Beba Stanković
Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović", Požarevac
bebapozarevac@yahoo.com

Slobodan pristup znanju
76. kongres IFLA-e u Geteborgu

Kada bi ovaj tekst bio prilog za neku od rubrika koje zahtevaju navođenje ključnih reči, one koje bih sigurno navela su – efikasnost, smirenost, racionalnost, ljubaznost. I pri tom ne mislim samo na struku, niti na Kongres kojem sam prisustvovala, već na atmosferu koja se nametnula od momenta kada sam izašla iz SAS-ovog aviona na aerodrom Landvater u Geteborgu.



Pod sloganom "Slobodan pristup znanju", 76. kongres IFLA-e ove godine se održavao avgusta meseca u Švedskoj, u Geteborgu. Kongres je organizovan u Izložbenom i kongresnom centru, impozantnoj građevini koja je bez ikakvih problema prihvatila sve delegate (a bilo nas je preko 3.300 iz više od 140 zemalja sveta). U njoj se, strogo poštujući predviđenu satnicu, održalo 159 sesija. Za svakoga, a naročito za one koji su po prvi put došli na IFLA konres, to je bio veliki izazov. Iako sam prisustvovala sastanku na kojem je novodošavšim kolegama objašnjeno kako je najbolje pratiti i kako izaći na kraj sa ovako brojnim događanjima, nije mi bilo nimalo lako da se odlučim na koju od ponuđenih sesija da idem, jer se veliki broj paralelno odvijao.

Pod sloganom "Slobodan pristup znanju", 76. kongres IFLA-e ove godine se održavao avgusta meseca u Švedskoj, u Geteborgu. Švedska je zemlja koja nije u Evropskoj uniji, treća je po veličini u Zapadnoj Evropi. Ima 9.300.000 stanovnika. U njoj prosečan životni vek kod žena iznosi 83, a kod muškaraca 79 godina (www.sweden.se). U ovoj zemlji na verovatno najefikasniji način uviđate šta sve nemate i ne možete u sopstvenoj. I sigurna sam da to ne važi samo za nas, sa Balkana, već i za mnoge druge stanovnike zemalja Evrope. Doduše, teško da ćete naići na građevine od kojih zastaje dah, kao što je to moguće u Italiji, Francuskoj ili Španiji, na primer, na onu vrstu lepote koja je, ne retko, sama sebi cilj. No, prednosti koje način života u ovoj skandinavskoj zemlji nosi sa sobom, prednosti jednog zaista razvijenog demokratskog društva, nisu male. Više od dve stotine godina bez rata na svojoj teritoriji, o čemu vrlo rečito govori spomenik u samom centru grada, u ulici Kralja Gustava – revolver čija je cev savijena u čvor, i mudro, ekonomično i racionalno upravljanje zemljom, daju sliku države koja nudi visok životni standard, vrlo ujednačen za sve svoje građane.

Kongres je organizovan u Izložbenom i kongresnom centru, impozantnoj građevini koja je bez ikakvih problema prihvatila sve delegate (a bilo nas je preko 3.300 iz više od 140 zemalja sveta). U njoj se, strogo poštujući predviđenu satnicu, održalo 159 sesija. Za svakoga, a naročito za one koji su po prvi put došli na IFLA konres, to je bio veliki izazov. Iako sam prisustvovala sastanku na kojem je novodošavšim kolegama objašnjeno kako je najbolje pratiti i kako izaći na kraj sa ovako brojnim događanjima, nije mi bilo nimalo lako da se odlučim na koju od ponuđenih sesija da idem, jer se veliki broj paralelno odvijao.

Podeljene po divizijama (Tipovi biblioteka, Bibliotečke kolekcije, Regioni, Bibliotečke usluge…), teme Kongresa odnosile su se na pristupe digitalnim izvorima, strategiju i zastupanje struke, tehnike i alate u poslovanju, ideje, inovacije, prihvatanje novina u struci. Na obaveznoj poster prezentaciji, uz podsećanje da je Srbija 2007. godine u Durbanu, u Južnoj Africi, imala najbolji poster (Biblioteka grada Beograda), mi smo, i ove godine, bili odlično predstavljeni posterima biblioteka iz Beograda (Biblioteka grada Beograda i Univerzitetska biblioteka) i Sombora. Inače, što se bibliotekara iz Srbije tiče, ove godine u Geteborgu bilo nas je jedanaestoro (NBS, BGB, Univerzitetska biblioteka, Biblioteka "Karlo Bjelicki" iz Sombora, Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović" Požarevac, Filološki fakultet).

Bez obzira na to što nisam uspela da stignem na organizovani obilazak biblioteka u Geteborgu i najbližim naseljima (a ponuda je bila više nego bogata), samostalno sam obišla dve biblioteke u gradu – Gradsku biblioteku Geteborga i Univerzitetsku biblioteku grada.

Smeštena na početku centralne avenije grada, Karl Gustav ulice, u, naravno, namenski zidanoj zgradi, na tri sprata i sa suterenskim i dvorišnim prostorom, Gradska biblioteka Geteborga, na prvi pogled, a pogotovo posle temeljnog obilaska, jasno stavlja do znanja zašto su biblioteke u Švedskoj institucije u koje Šveđani najviše imaju poverenja! Naime, anketa koja je sprovedena 2008. godine, a u kojoj su ispitanici mogli da iskažu svoje mišljenje o tome u koga u svojoj državi imaju najviše poverenja – univerzitete, biblioteke, sredstva informisanja, javne servisie… pokazala je da građani ove zemlje, njih 66%, najviše poverenja imaju upravo u biblioteke! (Na poslednjem mestu su dnevne novine, odmah do njih gradske vlasti. A vrlo visoko, drugo mesto, zauzima medicinski sektor!!!) Pored ovoga, njih 85% smatra da su biblioteke veoma važne za uspešno funkcionisanje društva, 68% Šveđana misli da bi u biblioteke trebalo još više ulagati i tako dalje, i tako dalje, nižu se procenti i stavovi u korist naše profesije i na ponos stanovnika ove zemlje. A činjenica da je 98% stanovništva u nekom trenutku iz nekih razloga posetilo biblioteku, možda najviše govori. I mada brojke, ipak, nisu uvek najbolji pokazatelj kvaliteta, ne možete da prenebregnete statistiku koja kaže da su u 2008. godini, npr. javne biblioteke, a ima ih 1.300, zabeležile skoro 68.000.000(!) poseta, da je broj aktivnih članova javnih biblioeka od 69.000 porastao na 2.700.000 tokom dve godine (do 2008). I još malo brojki: pored, kao što je već rečeno, 1.300 javnih biblioteka, u Švedskoj ima 40 univerzitetskih, oko 60 specijalnih , 90 mobilnih (sa 7.250 mesta na kojima se zaustavljaju, površina Švedske je, inače, 450.000km2) 115 biblioteka u bolnicama i oko 3.000 školskih.

Najčešći posetioci biblioteka su mladi, uzrasta 9-14 godina, a tokom jednog prosečnog dana, Šveđani obično svoje vreme troše na: 20 minuta čitanja knjiga, 42 minuta čitanja novina i 68 minuta upotrebe Interneta.

Sve ovo je dovoljno ineresantno samo po sebi, ali je poseban kuriozitet da se ovakvo funcionisanje i važnost biblioteka postiže u državi koja nema nacionalnu strategiju za razvoj bibliotekarstva! Od 2008. godine (pomenuta statistika je i rađena upravo te godine, da bi zahtevi koje struka ima bili što bolje potkrepljeni), Bibliotekarsko društvo Švedske vodi vrlo aktivnu i vrlo ozbiljnu kampanju za donošenje nacionalne strategije za razvoj bibliotekarstva. Naime, stav ove asocijacije je da Švedska još nije u potpunosti razvila svoje potencijale i mogućnosti kada je bibliotekarstvo u pitanju. Usvajanje nacionalne strategije bi, naravno, još više unapredilo struku. Kako će biblioteke izgledati i koliko će se u njih ulagati kada ovi ciljevi budu postignuti – teško je i pretpostaviti, jer ono što već sad imaju, kada su prostor, oprema i usluge u pitanju, postavlja vrlo visoke standarde.

Usluge u Gradskoj biblioteci Geteborga su besplatne, jedini uslov je članstvo. A nudi se mnogo. Dovoljno je reći da ova institucija s pravom pretenduje na to da bude centar društvenog i javnog života grada.

Takođe, Univerzitetska biblioteka u Geteborgu pruža sliku maksimalnog truda da se mladim ljudima koji stiču akademska zvanja omogući što kvalitetniji i udobniji rad. Direktorka ove ustanove, Agneta Olson, bila je i predsedavajuća Kongresa IFLA-e. U toj biblioteci radila je i Specijalna ženska bibliotečka interesna grupa, nažalost, još uvek ne i sekcija, ali, kako je obećala predsednica IFLA -e Elen Tise, to će se uskoro promeniti. To je bila grupa u kojoj sam provela najviše vremena i čiji mi je rad bio posebno zanimljiv, kao i poznanstva sa koleginicama iz Holandije, Turske, Japana, Finske, Engleske, Jamajke, Južne Afrike, SAD-a , sa kojima sam u prostorijama Univerzitetske biblioteke – Odeljenja za rodne studije, radila i razmenjivala iskustva.

Mnogo više pažnje sam, kao što se vidi u ovom tekstu, poklonila bibliotekarstvu u Švedskoj (a moglo bi da se napiše još mnogo, mnogo, više) nego samom Kongresu. Kongresi su važni, naročito ovako visoko profesionalno i kvalitetno organizovani, razmenjuju se znanja i informacije, upoznaju se kolege. Bilo bi lepo da svako ko želi da se ozbiljno bavi svojom strukom može da prisustvuje ovakvom jednom događaju. Ali, ono što se konkretno vidi u samim ustanovama, u bibliotekama, od neprocenjivog je značaja. Primeri dobre prakse, dobrog funkcionisanja, pa gledali ih makar i tokom samo nekoliko dana, često vas nauče najviše i najbolje onom što je najbitnije u najvažnijoj od svih profesija.