Део богатог и разноврсног програма овогодишњих Мајских дана књиге био је посвећен историји и развоју библиотекарства, унапређењу те професије, али и часопису који је изнедрила Градска библиотека Панчево.

Од изласка првог броја „Читалишта” до данас прошло је петнаест година. Овај часопис за теорију и праксу библиотекарства одавно је својим квалитетом и препознатљивошћу превазишао градске оквире – и што се тиче концепта, и што се тиче сарадника, а свакако и актуелним темама и прилозима писаним пријемчивим језиком, који су придобили много ширу читалачку публику.

Поводом обележавања петнаест година „Читалишта” и објављивања тридесетог броја, Градска библиотека организовала је бројна дешавања и прославила јубилеј како доликује, на радост библиотекара и свих поштовалаца књиге.

О историји и идентитету

Једна од активности која се својом специфичношћу наметнула ове године јесте додела Плакете „Читалишта” за изузетан допринос проучавању историје библиотекарства у Србији. Награда је отишла у руке проф. др Десанки Стаматовић. О овом признању говорио је Горан Траиловић, библиотекар Градске библиотеке Панчево и један од оснивача „Читалишта”:

– Премда постоји неколико значајних награда у области библиотекарства, не постоји баш за ову област. Имали смо веома добар разлог да установимо такво признање јер се „Читалиште” годинама на озбиљан и систематски начин бави проучавањем историје библиотекарства у Србији, из једног много ширег разлога – утврђивања идентитета библиотекара, најкраће речено. Ако не познајемо нашу историју, нећемо градити добар национални идентитет; ако не познајемо историју библиотекарства, опет не можемо на одговарајући начин да размишљамо о томе, нити можемо да доносимо некакве одлуке о будућем развоју струке и науке.

Управо је проф. др Десанка Стаматовић и отворила научни скуп под називом „Библиотеке и идентитет”, одржан 25. и 26. маја у Панчеву. Био је то велики догађај у граду, а окупио је бројне излагаче из читаве Србије, из различитих институција: музеја, архива, факултета, школских и јавних библиотека.

– Скуп је био усмерен према области историје библиотекарства и у њему је учествовало десетак доктора наука, укупно двадесетак истакнутих стручњака у области истраживања библиотекарства. Сви су са високим академским титулама, најбоље што у Србији имамо. Они који су посебно заинтересовани за ову тему могу да погледају материјал на нашем сајту . Ту смо поставили сажетке излагања, биографије аутора, видео-снимке са различитих промоција тих дана, предавања стручњака и комплетан звучни снимак научног скупа. Такав сајт нема ниједна конференција – са поносом је напоменуо Траиловић.

Учесници конференције бавили су се проблемом идентитета библиотека и библиотекара од локалних до давнашњих државних оквира, историјским и културним контекстом, као и очувањем идентитета српског народа у Аустроугарској. Било је речи о развоју читаоничког покрета, стварању колективног идентитета и сведочанствима његовог очувања, али и о значају савремених комуникација. Након завршне сесије другог дана скупа, гости су посетили библиотеку Миноритског самостана и чули од градског жупника Роберта Пашчика значајне податке у вези са грађом коју су ту затекли, а потом су видели и библиотеку манастира Војловица, где им је библиотекар Жарко Војновић говорио о историјату манастира и јединствености и старини тог библиотечког фонда.

Широм раширених руку

За петнаест година постојања, континуираног излажења, „Читалиште” је окупило преко 500 сарадника, стручњака који живе и раде у многим европским и светским градовима. Мало је простора да би се сви они поменули, али треба се присетити како је све почело и зашто. А прво издање часописа, тада под називом „Панчевачко читалиште”, објављено је новембра 2002. године.

– Мало шта смо поседовали осим идеје и жеље да то урадимо. Панчевачка штампарија „Графос”, чији је власник био господин Гачић, била је наш спонзор и бесплатно нам је одштампала први број, а читава редакција састојала се од колега из Градске библиотеке Панчево. Трећину текстова чинили су прилози локалних аутора, а сви остали потицали су из библиотека широм Србије, што је заиста импозантно. Први текст је у том броју објавила и садашња главна уредница Гордана Стокић Симончић, тако је и почела наша сарадња. Штошта се променило за све ове године, од једног листа Градске библиотеке сад имамо научни часопис, који је према оценама стручњака најбољи у Србији – казао је Горан Траиловић, одговорни уредник овог листа.

Данас се у редакцији „Читалишта”, поред Траиловића и проф. Стокић Симончић, налазе и стручњаци из Сомбора, Загреба, Новог Сада и Београда. О часопису брине око двадесеторо људи: од техничке уреднице Дуње Шашић, која живи у Новом Саду, преко стручног редактора Драгане Сабовљев из Зрењанина, до Биљане Живановић, која ради у библиотеци у Смедереву, а за овај научни часопис преводи са енглеског језика и бави се редактуром превода.

Како је истакао Траиловић, идеја не мањка, а све што је потребно јесте мало финансијских средстава да их реализују – да одштампају часопис, одржавају његов веб-сајт, приреде онлајн-издање (погледати овде). Иако „Читалиште” има највиши ранг међу научним библиотекарским часописима, тај ранг треба подићи на још виши ниво, што ће се овај тим и потрудити уз даљу новчану подршку Града Панчева, али и Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, јер ипак је реч о часопису од националног значаја.

Линк: www.pancevo.city

Аутор: Јована Свирац

www.pancevo.city, 25. јун 2017. године.