Мобилне апликације за приступ библиотекама не омогућују само приступ библиотечким фондовима. Већ дуже времена су у понуди и апликације које имају далеко напредније функције од пуке презентације постојећег садржаја.

Библиотека која стаје у џеп. Из сваког места на планети корисници могу да позајмљују књиге, да се виртуелно телепортују у историјске мапе Баварске или да претражују архив дневних новина са извештајима из времена Првог светског рата. Креатори понуде образовних садржаја откривају све више могућности мобилних апликација. Понуда појединих институција се прилично разликује, а технички напредак у овој области може се назвати вртоглавим.

Каталози, драгоцености и виртуалне реалности

Начелно се разликују три врсте апликација, објашњава Јулија Бергман, која у својству инструкторке за информациону компетенцију саветује библиотеке како да развијају своје дигиталне стратегије: прво, апликације за библиотечке каталоге које омогућују онлајн приступ, друго, такозване апликације за вредне фондове којима се омогућује приступ посебним деловима архива – попут вредних рукописа – и, коначно, апликације за проширену реалност у којима се комбинују информације из физичког света и онлајн подаци. Тако се, на пример, преко слике која долази из камере мобилног телефона добија додатни слој информација.

Осим тога, неопходно је направити разлику између интернет апликација и оних које се налазе у самом уређају, сматра Јулија Бергман. Ове последње се учитавају у мобилни уређај, за њихов рад није потребна интернет конекција и оне користе постојеће функције смартфона или таблета: компас, ГПС, камеру, микрофон. Скоро све библиотечке апликације доступне су за оперативне системе који су најзаступљенији на тржишту: Apple (iOS) и Google (Андроид).

Чини се да су најмање захтевне апликације за каталоге: „Често се ради о мобилним страницама које су оптимизоване за крајње уређаје“, констатује Бергманова. И научне и јавне библиотеке често користе недовољно оптимизоване стандардне системе других пружалаца библиотечких услуга. Стога и апликације често личе једна на другу. Тек се мањи део може упоредити са каталошком апликацијом коју, на пример, нуди Њујоршка јавна библиотека, а која се по много чему сматра најбољом у овој области, тврди Јулија Бергман. Апликација NYPL Mobile тако садржи баркод скенер помоћу којег се у књижари може проверити да ли се одређено дело заиста налази у фонду библиотеке. Затим, могућа је и позајмица електронских садржаја, слање нотификација о року враћања и управљање корисничким рачуном.

Познате књиге као хит апликација

Плаћање библиотечких накнада преко апликације није могуће ни у Немачкој, али су овдашње библиотеке с успехом интегрисале неке друге функције у своје апликације. Примера ради, Саксонска покрајинска библиотека – Државна и универзитетска библиотека у Дрездену – такође нуди баркод скенер. А апликација EconBiz Немачке централне библиотеке економских наука у Хамбургу и Килу осим бројних функција за претраживање нуди и четовање уживо са библиотекаром задуженим за пружање информација.

Већ 2010. године, када је све већи успех мобилних апликација постао очигледан, Баварска државна библиотека (БДБ) развила је своју прву апликацију под називом Фамоус Боокс. Она садржи драгоцености из дигитализованог књижног фонда, међу којима се налазе уникати попут Песме о Нибелунзима која је до сада преузета 80.000 пута. „За апликацију која нуди садржаје из културе“, наглашава Клаус Чејнова, заменик генералног директора БДБ „то је огроман број.“ Слична апликација – Oriental Books, која између осталог садржи ретке рукописе Курана – није испунила очекивања. Наравоученије: „Приликом разијања софтвера се морају узимати у обзир и интересовања корисника“, сматра Чејнова.

Фондација Пруска културна баштина из Берлина такође има своју апликацију под називом Културно благо. Апликација садржи 24 објекта са објашњењима у слици и тону, поред осталог и аутограф Сломљеног крчага Хајнриха фон Клајста или први немачки шаховски приручник из 1616.

Траговима дигиталног краљевства

Апликације проширене реалности нуде више од лепо дизајниране презентације. Баварска државна библиотека се у Немачкој сматра пиониром у овој области. Почело се са максималном експлоатацијом „интерактивних могућности нових апликација“, казао је Чејнова. Лудвиг II – Траговима краља из бајке спада у такозване апликације које су везане за одређену локацију, јер на 140 места у Баварској и Европи чини доступним информације у вези са овим краљем – уживо их преносећи у слику камере паметног телефона. Апликација Баварска на историјским мапама путем геореференцирања омогућује да се актуелна локација прикаже на једној од преко 250 мапа из 16. до 19. века. А баварикон3Д приказује уметничко благо из баварских културних институција као 3Д као дигитализоване објекте који се могу зумирати, окретати и гледати из различитих углова.

Веома је запажена и апликација Светски пожар 1914. Државне и универзитетске библиотеке из Хамбурга: Помоћу ње се избијање и ток Првог светског рата могу пратити преко тадашњих наслова из дневних новина Хамбургер нахрихтен. Апликације проширене реалности, убеђена је Јулија Бергман, „имаће убудуће највећи потенцијал за библиотеке“. Ове апликације – које готово по правилу програмирају екстерно ангажоване фирме ангажоване – нису профитабилне, али зато знатно подижу имиџ библиотеке. Помоћу ових апликација, наглашава Клаус Чејнова, „библиотеке себе презентују у новој димензији, као модерни понуђачи образовних садржаја“.

www.goethe.de, 11. јул 2017. године.