnji oblik društvenih mreža korisniku pruža mnogobrojne opcije kada je u pitanju izbor komunikacijskih praksi, društvena angažovanost na umreženom prostoru, kontrola informacija, privatnost. Isto mu se i oduzima ako nije upoznat sa opštim pravilima te mreže, menjajući istovremeno komunikacijsku dinamiku u svakodnevnom govoru i kreirajući nove lingivstičke forme (lajk, surf, fejs, invajt, i sl).
Omladina u Srbiji se ne razlikuje u komunikacijskim praksama od svojih vršnjaka bilo gde u svetu, ili, barem, u jugoistočnoj Evropi, kako podaci istraživanja ukazuju. Oni su zainteresovani za iste stvari kao i prethodne generacije, provode svoje vreme onlajn i na Fejsbuku zbog veoma jasnih, razumljivih, društvenih razloga: oni žele da komuniciraju sa svojim vršnjacima, prijateljima iz već postojećih mreža u analognom životu. Biti deo društvenog sveta i sfere je značajno, jer ista dinamika koja se dešava onlajn, dešava se i u oflajn prostorima: na trgovima, ulici, fakultetu, radnom prostoru, i drugim mestima. Takođe, oni pri tom žele da ostanu informisani i podele različite sadržaje i relevantne informacije sa prijateljima i kolegama. Fejsbuk im, svojim tehnološko-društvenim funkcijama, omogućava virtuelni prostor, igraonicu, gde kreiraju svoje privatne umrežene društvene sfere. Mladi u Srbiji žele da razmenjuju informacije i tračeve, gledaju fotografije svojih prijatelja, kao i da se šale, povezuju sa izgubljenim kontaktima, da ogovaraju, flertuju, ćaskaju, "lajkuju" statuse na Fejsbuku, ali i da kreiraju dešavanja, aktivno učestvuju u analognim prostorima koristeći Internet komunikacije, kreiraju svoje pod-društvene grupe, uče, sarađuju. Stoga se može zaključiti da se društvena dinamika nije promenila, da je motivacija uvek ista, a da su različita okruženja.
Veoma je važno da i roditelji i nastavnici s jedne, i mediji u Srbiji sa druge strane, shvate da je Internet još jedan kanal za komunikaciju, da nije čarobni štapić koji će rešiti sve njihove probleme. Dakle nove medije ne treba percipirati tehno utopijski ili tehno distopijski, već po Klingovom mišljenju , pokušati analitički razumeti i istražiti društvene i obrazovne mogućnosti onlajn umrežavanja. U budućnosti, informacione tehnologije će imati veliki potencijal ne samo za pristup informacijiama i elektronskim resursima, već će biti polazna tačka u radnom i obrazovnom okruženju. U mnogim razvijenim zemljama to je već sadašnjnost. Mladi ljudi i njihovi roditelji bi trebalo da izgrade poverenje u komunikaciji i pomognu jedni drugima da razumeju nove tehnologije, upoznavajući ih sa njima. Nastavnici i profesori mogu da rade sa studentima na razvijanju informacione i medijske pismenosti, učeći ih da misle i "obrađuju" informacije sa Interneta, da razviju veštinu kritičkog razmišljanja, kako bi mogli da odrastu i razviju se u pametne, mlade profesionalce.
Kako nove tehnologije omogućavaju formiranje novih vrsta grupa, onlajn identiteti i društvene mreže se konstituišu, a cilj je istražiti način kako pojedinac posmatra i predstavlja sebe, u Gofmanovskom kontekstu, u grupi, i kako umreženi život na Internetu utiče na percepciju sopstvenog "ja" u odnosu na spoljašnji svet. Samim tim, mladi se socijalizuju sa svojim prijateljima i traže od njih validaciju, uvažavanje i pažnju kroz onlajn sadržaje i komunikacijske konvencije.
Ako se, kako to predlažu neki savremeni teoretičari, naše doba može odrediti kao "krajnja faza personalizacije", onda ogromne mogućnosti kreiranja identiteta i ostvarivanja različitih, katkada potpuno inkompatibilnih društvenih veza uz posredovanje novih komunikativnih praksi koje omogućava Internet, predstavljaju plodno tle za dalju teorijsku analizu i primenu u praksi u različitim kontekstima i okruženjima.
LITERATURA
1. Boyd, Danah and Nicole Ellison. "Social network sites: Definition, history, and scholarship". Journal of Computer-Mediated Communication 13(1), article 11 (2007). http://jcmc.indiana.edu/vol13/issue1/boyd.ellison.html (preuzeto 2. 9. 2010).
2. Boyd, Danah. "Why Youth (Heart) Social Network Sites: The Role of Networked Publics in Teenage Social Life". U MacArthur Foundation Series on Digital Learning – Youth, Identity, and Digital Media Volume. Editor David Buckingham, 119-142. Cambridge, MA: MIT Press, 2007.
3. Donath, Judith and Danah Boyd. "Public Displays of Connection." BT Technology Journal 22, 4 (2004): 71–82.
4. Ellison, Nicole B., Charles Steinfield, i Cliff Lampe."The Benefits of Facebook –'Friends': Social Capital and College Students' Use of Online Social Network Sites". Journal of Computer-Mediated Communication 12, 4 (2007). http://jcmc.indiana.edu/vol12/issue4/ellison.html (preuzeto 2. 9. 2010).
5. Licklider, J. C. R. and Robert Taylor. "The Computer as a Communication Device". Reprinted from Science and Technology (1968). http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.34.4812&rep=rep1&type=pdf (preuzeto 2. 9. 2010).
6. Goffman, Erving. The Presentation of Self in Everyday Life. Garden City, New York: Doubleday, 1959.
7. Habermas, Jèurgen. The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry into a Category of Bourgeois Society. Cambridge, MA: MIT Press, 1991.
8. Hargittai, Ester. "Whose Space? Differences Among Users and Non-Users of Social Network Sites". Journal of Computer-Mediated Communication 13 (1) (2007). http://jcmc.indiana.edu/vol13/issue1/hargittai.html (preuzeto 2. 9. 2010).
9. Haythornthwaite, Caroline and Barry Wellman. "The Internet in Everyday Life: An introduction". In The Internet in Everyday Life. Edited by Barry Wellman and Caroline Haythorthwaite, 3-41. London, UK: Blackwell, 2002.
10. Hine, Christine. Virtual Ethnography. London, UK: Sage,1998.
11. Hogan, Bernie. "Using Information Networks to Understand Social Behavior". IEEE Data Engineering Bulletin 30 (2) (2007): 6-14. http://sites.computer.org/debull/A07june/hogan.pdf (preuzeto 2. 9. 2010).
12. Livingstone, Sonia M. Young People and New Media: Childhood and the Changing Media Environment. London, UK: Sage, 2002.
13. McLuhan, Marshall. Understanding Media: The Extensions of Man. New York: McGraw-Hill,1964.
14. Stokic Simoncic, Gordana and Zeljko Vuckovic. "Information literacy in Serbia: Initiatives and strategies". SIC vol. 19, issue 2 (2010). http://sic.ici.ro/sic2010_2/art08.pdf (preuzeto 9. 9. 2010).
15. Stokić Simončić, Gordana. Best Practice u 22 priče: komunikacija, kultura organizacije, odnosi biblioteka s javnošću. Pančevo: Gradska biblioteka; Istočno Sarajevo: Matična biblioteka, 2009.
16. Shirky, Clay. Here Comes Everybody: The Power of Organizing without Organizations. New York: Penguin, 2008.
17. Radovanovic, Danica. "Serbia: Better on Facebook Than on Streets". Global Voices Online (2010). http://globalvoicesonline.org/2010/09/01/serbia-better-on-facebook-than-in-the-streets/ (preuzeto 2. 9. 2010).
18. Radovanović, Danica. "Naučni blogovi u svetskoj blogosferi". Savremena biblioteka god. XX, br. 25 (2008): 17-18.
19. Radovanović, Danica. "Elektronski izvori i društveni softver u Veb-u 2.0". Pančevačko čitalište VIII, broj 14, (2009): 25-30.
20. Rheingold, Howard. The Virtual Community: Homesteading on The Electronic Frontier. New York: HarperPerennial, 1994.
21. Rheingold, Howard. Smart Mobs: The Next Social Revolution. Cambridge, MA: Perseus, 2002.
22. Turkle, Sherry. Life on the Screen: Identity in the Age of the Internet. New York: Simon and Schuster, 1995. |
