Овогодишњи добитник НИН-ове награде за најбољи роман године је Дејан Атанацковић. Његов роман Лузитанија који је објавила Бесна кобила, актуелни жири је прогласио најбољим од романа објављених током 2017. године.

Стручни жири је саопштио име добитника са више од сат времена закашњења, до последњег момента расправљајући о томе коме ће награда бити уручена.

Дејан Атанацковић (1969) је визуелни уметник који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија?

Лузитанија је први роман Дејана Атанацковића. Утопијски роман о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. У роману Дејана Атанацковића та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијената, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује.

Жири је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник). Атанацковићев роман „Лузитанија”, у којем гради низ прича о трагању, нестајању, лудилу, прогресу, и бесмислу рата, добио је три гласа жирија. По један глас добили су романи „Горгоне“ Мире Оташевић (Геопоетика) и „Сребрна магла пада“ Срђана Срдића (Партизанска књига).

У актеуелном броју НИН-а Дејан Атанацковић је на питање о позицији НИН-ове награде у контексту српске културе одговорио:

– Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.

У финале за НИН-ову награду ове године ушли су романи „Сродници“ Јовице Аћина, „Горгоне“ Мире Оташевић, „Лузитанија“ Дејана Атанацковића, „Данас је среда“ Давида Албахарија и „Сребрна магла пада“ Срђана Срдића.

Јовица Аћин и Дејан Атанацковић конкурисали су са својим првенцима. Срђан Срдић је претходних година два пута био у другом кругу, а Мира Оташевић у финалу. Давид Албахари је 1996. године добио НИН-ову награду за роман „Мамац“.

Пет романа из најужег круга представљају оријентир за све читаоце које интересује актуелна домаћа продукција. Нису ретке ситуације када роман из најужег круга привуче већу пажњу критике и читалаца од награђеног романа, али медијска пажња је апсолутно усмерена на добитника награде, те је неизоставно да управо добитник дође до највећег броја читалаца.

Поред финалиста, још четири романа изабрана у ужем избору су привукла пажњу жирија: „Сунце овог дана“ Владимира Пиштала, „Пролеће се на пут спрема“ Бојана Кривокапића, „Плава капија“ Радована Белог Марковића и „Четири лудила“ Милоша Латиновића.

НИН-ова награда критике

НИН-ова награда критике за најбољи роман године (како гласи пун назив ове награде), коју додељује београдски недељник НИН, сваки пут унесе пометњу у књижевни живот Србије, а књижевност, иначе крајње маргинализована у медијима, долази у жижу интересовања. Док постојање оваквог признања неки оспоравају доводећи га у везу са друштвено-политичким утицајима којима могу бити подложни чланови жирија, други је представљају као главни стожер у дефинисању онога што је вредно читања у књижевној продукцији претходне године.

Првобитна намера редакције недељника НИН била је да се овом наградом обухвате два књижевна рода – роман и драма, али је жири у свом првом саставу сугерисао редакцији да се додељивање награде ограничи само на роман.

Свечана додела награде и обележавање 83. рођендана НИН-а биће уприличени у Југословенској кинотеци 22. јануара у 17 часова.

www.sinhro.rs, 15. јануар 2018. године.