То што живимо на селу не значи да немамо право да читамо. Јер док макар једна особа чита, библиотеке се не смеју затварати, каже Драгана Ђапић.

Серија мирних протеста које су мештани Станишића, једног од највећих села у сомборској општини, започели 25. јануара завршена је на најлепши могући начин – поновним отварањем сеоске библиотеке.

Грађане који су у договорено време пристигли на протест дочекала су отворена врата библиотеке и враћен натпис о радном времену.

– Поносни смо што смо изборили ову битку захваљујући огромној подршци како великог броја мештана, тако и људи из целе Србије и дијаспоре. Помно ћемо пратити даљи развој ситуације и нећемо допустити гашење наше библиотеке – каже Драгана Ђапић, једна од организатора протеста, и додаје да ће библиотека, као што је било и предвиђено, радити два пута недељно, од седам до 14 часова.

Као и на претходна два, и на овај, трећи по реду, протест стигао је и Душан Ђапић (90), који је са својом пород.цом у колонизацији након Другог светског рата доспео у Станишић из Далмације и ту остао заувек. Деда Душан је, каже, учествовао у формирању тадашње народне читаонице. И сам тада приложио две књиге, од којих је једна била, омиљена му, Змај Јовина „Песмарица“.

– Плакао сам, али сам је дао. Књига је у то време била капитал, али ми смо знали да је неопходно да имамо библиотеку, те сам и ја одлучио, мада тешка срца, да дам свој допринос и поклоним своје књиге – прича ова витална старина.

Борбу за своју библиотеку мештани Станишића започели су 25. јануара, огорчени због катанца на вратима библиотеке.

– Поносни смо што смо заједно успели да „откључамо“ нашу библиотеку и књигу учинимо доступном свима. То што живимо на селу не сме да значи да немамо право да читамо и да се образујемо. Јер, како смо и написали на једном од бројних транспарената, док год макар једна особа чита, библиотеке се не смеју затварати – поручила је Драгана Ђапић.

Библиотека у Станишићу је основана пре 70 година. Данас има фонд од око 15.000 наслова. До пре две године радила је свакодневно.