Anatolij Petrovič Volik
Российская государственная библиотека, Москва, Росси́я

Biblioteke Rusije: koji put izabrati

Sažetak
U radu se obrazlaže nova ideja organizacije nacionalne mreže biblioteka. Njena kulturno-prosvetiteljska misija dopunjava se aktuelnim tendencijama – ideološkim, naučno-tehnološkim, ekonomskim i odbrambenim. Glavni cilj nacionalne mreže biblioteka je, po mišljenju autora, stvaranje jakih informacionih resursa i zadovoljenje potreba društva u širokom spektru znanja.
Razmotrene su mogućnosti realizacije ove ideje u Rusiji.

Ključne reči: biblioteka, strana iskustva, informacioni zahtevi, mreža biblioteka, strategija, problemi, reforme, bibliotečki sistem, projekat, jezik opisa

Inovacija je proces stvaralačke saradnje. Mnoge sjajne ideje su propale upravo na nivou njihovog praktičnog ostvarenja. Uspešni inovatori jako dobro shvataju vrednost dobro osmišljene strategije realizacije. Oni uvlače i druge u razradu te strategije, jer poimaju da je snaga u različitim idejama načina mišljenja.

Lora E. Kempbel
(iz intervjua)

Aksiomatika uspeha

"Znanje je moć" – ova poznata izreka mogla bi da bude iskorišćena kao određena formula pojmova o dobro organizovanoj nacionalnoj mreži biblioteka, tj. instituciji odgovornoj za formiranje najuticajnijeg društvenog resursa, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti, a to je znanje. Mogu da se navedu i drugačije formulacije, kao, na primer, "Ko vlada informacijom, taj vlada svetom", "Biblioteke su mozak nacije" i dr. Međutim, čini se da su navedene formulacije suviše specifične i baš zbog toga su manje pogodne za precizan neophodan pravac razmišljanja. Ipak ćemo kao polaznu tezu razmotriti izreku Ko vlada informacijom, taj vlada svetom. Potrebno je obratiti pažnju na to da je poimanje informacije kao ekvivalenta snage jedne države prihvatljivo uz pomoć četiri smisaona pojma, a to su: ideološki, naučno-tehnički, ekonomski i vojni.

Što su veći informacioni resursi zemlje, to je i tempo njenog razvoja brži. Dakle, ako zemlja koja zaostaje u razvoju nije u stanju da poveća tempo akumulacije informacionog potencijala, njeno zaostajanje može da postane
hronično. Međutim, nikome nije stalo da "uživa u staroj slavi". Informacija i informacione tehnologije, kao što je poznato, brzo zastarevaju. Ako se to izgubi iz vida, neminovan je gubitak konkurentskih prednosti.

Težnja velikih država da uvećaju svoje ekonomske i vojne potencijale pojačava potrebu za sve većim i većim materijalnim resursima, zahteva jačanje moći njihovog političkog uticaja. Druge zemlje pokušavaju da rade to isto, tj. da uvećavaju svoj ekonomski i vojni potencijal, težeći da zaštite svoj suverenitet. One imaju stalnu potrebu za informacijom. Upravo to i jesu motivi koji inspirišu države da razvijaju svoje biblioteke, da uvećavaju njihov informacioni potencijal, da osvoje korisno, tj. pristup informacionim resursima drugih zemalja. I ne čudi to što se suprotstavljanje ideja pretvara u suprotstavljanje informacionih potencijala. Na ovom nivou, informacija može da postane oružje za masovnu diskriminaciju i porobljavanje, pa čak i uništenje Ako ovakava pretpostavka nekome deluje apsurdno, potrebno je, na primer, zamisliti se nad tim zašto danas, u vreme kosmičkih letova, Interneta, nano i biotehnologije, postoje zemlje i narodi koji poseduju ogromne prirodne resurse, a žive i organizuju privredu kao da su savremenici Isusa Hrista. Ovde je veoma uputno skrenuti pažnju na antipod informaciji, a to je entropija. U kibernetičkom smislu to je takođe informacija, ali negativna, a u sadržajnom je to mera neznanja. Neznanjem se takođe može upravljati.

Nacionalni interesi

Zasad nema osnova za tvrdnju da su sukobi među državama u svetu oslabili. Naprotiv, oni su značajno porasli. Problemi ne nestaju, već postaju sve primetniji. Ako se nešto i menja, to su samo spoljašnje pojave i izdaci koji odlaze na borbu sa njima. Tako je trku u naoružanju zamenila ideološka borba, koja i nije bila ništa drugo do maskiranje ekonomskih ciljeva. Postojećim problemima međudržavnih odnosa pridružile su se pretnje nestanka prirodnih resursa i klimatske promene. I u budućnosti će sličnih problema biti sve više. Mogu se pojaviti i neke nove pretnje planetarnih, pa čak i kosmičkih razmera, a uloga informacije kao preduslova za rast i upravljanje novim znanjima će znatno porasti. Uloga biblioteka će još više ojačati, pri tom će se mnogo promeniti bibliotečke tehnologije, njihovo delovanje i rezultati.

Nacionalne mreže biblioteka uvek su bile i biće orijentisane na nacionalne interese. Upravo zbog toga je nemoguće čak i zamisliti da će se u bliskoj budućnosti pojaviti opšedostupna Svetska digitalna naučno-tehnička biblioteka, u kojoj će zemlje – učesnice predstaviti sav svoj stručni digitalni sadržaj. Međunarodne veze, inicijative i dobrotvorni programi biblioteka uvek su zavisili od toga koliko će takva delatnost pomoći ostvarenju nacionalnih ciljeva. Pri tom, humanitarna delatnost nikad nije dostigla razmere koje bi doprinele ostvarenju dobrotvornih programa, već se uvek kretala u "granicama pristojnosti". Ponekad je dobročinstvo bilo reakcija na predlog koji je bilo nemoguće otkazati, uglavnom zbog toga što bi tako došlo do smanjenja reputacije samih biblioteka, a to je mnogo nepovoljnije od materijalnih rashoda.

Poučan primer za to kako se treba odnositi prema informaciji, znanjima, i, na kraju krajeva, prema bibliotekama, kao i uvek, daje nam prosvećeni i razvijeni svet. Proučavanje "tamošnjeg" bibliotekarstva i njegovih veza sa životnom sredinom pomoći će nam da ubrzamo prodor u svetlu budućnost domaćih biblioteka. Naravno, nije obavezno da se slepo držimo puta koji je prokrčila inostrana nauka o bibliotekarstvu. Međutim, obavezno je nešto drugo – treba shvatiti kuda taj put vodi.

Strategija bibliotekarstva u svetu

Digitalne biblioteke. Pojava novih informacionih tehnologija omogućila je stvaranje elektronskih ili digitalnih biblioteka. Globalno digitalno informaciono-komunikaciono okruženje, Internet, dozvoljava da se granice biblioteka otvore do planetarnih, pa i kosmičkih razmera. Digitalnu biblioteku odlikuje mogućnost lakog objedinjavanja resursa pojedinačnih biblioteka, a kao posledica toga je sinergijski efekat. On se izražava formulom 2+2=5, koja označava da će krajnji rezultat delatnosti biblioteka prilikom objedinjavanja resursa biti bolji od onoga koji je moguće dobiti pojedinačno, a gubici će biti znatno manji. Pojedinačnim bibliotekama za takve ukupne rezultate potreban je dopunski priliv materijalnih, finansijskih i intelektualnih resursa.

U delokrugu bibliotečkih usluga akcenat se stavlja na digitalne tehnologije (7). Digitalni informacioni resursi već su raspoređeni po celoj zemaljskoj kugli. Pristup njima ostavaruje se preko Internet portala, koji se takođe mogu nalaziti bilo gde. Danas čitaonica postaje personalni računar ili noutbuk korisnika. Digitalizaciju su započele mnoge inostrane biblioteke još pre 10-15 godina. Istina, ovi procesi se odvijaju različitim tempom u raznim zemljama, ali niko više ne sumnja u ispravnost izabrane strategije razvoja. Uostalom, broj elektronskih biblioteka raste. Pojavljuju se privatne digitalne biblioteke koje nisu uvek komercijalne. Za njihov nastanak je posebno zainteresovana sfera biznisa. Danas u SAD funkcioniše oko 50 digitalnih biblioteka različitih profila i veličina. Istovremeno, tempo širenja digitalnih biblioteka zaostaje za potražnjom njihovih usluga. Uzrok tome je dvojak. Prvo, stvaranje digitalnih sadržaja zahteva veće troškove. Tako digitalizacija jedne knjige u SAD košta 40 dolara, a potrebno je digitalizovati milione bibliotečkih jedinica. Kongresna biblioteka je digitalizovala nešto malo više od 10 miliona naslova, što iznosi približno 10% potreba. Da bi svaka biblioteka posebno stvorila neophodni digitalni fond, pojavljuju se ogromni problemi. Na sreću, postoji rešenje – objedinjavanje snaga i resursa na nacionalnom i nadnacionalnom nivou (16). Drugo, propisi o zaštiti autorskih prava ne dozvoljavaju kopiranje i besplatan pristup građi bez saglasnosti vlasnika tih prava. To je dodatni problem. Sveobuhvatno rešenje nije pronađeno ni u jednoj zemlji, čak ni na nacionalnom planu, a da ne govorimo o globalnom. Digitalne biblioteke su ograničene građom za koju je istekao rok važenja autorskog prava, ili se nije ni postavljao, ili su, pak, autori dali saglasnost za korišćenje. Problem je veoma složen, pošto u opticaj neće ući najaktuelniji i najtraženiji izvori i naučno-tehnička informacija.

Klasične biblioteke. Niko ne osporava mišljenje da će knjiga, kao i drugi oblici dokumenata na papirnim i drugim nosiocima informacija, još veoma dugo imati svoje korisnike. "Haos prelaznog perioda" u bibliotekarstvu (1), koji su primetili neki autori, postepeno će preći u novo stanje ravnoteže, gde će svaka tehnologija, klasična i digitalna, imati svoje mesto. Ali neće biti sve tako jednostavno, jer za to ima puno razloga. Prebacivanje dela čitalačkog sadržaja na digitalne biblioteke izazvaće preispitivanje organizacione i kadrovske strukture klasičnih biblioteka. Novi zahtevi za kvalitetom i vrstom usluga zahtevaće suštinske promene u tehnologiji bibliotečkih procesa. Međutim, na tome se stvar ne završava. I kod digitalnih i kod tradicionalnih vidova bibliotečke delatnosti pojaviće se potreba za uzajamnim dopunjavanjem. Na primer, očigledno je da digitalna biblioteka ili digitalni arhiv neće želeti da čuvaju kopiju (jedan primerak za osiguranje) neophodne građe na tradicionalnim nosačima. Ali, zato će težiti da sačuvaju tehnološku vezu sa onim ustanovama koje poseduju original. To će omogućiti digitalnoj biblioteci da operativno i bez mnogo briga dobija elektronske kopije novih dokumenata ili da obnavlja izgubljene. Osim toga, uvek će postojati interesovanje za kombinovanje tradicionalnih i digitalnih usluga. Zaintresovanost za dobijanje sinergijskog efekta nalazi se upravo u osnovi takvog uzajamnog delovanja. Očigledno je da će taj efekat biti maksimalan, ukoliko se ostvari funkcionalna, a moguća je i organizaciona integracija klasične i digitalne biblioteke.

Inostrana bibliotečka praksa: nacionalni nivo

Kongresna biblioteka SAD (Library of Congress) – po veličini fondova ovo je najveća biblioteka u svetu. Ona je naučna baza Kongresa i nacionalna biblioteka SAD. U njenom Statutu piše:

Uloga u američkom društvu. Biblioteka vodi naciju putem zagarantovanog pristupa znanju i informacijama i pruža mogućnost njihovog kreativnog korišćenja za Kongres i njegovu zakonodavnu misiju.

Misija. Misija Biblioteke sastoji se u tome da njeni resursi budu dostupni i korisni Kongresu i čitavom narodu Amerike, da održava i čuva univerzalnu kolekciju izvora znanja i kreativnosti za buduće naraštaje.

Vrednosti. Biblioteka teži da svojom delatnošću i aktivnostima stručnog kadra pokaže svoje najvažnije vrednosti, da obezbedi informaciju i evaluira progres u dostignućima njenih nastupa, misije i ciljeva:

služenje – analizirati potrebe Kongresa i drugih klijenata i težiti njihovom zadovoljenju;
dostojanstvo – garantovati visok kvalitet svakog segmenta radnog procesa Biblioteke;
saradnja – pojačati uvođenje menadžmenta, personala, klijenata i drugih zaintresovanih strana u proces planiranja, usvršavanja, ocene i poboljšanja delatnosti. Podržati transparentno komunikaciju, u suštini, otvoreno i blagovremeno (6).

Njenu kolekciju čine 32 miliona knjiga, 2,5 miliona zvučnih zapisa, 12 miliona fotografija, 4,5 miliona mapa i 54 miliona rukopisa. Ona opslužuje organe Vlade, istraživačke ustanove, naučne radnike, privatne firme, industrijske kompanije, škole. Mnoge usluge su dostupne putem Interneta. Specijalizovana služba Biblioteke bavi se autorskim pravima. U Biblioteci ima oko 3.700 zaposlenih. Budžet Kongresne biblioteke iznosi 600.417.000 dolara godišnje (13). Godišnji finansijski rashodi dostupni su na sajtu Biblioteke (18).

U Kongresnoj biblioteci realizuje se niz programa stvaranja digitalnih biblioteka na federalnom i međunarodnom nivou (17), kao i programi obezbeđenja i čuvanja fondova (15). Digitalizovano je više od 11 miliona bibliotečkih jedinica, što čini oko 10% ukupne građe. Od 1800. godine do danas, Biblioteka je sakupila 138 miliona dokumenata. Najpre je digitalizovana građa datirana do 1923. godine, jer ne podleže zakonu o autorskim pravima.

Za digitalizaciju dokumenata, od 1994. godine, utrošeno je 198 miliona dolara, od čega je 38 miliona upotrebljeno za privatne kolekcije. Svakodnevno se u biblioteci skenira od 75 do 200 dokumenata. Digitalizaciju dela građe pomogao je Google (5 hiljada knjiga koje ne podležu autorskim pravima i 18 hiljada dokumenata Kongresa).

Najambiciozniji projekat Kongresne biblioteke u oblasti digitalnih bibliotečkih tehnologija je program stvaranja Svetske digitalne biblioteke /World Digital Library (WDL) (3), koji je odobrio Kongres, a podržali UNESCO i IFLA. Proces realizacije je u toku. Rusija se priključila ovom programu i spremna je da iskoristi rezultate postignute ranije u okviru rusko-američkog programa "Susret na granici". Predlaže se da se u WDL uključe digitalizovane kopije građe iz oblasti istorije i kulture raznih naroda i etničkih grupa (rukopisi, mape, knjige, muzičke partiture, zvučni zapisi, filmovi, štampana izdanja i fotografije) na sedam jezika, iz bibliotečkih depoa nekoliko zemalja. Prototip portala WDL, koji je bio prezentovan u UNESCO-u u jesen 2007, aprila 2009. godine otvoren je za širu publiku. Inicijativu za finansiranje ovog programa podržava krupni biznis. Tako je kompanija Google na stvaranje Svetske digitalne biblioteke potrošila 3 miliona dolara.

Sjedinjene Američke Države su zemlja koja dosledno i u širokom spektru realizuje ovaj princip koji bi se mogao formulisati na sledeći način: "bibliotečka politika je neodvojivi deo unutrašnje i spoljne politike državnih organa, a Konresna biblioteka je njen lider".

Istraživački servis Kongresa /The Congressional Research Service (CRS) je naučni ogranak Kongresa SAD u strukturi Kongresne biblioteke, koji se bavi istraživanjima u oblasti državne politike. Kao specijalizovani naučni centar zakonodavne vlasti u Kongresnoj biblioteci, CRS radi na poverljivoj vanpartijskoj osnovi, isključivo i neposredno za 535 članova Konresa, njihove komitete i osoblje (5). CRS vrši svoju misiju od 1914. godine, najpre kao Centar za informacije iz oblasti zakonodavstva/Legislative Reference Service, koji je potom (1970) preimenovan u Conressional Research Service zakonskim aktom Legislative Reorganization Act.

Budžet CRS u iznosu od 100.786.000 dolara za finansijsku 2007. godinu utvrdio je Kongres SAD. Osim toga, dobijeni su pokloni od dobrotvornih fondova od oko 129 hiljada američkih dolara (8).

CRS izdaje nekoliko tipova dokumenata koji su u osnovi izveštaji (reports). Do sada je izašlo skoro četiri hiljade svezaka. Cilj izveštaja je da se da jasna karakteristika problema u zakonodavnoj oblasti. Izveštaji mogu imati različite forme kao što su politička analiza, ekonomska istraživanja, statistički pregledi, pravna analiza i dr. Oni izdaju ili kratke izveštaje/Short Reports (RS), obično do sedam strana, ili duge/Long Reports (RL), koji su posvećeni velikim istraživanjima složenih tema. Godišnje CRS izdaje više od 700 novih izveštaja koji su za izabrane grupe korisnika dostupni na Web-u CRS.

Odeljenje za federalna istraživanja/Federal Research Department (FRD) osnovano je 1948. godine. Danas funkcioniše u saglasnosti sa Federalnim programom koji je utvrdio Kongres i drugim normativnim dokumentima. FRD obavlja određena istraživanja i analize unutrašnje i međunarodne tematike za vladine agencije SAD, okruga Kolumbija i za ovlašćene dobavljače federalnih porudžbina. Istraživanja i analize obavljaju se u interesu svih 14 odeljenja vlade SAD, uključujući i Oružane snage i vojnu industriju. FRD je u 2007. godini opslužio 43 klijenta u 34 različita ureda koji se odnose na 13 federalnih odeljenja i nezavisnih federalnih agencija. Poslednji katalog istraživanja i izveštaja FRD, obavljenih 1974. godine, Access to a World of Information, sadrži 500 proizvoda.

Naučnici i stručnjaci FRD u svom radu koriste ne samo ogromne fondove Kongresne biblioteke, već i strane izvore informacija. Usluge vladinih porudžbina finansiraju se iz budžeta, a za ostale se vrši naknada troškova. Profit nije dozvoljen.

FRD ulazi u sastav Direkcije kolekcija i usluga (Collections and Services Directorate) koja je sastavni deo Library Services – jednog od osnovnih odeljenja Kongresne biblioteke.

FRD je analogan CRS i obavlja poslove takvog istog karaktera, uglavnom za izvršnu vlast, a povremeno i za pravne komitete Parlamenta ili Senata Kongresa SAD. Za razliku od CRS i Law Library, FRD ne vrši istraživanja na sopstvenu inicijativu, već ispunjava zahteve klijenata uz potpunu nadoknadu svojih troškova. Rad po ugovoru realizuje se u saglasnosti sa konkretnim zahtevima agencije-klijenta.

U martu 2008. godine FRD je navršio 60 godina. U jubilarnoj svesci Biltena Kongresne biblioteke (10) nalazi se detaljni opis svega čime se bavio i šta je postigao u ovom periodu.

U poslednje vreme, obnovivši organizaciju istraživačkih zadataka kao odgovor na imperativ vremena, ovom odeljenju jako nedostaju resursi na stranim jezicima. A to je ozbiljan problem. Šef FRD Robert Varden ukazuje na važnost obavljenih istraživanja: "...istraživanja se ne odnose samo na nacionalnu bezbednost, već i na međunarodnu tematiku koja je interesantna različitim federalnim agencijama... Mi smo, takođe, izvršili istraživanja mogućnosti i ciljeva inostranih kosmičkih programa, ocenu troškova stranih država za takva istraživanja i razvoj nanotehnologije, globalnu ocenu vladinih investicija u istraživanje i analizu energetskih resursa...".

On nedvosmisleno formuliše predloge za rešenje tih problema. "...treba još jednom istaći važnost korišćenja građe i na drugim jezicima. Sakupljati takvu informaciju i učiniti je dostupnom nasušna je potreba... Moja preporuka je jednostavna – nastaviti sa agresivnim pretraživanjem i sakupljanjem informacija na stranim jezicima... Imperativ formiranja međunarodnih kolekcija treba da se odnosi na širok krug disciplina... Za realizaciju interdisciplinarnih istraživanja neophodna nam je raznovrsnost sadržaja i formata" (19).

Ocene i predlozi šefa FRD dopunjuju kulturtregersku motivaciju interesa Kongresne biblioteke u odnosu na međunarodne bibliotečke programe. I to je prihvatljivo. Kulturno-istorijska istraživanja na fonu globalnog talasa suverenizacije postaju neobično aktuelna i dobijaju potpuno drugačije značenje: netradicionalno. Čak se, nezavisno od već navedenog mišljenja, može tvrditi da neubedljivo predstavljanje očiglednih programskih ciljeva izaziva nepoverenje. Neophodni pragmatični rezultati postižu se jednostavnije i jeftinije ako se informacija posmatra kao predmet otvorene i dugoročne saradnje. Možda je ovo idealizovan pristup, ali u ime učvršćivanja uzajamnog poverenja, ipak bi mu u svakoj zgodnoj prilici, trebalo dati prednost.

Kancelarija za strateške inicijative/Office of strategic initiatives (OSI)

Misija Kancelarije za strateške inicijative jeste podrška opredeljenju i strategiji Kongresne biblioteke, a to je upravljanje celokupnim procesom strateškog planiranja bibliotečkih i nacionalnih programa iz domena obezbeđenja dugotrajnog čuvanja kulturnog nasleđa u digitalnom obliku, konsolidacija stavova i napora različitih institucija za razradu usaglašenih planova digitalne budućnosti i integracije informacionih usluga.

Ako uzmemo u obzir da IRS i FRD stalno podržavaju zakonodavnu i izvršnu vlast na kursu opredeljenja i strategije Kongresne biblioteke, onda je OSI, u najmanju ruku, bar jedan od glavnih tvoraca, a, verovatno, i sistemski integrator pomenutih vrednosti – opredeljenja i strategije Kongresne biblioteke.

Jedan od skorašnjih rezultata OSI jeste važeći Strateški plan za finansijski period 2008-2013 – Strategic plan FY 2008-2013 (14), koji može da bude obrazac dokumenta visokog nivoa i da detaljno definiše sadašnjost i budućnost glavne nacionalne biblioteke SAD i bibliotekarstva zemlje.

Asocijacija digitalnih biblioteka/Digital Library Federation (DLF) je konzorcijum od 26 najvećih naučnih biblioteka SAD (uključujući i jednu inostranu – Britansku biblioteku), kao i arhiva koji su prihvatili da sarađuju na tome šta treba učiniti za formiranje digitalnog sadržaja iz oblasti istorijskog i kulturnog nasleđa SAD i obezbeđenja širokog javnog pristupa tom sadržaju. Misija DLF je koordinirana podrška novoj generaciji biblioteka.

Digitalne biblioteke čak i u tako razvijenoj zemlji, kao što je Amerika, preživljavaju "bolesti razvoja", svojstvene svim bibliotekama na svetu. Deniz Kavi (Denise Troll Covey), zamenik direktora biblioteke u Carnegie Mellon University, koja predstavlja svoju biblioteku u DLF, potrebu biblioteka za podrškom formulisala je na sledeći način (9):

"Danas su biblioteke zaista siromašne. Nemoguće je ne primetiti snalažljivost i revnost koju one manifestuju pri susretu sa nezadrživo rastućim i neočekivanim promenama. One sebi krče put, čak i tamo gde nije ni bio obeležen, i pale svetlo tamo gde nije bilo ni nagoveštaja. One jasno profilišu svoju institucionalnu misiju i obaveštavaju o tome šta im je potrebno da bi zadovoljile korisnike. Ako niko ne požuri da ispuni ove zahteve, biblioteke će, koliko je u njihovoj moći, pokušati da same sebe obezbede, i da, uglavnom zahvaljujući tome, sačuvaju funkcionalnost. Težeći da zadrže visok nivo kvaliteta ispunjenja zahteva, one znaju gde treba primeniti kriterijum 'da li je dovoljno dobro?': da li su dovoljno dobri podaci, da li su dovoljno dobre metode analize i odabira informacija, da li će dovoljno dobra biti ekonomska efikasnost, da li će usluge korisnicima biti dovoljno efikasne. Usled nedostatka standarda, rukovodstva, baze za poređenje ostvarenih rezultata, uzimajući u obzir neadekvatan budžet, biblioteke čine sve radi toga da podrže opsluživanje i pristup resursima u digitalnom okruženju na odgovarajućem nivou. Saradnja i diseminacija informacija su ključne reči za uspeh biblioteka, kako danas, tako i u budućnosti".

Pomoć bibliotekama, koja se zasniva na visokoprofesionalnoj analizi velikog obima automatski registrovanih statističkih podataka i anketiranja zaposlenih i korisnika sa određenim ciljem, teško je prevrednovati.

Osnovni pravci delatnosti DLF su: digitalne kolekcije, digitalna obrada izvora informacija, digitalno čuvanje i celovitost, usluge i korisnici i arhitektura digitalne biblioteke. Detaljne i veoma korisne informacije o ovome nalazi se na sajtu http://www.diglib.org.

Nacionalna parlamentska biblioteka Japana/The National Diet Library.

Nacionalna parlamentska biblioteka Japana osnovana je 1948. godine po preporuci Bibliotečke misije SAD. U procesu rekonstrukcije političkog sistema Japana posle Drugog svetskog rata, članovi Parlamenta Japana (National Diet) predložili su da se osnuje Biblioteka Parlamenta sa istraživačkim i informacionim službama i javnim pristupom, imajući u vidu Kongresnu biblioteku kao model. Najčešće su nacionalne biblioteke vladine ustanove ili su stvorene pri vladi. Tako obično postupaju u onim zemljama gde biblioteka parlamenta ne vrši funkciju nacionalne. NPB Japana, kao i Kongresna biblioteka, osnovana je za potrebe zakonodavnih organa, ali je istovremeno i nacionalna (12).

U sastavu Nacionalne parlamentske biblioteke Japana, kao ogranak, postoji Međunarodna dečja biblioteka (The International Library of Children s Literature). Mada je ILCL prvobitno bila namenjena samo deci, ona sada opslužuje i istraživače dečje književnosti i sarađuje sa drugim dečjim i školskim bibliotekama i društvenim organizacijama.

U sastavu NPB nalazi se i Biblioteka Kansai (The Kansai Library) u gradu Kjoto, otvorena oktobra 2002. godine. Sarađujući sa glavnom bibliotekom u Tokiju, ona vrši sve vidove usluga i centar je sistema za međubibliotečku pozajmicu.

Obaveze NPB kao nacionalne biblioteke su: primanje i čuvanje obaveznog primerka, stvaranje nacionalne kolekcije i izrada nacionalne bibliografije. Nacionalna parlamentska biblioteka Japana je istovremeno i nacionalna bibliogrfska agencija Japana. Dopunska obaveza je popuna fonda izvora za naučno-tehničke informacije i razrada nacionalnih planova njenog razvoja (11).

NPB kontinuirano ostvaruje razmenu informacija i koordinaciju aktivnosti sa specijalnim bibliotekama u Vladi Japana i Vrhovnom sudu, sa Nacionalnim institutom za informatiku (National Institute of Informatics – NII) i Japansko naučno-tehničkom korporacijom (Japan Science and Technology Corporation – JST).

Osnovni sadržaj digitalne biblioteke NPB – je Web-OPAC, tekstualna baza podataka koja sadrži protokole sednica Parlamenta, predstavljanje retkih knjiga (oko 29 hiljada naslova), i priručnik Japanska naučno-tehnička periodika: bibliografija. Specijalni biro NPB, stvoren je za informisanje članova Japanskog Parlamenta i ima za to namenjen sajt. Projekat digitalne biblioteke realizuje se kao i u glavnoj biblioteci u Tokiju i Kansaiju (20).

Arhiviranje Web-sadržaja. Zakon o obaveznom primerku dokumenata omogućuje NPB da dobija besplatne kopije elektronskih izdanja. Sledeći cilj jeste posedovanje dozvole za dobijanje obaveznog primerka on-line publikacija. Zadatak nije jednostavan: vreme brzo prolazi, a stvar nije samo u važnosti njihovog sadržaja, koliko u tome što su te publikacije dostupne na sajtovima ograničeno vreme, a zatim zauvek nestaju.

Druge nacionalne biblioteke sveta. Trebalo je nadalje predstaviti program Evropske digitalne biblioteke, interesantne kao primer spoja multinacionalnih interesa, kao i nacionalni program integracionog razvoja klasičnih i digitalnih biblioteka Koreje. Međutim, vreme je da se zaustavimo. Limit članka u časopisu je već prekoračen.

Korisna zapažanja i zaključci

Razmatrani primeri bibliotečke arhitekture u inostranstvu ne samo da potvrđuju aksiome navedene na početku članka, već i otkrivaju njihovu suštinu. Oni demonstriraju svetski dominantan pogled na biblioteke, a to je da su one institucije društva koje stvaraju povoljno okruženje za negovanje intelekta nacije, mudrih odluka, novih ideja i znanja u najširem značenju poimanja te reči. U celini, to je ispravno i precizno uopštavanje, korisno za određenje pravca kretanja. Međutim, samo iskustvo, tj. konkretni koraci, imaće praktičnu vrednost bilo kao obrazac koji bi trebalo slediti, bilo kao upozorenje.

Razmotrene primere skoro da nije ni potrebno komentarisati. Oni govore sami za sebe. Jedino što bi trebalo istaći jeste da se svi primeri odnose na nacionalni nivo interesa. Ovo odražava aktuelni ruski problem, a on se sastoji u tome kako se izboriti sa ulogom i mestom biblioteka u promenjenim društvenim uslovima koji su podložni sve bržim promenama. On je najočigledniji na primeru nacionalnih biblioteka. U znatnoj meri, na ovom nivou se i formira opšti pogled na dati problem. Odnos države prema bibliotekama najbolje se, u suštini, očituje u njenim obavezama prema njima.

Direktno državno upravljanje tekućom delatnošću biblioteka u osnovi se ne praktikuje. Čak ne postoji ni takva sintagma kao što je "nacionalna bibliotečka mreža". Državni organi u odnosu na biblioteke vrše funkcije regulisanja i podrške:

- određuju misiju, ciljeve i budžet državnih biblioteka (biblioteka koje imaju status državnih ustanova), obezbeđuju im sve vidove resursa;
- kontrolišu programske ciljeve i potrošnju resursa;
- zakonodavno utvrđuju prava i obaveze biblioteka i njihovih klijenata;
- donošenjem standarda i druge normativne dokumentacije definišu potrebe za vrstom i kvalitetom bibliotečkih usluga;
- razmatraju i donose programe razvoja državnih biblioteka;
- pružaju podršku bibliotekama u oblasti međunarodne razmene iskustava i informacija i u domenu pristupa inostranim informacionim resursima.

Operativno upravljanje na nivou biblioteka reguliše se zakonodavnim aktima i unutrašnjim instrukcijama organa vlasti/ili ustanova u čijem se sastavu nalaze.

Apstraktni pogled na reformu ruskog bibliotekarstva

U ovom delu članka obavezan sam da govorim u prvom licu, jer sve što ću dalje izložiti predstavlja moje lično mišljenje. U Logičkom rečniku-priručniku N. I. Kondakova može se naći sledeća definicija apstraktnosti (u negativnom smislu) – "raskid sa konkretnim uslovima, rasplinutost, neodređenost termina i definicije" (2). Mada svaki pokušaj opisa onoga, bez potrebne pripreme, šta danas u ruskom bibliotekarstvu "nije tako" i šta bi trebalo činiti da bude "tako" daće rezultat koji se u potpunosti može primeniti na prethodno navedenu definiciju. Dva razloga su za to. Prvi – odsustvo jezika opisa, tj. jednoznačno shvaćene terminologije i odgovarajućeg sistema brojčano predstavljenih pokazatelja i kriterijuma ocene (4). Drugi razlog sastoji se u tome da ciljevi u formi koja im omogućava da se faktički ustanove njihova dostignuća, nisu postavljeni ni od strane biblioteka, ni od strane bibliotečke mreže. Na taj način, nemoguće je ne samo korektno opisati postojeće ili željeno stanje sistema biblioteka, već i predstaviti proces njegovog poboljšanja, jer ne postoji osnova za upoređivanje. Naravno, sve ovo će biti moguće, ali u svoje vreme.

Potvrda da je rusko bibliotekarstvo zrelo za promene ne može se dobiti na osnovu upoređivanja želja i ostvarenih rezultata. Međutim, postoje i drugi neosporni razlozi. Prvo – potpuna nesaglanost sistema i strukture bibliotečke mreže još iz vremena postojanja SSSR, nesaglasnost u pristupu upravljanju njenim funkcionisanjem i obezbeđenju resursa sa savremenim političkim i ekonomskim uslovima i strateškim težnjama Ruske Federacije. Drugo – neodložna potreba da se "izbegne ekonomski minimum" i pređe, najzad, u kategoriju razvijenih zemalja. Ovo je očigledan imperativ. Svetska finansijska kriza već se u osnovi završila i u svetu je nastupilo stanje nove ravnoteže, ne gore od prethodnog. Reformisanje bibliotekarstva nije medenjak kojim će se zasladiti biblioteke tek onda kada nastanu bolja vremena, već neodložan uslov dolaska nove realnosti.

Da bi se otpočelo sa realnim preokretom ka poimanju zadataka reformisanja, potrebno je, po našem mišljenju, formulisati dva principijelna stanovišta: 1) redefinisati ulogu i mesto ruskih biblioteka uopšte, a delimično i nacionalnih, u životu ruskog društva i 2) definisati ulogu države u sferi upravljanja bibliotekarstvom. Oba principa pripadaju kategoriji političkih rešenja. U dogledno vreme oni će se iskristalisati. Što se tiče prvoga principa, bilo bi neumesno i neprofesionalno unapred stvarati bilo kakve pretpostavke. Treba sačekati. Što se tiče drugoga, postoje osnove za radne hipoteze. Američki pristup upravljanju, kada država ograničava pravno regulisanje delatnosti biblioteka, u ruskim uslovima i sa ruskim mentalitetom, neće biti efikasan. Istovremeno, ruske biblioteke imaju dugu tradiciju da same upravljaju tekućom delatnošću i vrlo uspešno se nose sa tim. Na taj način izgleda da će optimalan pristup biti onaj u kojem će država sačuvati funkcije pravne regulative i strateškog upravljanja bibliotekama, i moguće je da će za njega stvoriti specijalni vladin organ i/ili preneti deo upravljačkih funkcija na nacionalne biblioteke.

Strateške funkcije upravljanja mogu biti:

-postavljanje cilja i kontrola dostiguća,
- upravljanje pravima biblioteka,
- upravljanje potencijalima biblioteka.

Dalje, moguće je napraviti sledeći korak koji će dati predstavu o celokupnom procesu reformisanja bibliotečke mreže kao aktivnog sistema sa određenim ciljem.

Faze procesa reformisanja:

I Naučno-istraživački radovi:

- razrada jezika opisa sistema i projekata bibliotečkih investicija;
- ciljevi biblioteka, metodi zadataka i dekompozicije, kriterijumi ocene;
- informacione potrebe: pokazatelji i metodi ocene.

II Pretprojektni radovi:

- razrada organizacione strukture sistema biblioteka;
- definisanje ciljeva sistema biblioteka na najvišem nivou i izgradnja stabla ciljeva;
- razrada koncepcije reformisanja bibliotečkog sistema i sistema upravljanja;
- stvaranje imitacionog modela sistema biblioteka i imitacioni eksperimenti.

III Razrada projekta sistema biblioteka i kalendarskog plana njegove realizacije.
IV Realizacija projekta i eksperimentalna eksploatacija.

Grafičko predstavljanje procesa reformisanja sistema ruskih biblioteka pokazano na datoj shemi jeste apstrakcija (ali u pozitivnom smislu). Ona omogućava da se uvide osnovni pravci procesa i da se shvati njihova uzajamna uslovljenost već pri postavljanju samog zadatka reformisanja, kada ne postoji informacija o mnogim pojedinostima, pa čak ni u formi verodostojnih pretpostavki.

Библиотековедение: журнал Российской государственной библиотеки 4 (Москва, 2009): 16-25.

Prevela sa ruskog
Slavica Nestorović-Petrovski

* Anatolij Petrovič Volik (Anatoliй Petrovič Volik) magistar tehničkih nauka, bio je generalni direktor Državne biblioteke SSSR "V. I. Lenjin" (danas Državna biblioteka Rusije) u periodu 1991-1992.

LITERATURA

1. Bagrova I. J. Эlektronnaя biblioteka (po materialam angloяzčnoй pečati 2000-2004 gg.) // Bibliotekovedenie. - 2005, 4, s. 50-57.
2. Kondakov, N. I. Logičeskiй slovarь-spravočnik. – M. : Nauka, 1975.
3. Mirovaя cifrovaя biblioteka:http://www.wdl.org/ru/
4. Sobolenko N. A. Tя gunov M.G., Švan D. E., Sintaksičeskiй analiz celeй proekta. Moskovskiй эnergetičeskiй institut (Tehničeskiй universitet) / N. A. Sobolenko, M. G. Tjagunov, D. E. Švann. –
http://www.zulanas.lt/images/adm_source/docs/2_Sobolenko_paper RUS
5. About CRS: http://www.ioc.gov/crsinfo/aboutcrs. html
6. About the Library, Library of Congress : http://www.209.85129.132/search?q=cache:http://www.loc.gov/about/
7. CDNL Vision for the Global Digital Library: http://www.cdnl.info/2008/CDNL_Vision_for_the_Global_Digital_Library.pdf
8. Congressional Research ServiceWikipedia:http://en.wikipedia.org/wiki/Congressional_Research_Service#crs_Products
9. Covey D. T. Usage and Usbility Assessment: Library Practices and Concerns, January 2002:http://www.clir.org/pubs/reports/pub105/contens.html
10. Federal Research Division at 60. LIBRARY OF CONGRESS Information Bulletin. – 2008.- Vol. 67. – No 3.
11. Higashigawa A. The Role of NDL in Promoting STI. 8th CO-EXIST-SEA Workshop, 6-7, December 2006: http://www.ndl.go.jp/en/publication/ndl_newsletter/156/567.html
12. Ikuhara Y. The National Diet Library and Its National Responsibilities:http://www.iatul.org/doclibrary/public(Conf_Proceedings/2002/Ikuhara.pdf
13. Library of Conress: http:www.en.wikipedia.org/wiki/Library_of_Congress#Holdings
14. Library of Conress Stategic Plan Fiscal Years 2008-2013: http//www.loc.gov/about/mission/StrategicPlan07-Full.pdf
15.LOC's Plan for Digital Preservation – NDIIPP –Approved by Congress, 2003:http//www.library.yale.edu/-llicense/ListArchives/0302/msg00054.html
16. Marchionnini G., Plaisant C., Komlodi A. Interfaces and Tools for the Library of Conress National Digital Library Program, Univesity of Maryland Human Computer Interaction Laboratory and Digital, Library Research Group:
ils.unc.edu/-march/ipm_lc.pdf
17. NARA joins World Digital Library: http://www.entrepreneur.com/tradejournals/article/192589540.html
18. The Library af Congress Financial Statements for Fiscal Year 2008:
http://www.loc.gov./about/reports/financials/loc/fy08.pdf
19.Worden R. L. Gathering Multidisciplinary Information for the Policy-Makiing Community, 2006:http://www.loc.gov./rr/frd/pdf-files/info_for_policymakers.pdf
20. Yokoyama Y. Japanese National Bibliography in the Digital Environment World Library and Information Congress: 72nd IFLA General Conference, 20-24 August 2006, Seoul. Korea_htpp:///www.ifla.org/IV/ifla72/index.htm

Анатолий Петрович Волик
Библиотеки России: выбор пути

Аннотация
Обосновывается новая идея организации национальной сети библиотек. Ее культурно-просветительская миссия дополняется актуальными направлениями – идеологическим, научно-техническим, экономическим и оборонным. Главная цель национальной сети библиотек, по мнению автора – создание достаточных информационных ресурсов и удовлетворение потребностей общества в широком спектре знаний. Рассмотрены возможности реализации этой идеи в России.

Ключевые слова: библиотека, зарубежный опыт, информационные потребности, сеть библиотек, стратегия, проблемы, реформирование, система библиотек, проект, язык описания.

*Анатолий Петрович Волик, генеральный директор Государственной Библиотеки СССР имени В. И. Ленина в 1991—1992 гг., кандидат технических наук