Ana Ivković
Biblioteka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd
analauda@gmail.com

Bloging u službi nauke
naučni blogovi pro et kontra

Sažetak
U ovom radu autorka je predstavila značaj razvitka informacionih tehnologija i njegov uticaj na širenje nauke. Potreba da nova dostignuća budu prikazana javno, bez restrikcija izdavača, dovela je do pojave nauke na blogu. Veliki broj akademskih radnika, svoj prilog nauci ostvaruje upravo izradom blogova. Iz čitave blogosfere naučni bloging se izdvaja kao najdragoceniji, jer na taj način ona postaje slobodna, otvorena i javna. Povezivanje putem blogova među naučnicima je danas lako i brzo. U akademskim krugovima veliki je broj blogera koji nas upoznaju sa radom eksperata iz iste ili slične oblasti, pozivajući se često u svojim kritičkim osvrtima na blogove drugih. Potreba za komunikacijom među istraživačima dovodi i do korišćenja društvenih mreža, a udruživanjem njihovih blogova u jednu porodicu stvaraju se mreže naučnih blogova koje predstaljaju veliku onlajn riznicu.

Ključne reči: naučni bloging, nauka, otvoreni pristup, publikovanje onlajn

Razvoj Interneta i informacionih tehnologija, kao i razvitak Veba doveli su do bržeg razvoja nauke, što je naučnim radnicima omogućilo da slobodno pristupaju literaturi i naučnim informacijama iz raznih oblasti, kao i da svoje radove objavljuju onlajn.

Blog je Veb alat koji je nastao od dve reči veb+loging i ima značenje Veb dnevnik. Nastao je kao deo ili "podvrsta" Veb sajta, kao beleške uređivača, administratora, koji je na blogu iznosio svoja svakodnevna zapažanja. U daljoj evoluciji, razvili su se blogovi kao individualne celine i ličili su na dnevnike. Sredinom prve decenije XXI veka, nicali su blogovi poznatih estradnih ličnosti, pevača glumaca, modnih kreatora, novinara. Razna politička previranja dovela su do pojave blogova političke sadržine.

Nova otkrića u nauci podstakla su nastajanje naučnih blogova koji postaju pogodno mesto za širenje naučnih informacija. Naučni blogovi se razlikuju od elektronskih časopisa po formi. Sadržaj blogova je raznovrstan. Pored najnovijih naučnih istraživanja obuhvata kritički osvrt na najnovija dešavanja u svetu nauke, reagovanja drugih naučnika, kao i odjeke javnosti na nove pojave, metode, objavljene knjige i naučne radove. Naučni blogovi su u sferi velikog interesovanja bibliotekara, a u specijalnim bibliotekama predstavljaju pravu onlajn riznicu.

Publikovanje onlajn i nastanak naučnih blogova

Želja naučnika da rezultati njihovih dugotrajnih istraživanja budu obelodanjeni, podseća nas na nastanak prvog naučnog časopisa u XVII veku, koji je sačinjavao prepisku nekolicine naučnika, objedinjenu u formi knjige. Tako objavljena naučna prepiska postala je vidljiva, a nauka je izašla iz okvira elitizma. Godina 1665. značajna je zbog pojave dva najstarija naučna časopisa Philosophical Transactions of the Royal Society i Journal des sçavans u kojima su bila opisana najznačajnija otkrića XVII veka. Pojavom naučnih časopisa došlo je do ubrzanja protoka naučnih informacija, ali je on ipak ostao uslovljen periodičnim pojavljivanjem časopisa: novi tekstovi morali su da čekaju novi broj ili novi volumen.

U smislu ubrzanja komunikacije, sledeće što je nauka dobila je elektronski časopis, dostupan putem Interneta, pretplatom. Za praćenje nauke, odlazak u biblioteke nije više neophodan, dovoljno je pretplatiti se na časopise iz određene oblasti u nauci. Konkurencija među izdavačkim kućama dovela je do toga da su pretplate na pojedine časopise dostigle veoma visoku cenu, te je nova elektronska era otišla još dalje i otkrila novi fenomen – nauku na blogu. Na ovaj način, autor ima autonomno pravo da podeli informaciju sa drugima bez restrikcije izdavača, sledeći princip: Ako su rezultati moji ne znači da je nauka moja.

Tek tada, čuvena maksima shearing and learning (podeliti i učiti) dobija svoj pravi značaj. Objavljivanje novih dostignuća u nauci "sada i ovde", u vlastitom uredništvu i izdanju na blogu, umnogome je olakšalo rad akademskoj i naučnoj populaciji. To je podrazumevalo ne gubiti dragoceno vreme u čekanju na odgovor urednika, a ujedno i smanjiti troškove oko objavljivanja radova.

Prvi naučni blog nastao je 2001. godine u obliku bukloga (booklog). Autor je bio Čad Orzel koji je na blogu-buklogu davao prikaze i komentare objavljenih naučnih knjiga. Već 2002. godine pokreće blog Uncertain Principles i počinje sa nizanjem postova iz oblasti fizike. Vremenom se pojavljuju i drugi blogovi na kojima eksperti počinju sami da objavljuju svoje rezultate i iznose mišljenja o raznim problemima iz svog naučnog domena.

Kako se kreira blog?

Mnogi naučnici su, ukazujući na neophodnost kreiranja bloga, davali uputstva kako se pokreće naučni blog. Jedan od najprogresivnijih blogera u svetu naučne blogosfere je mladi genetičar Bertalan Mesko (Bertalan Meskó), poznat kao Bersi. Autor je više Veb sajtova i blogova iz oblasti medicine. Jednu od stranica Veb sajta Vebicina , posvećuje elektronskim kursevima, E- kursevima, gde daje uputstva budućim blogerima kako da pokrenu blog korak po korak.. Već 2008. godine, Lorel van Fosen objavljuje knjigu Tajne bloginga U knjizi su iznete smernice za kreiranje bloga. Van Fosen je pisac brojnih knjiga o Internet tehnologijama, a smernice se mogu naći i na njenom blogu .

Za izradu bloga važno je:

• da definišemo stranicu,
• da se predstavimo javnosti,
• da postavimo jasno cilj koji želimo da postignemo blogom,
• da osmislimo plan bloga,
• jasno odredimo namenu bloga,
• da se dobro odredimo kao autor bloga, izgradimo blogersku ličnost stilom, kako bi čitaoci znali ko se krije iza redova teksta, šta da očekuju od autora bloga,
• da se uvek koriste ključne reči kako bi se lakše pronašao tekst,
• da se ohrabre čitaoci da učestvuju i postavljaju komentare,
• da se poveže blog sa društvenim mrežama,
• omogućiti rangiranje dopadljivosti bloga,
• savladati umeće postavljanja podkasta i video klipova,
• znati kako administrirati i održavati blog.

Sama tehnologija izrade bloga, njegovo jednostavno kreiranje i redovno ažuriranje omogućavaju brzinu nizanja novih postova hronološkim redom. Njegov .doc format je mnogo jednostavniji i od .html formata. Na nekoj od margina bloga nalazi se i arhiva postova, koja omogućava uvid u sadržaj. Od autora i uređivača bloga, trenutnih dešavanja, zavisi i učestalost pojavljivanja postova. Blogovi se ažuriraju ili svakodnevno, ili dva do tri puta nedeljno, neki i na nedelju dana. Ukoliko ima više autora bloga, očekuje se i brže postavljanje postova. Stil naučnog bloga umnogome se razlikuje od stila pisanja naučnog časopisa, najčešće se piše u prvom licu jednine. Veoma često, na marginama bloga tekst može biti propraćen nekim ličnim doživljajem, pričom iz života koja se ne tiče nauke. Sastavni deo bloga su i audio zapisi (podkast) i video zapisi, a mogu se naći i čitave arhive podkasta.

Kako naučni blogovi tretiraju pitanja iz raznih naučnih oblasti, mnoge naučne i akademske radnike muči pitanje ima li recenzije na naučnim blogovima? To naročito brine one naučne radnike koji vrednovanje svojih radova vezuju isključivo za faktor uticaja časopisa (IF) i citatnu bazu Web of Science, kao i predrasudom da sve što je na Internetu ne može biti vrednovano.

Recenzija i etika

Raspravu oko ovakvog podozrivog stava akademskih krugova u pogledu postojanja naučnog bloga pokrenula je, 2007. godine, Dženet D. Stemvedel autor bloga Adventure in Ethics and Science, postavivši pitanje da li je bloging možda gubljenje vremena. Odgovor je dao Stiv Gimbel, filozof, takođe na svom blogu, smatrajući bloging dužnošću svakog naučnika kako bi svoju naučnu oblast promovisao mladim generacijama, studentima, budućim naučnicima.

Interesovanje za kreiranje blogova je u porastu, kao i interesovanje za blogove drugih autora koji se bave istom ili sličnom naučnom disciplinom. Kao blogeri, naučnici se upoznaju i kontaktiraju preko svojih blogova prateći rad jedni drugih, razmenjujući svoja naučna iskustva i mišljenja. Njihov kritički osvrt, komentari, kao i žive diskusije, predstavljaju jednu formu naučne recenzije. Postovi sa takvim tekstovima nazivaju se peer review. Ova vrsta recenzije je jednostavna, a tekstovi ovako objedinjeni predstavljaju naučnu celinu. Dejvid Kaplan, jedan od kritičara i recenzenata, koji je i sam pre mnogo godina imao neprijatna iskustva s recenzentima u naučnom časopisu, upućuje na onlajn publikovanje naučnih teksova i postavlja pitanja o etičkim stavovima recenzenata u časopisima u papirnom obliku. Koji su razlozi unapred zauzetog "the cutthroat attitude" (stava da se mora odseći nekom glava), recenzenata rukopisa? Običaj da "saseku" autora i odbiju rad bez nekog razumnog objašnjenja, umesto da pomognu savetima autoru da poboljša kvalitet teksta, postao je svakodnevna pojava, posebno ako je rukopis dospeo u uredništvo visokorangiranog časopisa. Razlozi za ovakvo reagovanje mogu biti raznovrsni, ali su često lični. Dešava se da istraživanje naučnika koji je priložio svoj rad, ponekad može da ugrozi lični stav, pa čak i karijeru recenzenta. Nekim recenzentima bio je dovoljan razlog da vide veliki broj radova poslatih u uredništvo visokorangiranog časopisa da ovi završe u korpi za smeće nepročitani. Ovakva kritika upućena nemarnosti recenzenata objavljena je u onlajn časopisu The Scientist i izazvala je burnu reakciju blogera koji su taj tekst, uz propratni komentar, postavljali na svoje blogove. Pokrenula se i lavina komentara. Ovakvim reagovanjima i uspostavljanjem kontakata među naučnicima-istomišljenicima, blog je dozvolio da nauka oživi.

Ako naučni radnik želi da objavi na blogu neku novinu, originalan rad ili sintezu, ne znači da njegov rad neće biti izložen nekoj vrsti recenziranja. Naučni blogeri su najveći kritičari: naučnici koji daju svoje komentare, često se nadovezuju svojim kritičkim stavom, nekad i potpuno suprotnim, te je autor naučnog teksta izložen podjednako pohvalama i napadima.

S obzirom na to da Veb pruža mogućnost praćenja radova istraživača iz istih i sličnih oblasti nauke, vremenom su nicali blogovi i postajali platforma koja bi širila informacije sa linkovima Ve bsajta, blog- postova sa sličnom tematikom – related articles. Sve te informacije mogu da se sakupe na jednom mestu i da se napravi lični onlajn časopis, i to besplatno! To je razlog za pojavu još jednog zanimljivog rada u elektronskom časopisu The Scientist "Publikovati ili objaviti post".

Bloging karijerizam i kriminal

Često se može čuti stav da je kreiranje blogova samo propaganda autora ili element karijerizma. Da li je sloboda publikovanja kao promocija nauke vezana i za samopromociju? Kod blogova postoji opcija rangiranja njihove popularnosti. Ako je blog mnogo puta posećen, onda je i popularan. A popularnost igra veliku ulogu u ostvarivanju karijere.

S druge strane, zar nisu mnogi naučnici izgradili karijeru objavljujući isti ili sličan članak u više različitih časopisa u papirnoj formi? Objavljivanje lažnih podataka, istraživanja, "fingiranih", izmišljenih rezultata, nije retka pojava. Ovakve i slične prevare prisutne su u svim granama nauke. Nalazimo ih kako u tradicionalnim časopisima u papirnoj formi, tako i u elektronskoj formi. Nažalost, prevare u nauci zauzimaju značajno mesto u biomedicinskim naukama, te se takva neobična ili "senzacionalna" otkrića mogu naći i na sajtovima i blogovima nekih "naučnika" kojima je važno da izgrade karijeru ne birajući sredstva i ne obazirući se na posledice. Od ovih izvora su češći i opasniji oni koji prikazuju nove metode lečenja sa potpunim izlečenjem ili negiranjem tradicionalne dijagnostike. Primer takvog šarlatanstva je i blog NaturalNews gde na prvoj strani možemo pročitati da kancer nije bolest već način preživljavanja!

Postojanje ovih blogova i sajtova i nereagovanje javnosti na njihov štetni uticaj je nehumano, jer dovodi u veliku opasnost sve one koji su skloni da im poveruju. Postoje, ipak, i oni koji na osnovu svog znanja prepoznaju šarlatanstvo i postaju "tragači za prevarama u nauci" – quackery searchers, koji proveravaju verodostojnost tekstova na Internetu, o čemu obaveštavaju javnost na svojim blogovima.

Autor vebsajta QuackWatch je jedan od lovaca na lažne lekare i njihove blogove. Ukoliko se na Internetu pojavi naučni rad iole sumnjive sadržine, vrlo brzo dospe kao ozloglašen na ovaj quack blog, a povratka među "odabrane, ovenčane naukom" nema. Student biologije Majkl Hokins na svom blogu For the sake of Science , u ime nauke i poštenja, žestoko je napao prevarante, kvazinaučnike, dok je autor bloga Quackometer, iznevši u javnost opasnost, uspeo da spreči engleskog princa Čarlsa da pokloni donaciju jednoj lažnoj fondaciji. Deset dana kasnije, objavljeno je da je fondacija ugašena, a njeni članovi pohapšeni.

Nauka + reklama = konflikt interesa

Na naučnim blogovima reklame se mogu videti veoma retko, uglavnom se postave radi otplate troškova servera, ali ne i reklame koje donose profit uređivaču naučnog bloga. Komercijalna svrha naučnog bloga ubila bi samu njegovu svrhu. Blog bi trebalo da služi nauci i njenom razvoju u potpunosti, a ne da donosi profit.

Tako se na Scienceblog.com, u porodicu naučnih blogera umešala jedna od najjačih komercijalnih kompanija – PEPSI, radi sponzorisanja naučnih blogova. Desilo se da je kompanija PEPSI za svoju reklamu dobila centralno mesto na Scienceblog.com. Taj potez niko od naučnih blogera nije smatrao ni korisnim, niti potrebnim. Ocenili su to kao konflikt interesa i jedan po jedan bloger napustio je ovu naučnu instituciju. Jedan od njih je i naš Bora Živković, poznat kao Coturnix, koji je na Scienceblog.com imao svoj blog A Blog Around the Clock. Sada se njegov blog može naći na novoj adresi http://blog.coturnix.org/. Principijelnost ovih ljudi je za divljenje. Još jedna osobina krasi ljude od nauke, a to je upornost. Niču nove porodice naučnih blogova. O najnovijoj mreži naučnih blogera Wired Science Blogs saznajemo sa posta na blogu B. Živkovića.

Mikrobloging = Društvene mreže

Kada se upoznaju na blogovima razmenom mišljenja, naučni blogeri se povezuju i putem društvenih mreža koje im omogućavaju bržu komunikaciju. Iako je do pre izvesnog vremena tako nešto bilo skoro nemoguće, danas nam praćenje nauke omogućavaju društvene mreže, jer je ušteda vremena u nauci najvrednija. Danas je već uobičajena pojava da se celokupne konferencije prenose putem društvenih mreža Tvitera, Fejsbuka, Gugl Vejva i drugih – što predstavlja informisanje u realnom vremenu. Informacije koje se postave na Internet, kroz društvene mreže su linkovi – vodiči do novih sajtova, blogova, novih otkrića, protokola ili blogova kolega.

Brzina praćenja novina u nauci postavlja zadatke i pred specijalne bibliotekare koji rade u naučnim bibliotekama. Neophodno je biti u toku sa svim dešavanjima u nauci. Širenje informacija putem društvenih ili naučnih mreža linkovanim prikazima naziva se mikrobloging.

Konferencije naučnih blogera – ScienceOnline

Kako društvene mreže omogućavaju vrlo brzu komunikaciju, zajednica naučnih blogera uvećava se iz dana u dan. Stoga su naučnici blogeri došli na ideju da organizuju i konferenciju o onlajn nauci – ScienceOnline. Pokretači ove konferencije su Bora Živković, Anton Zuiker (Anton Zuiker), i Dejv Munger (Dave Munger). Prva konferencija ScienceOnline održana je 2007. godine u Čepel Hilu (Chappel Hill, North Carolina, USA). Svake godine na ScienceOnline konferenciji okupljaju se blogeri iz čitavog sveta, sa sve interesantnijim predavanjima i novim temama koje se neprekidno umnožavaju. Za ovu konferenciju kažu da je najveći, najedukativniji i najzabavniji događaj u godini. Možemo se pohvaliti da su i naše kolege, kao što su Vedran Vučić, Danica Radovanović i istraživač Jelka Crnobrnja Isailović, bile učesnici ove konferencije. Pored konferencije u Čepel Hilu, svakog septembra održava se i ScienceOnline London u Velikoj Britaniji, a Science Blogging Conference svakog avgusta ili septembra menja grad svog domaćina. Nadamo se da će jednog dana i Beograd biti domaćin jednoj ovakvoj konferenciji.

Naučni bloging i slobodno društvo

Naučni bloging predstavlja način kako da jedno društvo postane slobodno, a da se svet nauke oslobodi zatvorenosti. Potrebu da naučnici iznesu svoje stavove bez ograničenja i javno pomogao je tehnološki razvitak, a slobodan naučni diskurs postao je sasvim uobičajena pojava. Ta sloboda u iznošenju naučnih stavova osnov je slobodnog društva.

Bibliotekari u naučnim ustanovama postaju i sami blogeri, informišući istraživače o novim informacionim alatima neophodnim pri traganju za digitalnim naučnim informacijama. Tako su bibliotekari došli u poziciju da menjaju svoju tradicionalnu ulogu. Pored toga što su informatori, edukatori, kao Veb istraživači postaju i blogotekari!

LITERATURA

1. Akst, Jef. "I hate your paper". The Scientist. http://www.the-scientist.com/templates/trackable/display/article1.jsp?a_day=1&index=1&year=2010&page=36&month=8&o_url=2010/8/1/36/1 (preuzeto septembra 2010).
2. Akst, Jef. "Publish or post". The Scientist. http://www.the-scientist.com/blog/display/57613/ (preuzeto septembra 2010).
3. Gimbel, Steven. "Giving Back: What is Our Moral Obligation?". Philosophers' Playground. http://philosophersplayground.blogspot.com/2007/01/giving-back-what-is-our-moral.html (preuzeto avgusta 2010).
4. Gorski, David. "Does peer review need fixing?". Science based Medicine. http://www.sciencebasedmedicine.org/?p=6523 (preuzeto septembra, 2010).
5. JCOM. "Science blogs and public engagement with science: practice challenge, and opportunities". Journal of Science Communication. http://jcom.sissa.it/archive/09/01/Jcom0901%282010%29A02 (preuzeto septembra 2010).
6. "Lecture 12: The Scientific Revolution, 1642-1730". The History Guide. http://www.historyguide.org/earlymod/lecture12c.html (preuzeto septembra 2010).
7. Mesko, Bertalan. "How to create and manage a medical blog". Webicina (2009). http://www.webicina.com/how-to-create-and-manage-a-medical-blog/inside-the-medical-blogosphere/ (preuzeto juna 2009).
8. Moritz, Andreas. "Cancer is not a Disease – It's a Survival Mechanism (Book Excerpt)". Natural News. http://www.naturalnews.com/022578.html (preuzeto septembra 2010).
9. Ozrel, Chad. "Begin at the Beginning". Uncertain Principles Physics, Politics, Pop Culture (June 22, 2002). http://www.steelypips.org/principles/2002_06_16_principlearchive.php (preuzeto avgusta 2010).
10. Ozrel, Chad. "Who's the oldest science blogger". Uncertain Principles Physics, Politics, Pop Culture. Scienceblogs (August, 2010). http://scienceblogs.com/principles/2010/08/whos_the_oldest_science_blogge.php (preuzeto avgusta 2010).
11. QuackWatch. http://www.quackwatch.org/index.html (preuzeto septembra 2010).
12. Quackometer. http://www.quackometer.net/blog/ (preuzeto septembra 2010).
13. Stemwedel, Janet D. "Question in the air". Adventure in Ethics and Science 21 (January 2007). http://scienceblogs.com/ethicsandscience/2007/01/sbc_2007_questions_in_the_air.php (preuzeto avgusta 2010).
14. Stemwedel, Janet D. Score in academe blogg. Adventure in Ethics and Science. http://scienceblogs.com/ethicsandscience/2007/02/keeping_score_in_academe_blogg.php (Preuzeto avgusta 2010).
15. Stemwedel, Janet D. What s the point of peer review? Adventure in Ethics and Science. http://scienceblogs.com/ethicsandscience/2010/03/whats_the_point_of_peer_review.php (preuzeto septembra 2010).
16. "USA: 'Science blogging' Goes Global, Gains respect". Global Voice http://globalvoicesonline.org/2010/09/14/usa-science-blogging-goes-global-gains-respect/ (preuzeto septembra 2010).
17. Fossen, Lorelle Van. A Clear Blog Purpose Will Make or Break Your Blog. http://lorelle.wordpress.com/2008/05/24/a-clear-blog-purpose-will-make-or-break-your-blog/ (preuzeto avgusta 2010).
18. Fossen, Lorelle Van. Lorelle on Wordpress (2008). http://lorelle.wordpress.com/2008/05/24/a-clear-blog-purpose-will-make-or-break-your-blog/ (preuzeto avgusta 2010).
19. Hawkins Micheal. "Andreas Moritz is a stupid, dangerous man". For the Sake of Science. http://forthesakeofscience.wordpress.com/2009/05/24/andreas-moritz-is-a-stupid-dangerous-man/ (preuzeto septembra 2010).
20. Coturnix http://blog.coturnix.org
21. Coturnix. Introducing Wired Science Blog Network. http://blog.coturnix.org/2010/09/14/introducing-wired-science-blog-network/ (preuzeto septembra 2010).
22. Wikipedia. http://en.wikipedia.org/wiki/Philosophical_Transactions_of_the_Royal_Society