Mr Branka Dragosavac
Biblioteka grada Beograda
bebadrag@gmail.com

Dnevnik iz Geteborga

U Geteborgu, na 76. IFLA-inoj konferenciji, od 10-16. avgusta 2010. prisustvovala je šestočlana ekipa bibliotekara iz Biblioteke grada Beograda, predvođena Ivanom Avžner, sekretarom za kulturu Skupštine grada Beograda i direktorom Biblioteke grada Beograda, Jasminom Ninkov.

Utorak 10. avgust
Nakon sletanja, na aerodromu u Geteborgu dočekali su nas sjajni volonteri, na informativnom desku, od kojih smo dobili sve potrebne informacije. Odmah nakon smeštanja u hotel, otišli smo do Kongresnog centra, kako bismo se registrovali za predstojeću konferenciju, a zatim smo obišli Gradsku biblioteku u Geteborgu.

Sreda 11. avgust
Konferenciju je otvorio ministar spoljnih poslova Švedske, Jan Eliason. Tradicionalna ceremonija otvaranja protekla je relativno brzo. Nakon oficijelnog dela, pozdravnih govora, sa željama da se lepo provedemo, smejemo i još više iskustava razmenimo i steknemo mnogo novih znanja, na opšte iznenađenje i oduševljenje svih prisutnih, otvaranje ovogodišnje Konferencije ispratila je svojom muzikom grupa ABBA.

Kako je brojniji deo ekipe prvi put prisustvovao Konferenciji, i iako su nam kolege ukazale na potrebu da se unapred odlučimo za sesije kojima ćemo prisustvovati, kao i za biblioteke i kulturne ustanove koje neizostavno treba posetiti, pozvani smo na Sekciju novopridošlih, odnosno onih koji prvi put prisustvuju IFLA-i. Ovom prilikom pozdravili su nas Dženifer Nikolson, Džesus Lou, Bale Mambo Tata i Loida Garsija-Febo, od kojih smo dobili nekolicinu korisnih saveta o tome šta je sve potrebno videti i slušati na Konferenciji. Ono što je svakako obeležilo Sesiju su reči Džesusa Loua, kojima smo se potpuno priklonili "da osim onoga što vidimo i čujemo, svakako moramo dnevno razgovarati sa najmanje deset novih kolega sa raznih strana sveta, kako bismo razmenili što više iskustava". Ovo bi ujedno moglo da bude i geslo ovogodišnje Konferencije – interaktivnost.

Četvrtak, 12. avgust
Sesija Biblioteke metropola sa javnim bibliotekama.

Ono što se u ovoj Sesiji može izdvojiti je zajednički rad singapurskih javnih biblioteka, na dva, državno podržana projekta, Quest i Rare & Reap. Prvi je obuhvatio mlađu populaciju, dok se drugi odnosio na starije od 12 godina.

Quest je projekat kojim se kod dečaka mlađih od 12 godina, kroz igru, koja je u ovom uzrastu još uvek najznačajnija, a uz pomoć specijalno štampanih karata sa junacima crtanih filmova, zmajevima, pobuđivala želja za čitanjem. Sa prednje strane nalazila se ilustracija, a na poleđini objašnjenje i bodovi karata. Uz svaku pročitanu knjigu u Biblioteci dobijala se po jedna karta. Kako bi što brže skupili špil, dečaci su se okupljali u manje ili veće grupe, a istovremeno su se u bibliotekama održavali turniri. Osim u bibliotekama, karte su se igrale i na drugim mestima, a otvoreni su blogovi kojima su svi imali prisup, čak i roditelji, koji su mogli da ostavljaju svoje komentare. Osim približavanja biblioteka deci, ovaj projekat je bio i edukativnog karaktera, a istovremeno je značajno probudio i kolektivni duh kod dece.

Rare & Reap projekat obuhvatio je tinejdžere, a za cilj je imao istraživanje čitalačkih interesovanja na osnovu apstrakta kojeg su svi učesnici popunjavali nakon pročitanih knjiga. Na osnovu postavljenih pitanja izražavali su svoje kritičko mišljenje. Interakcija i međusobna saradnja takođe je značajan segment i ovog projekta. Osim apstrakta, učesnici su izrađivali i projekte, postere, a na blogovima su razmenjivana mišljenja.

Petak, 13. avgust
Na Sesiji za genealogiju i lokalnu istoriju u Gradskoj biblioteci u Geteborgu potvrdili smo svoja saznanja o genealoškim istraživanjima, kojima se u svim skandinavskim bibliotekama i arhivima posvećuje značajna pažnja od samog osnivanja. Ono što je najvažnije je da ove dve institucije na ovim projektima rade potpuno kompleksno. Gradska biblioteka poseduje opremu, čitače mikrofilmova i mikrofilmove koji se nalaze u slobodnom pristupu Biblioteke. Svi članovi potpuno su samostalni u svojim istraživanjima, a obrazovani, obučeni i ljubazni bibliotekari su tu da im pomognu u svakom momentu.

Predavanje o državnim arhivima odnosilo se na strukturu arhiva koja se sastoji od dva glavna i osam manjih arhiva u kojima zainteresovani mogu da dobiju sve potrebne informacije, koje se nalaze u pisanom, štampanom ili digitalnom obliku. Izgled arhiva nismo mogli da sagledamo u pravom smislu, jer je u rekonstrukciji, ali smo imali odličnu Internet prezentaciju.

Subota 14. avgust
Istorija biblioteka – SIG

Sesija za Istoriju biblioteka obuhvatila je više zanimljivih predavanja, od kojih se izdvojio rad Ike Makinena, sa univerziteta Tampera u Finskoj. Predavanje se odnosilo na zajednički rad na polju knjiga i istorije biblioteka u nordijskim i baltičkim zemljama. Izlaganjem je predstavljen projekat čiji je rezultat knjiga sa naslovom Library Spirit in the Nordic and Baltic country: historical perspectives. Realizovan je zajedničkim nordijsko-baltičko-ruskim istraživanjem na polju istorije knjiga, biblioteka i čitanja (skraćeno HIBOLIRE), koje su obavili istraživači raznih akademskih i profesionalnih institucija, doktoranti, bibliotekari nordijskih i baltičkih zemalja. Zaobilazeći političke, geografske i jezičke barijere u ovom projektu, koji je zahtevao mnogo rada i istraživanja javnih biblioteka, svoje mesto su, osim velikih država, našle i Grenland, kao i Farska ostrva.

Nedelja, 15. avgust
Osim Sesija na kojima smo svakodnevno provodili po ceo dan, pronašli smo, naravno, malo mesta za uživanje i razgovor. Svake večeri okupljali smo se u Gradskoj biblioteci, kako bismo mogli da razmenimo iskustva o sesijama kojima smo prisustvovali, ali i da bismo se videli sa kolegama iz celog sveta. Posetili smo Gradsku galeriju slika, Gradski muzej, prisustvovali borbi brodova, obišli Luna park, vozili se na Točku, sa kojeg smo gledali Geteborg kao na dlanu, ali je vremena ipak bilo premalo za još neke posete.